Зашто Вучић жели да дође у Црну Гору?

Последњих дана медији и невладине организације у Србији који су под Вучићевом контролом интензивно спинују јавност да митрополит Амфилохије у договору са Ђукановићем на темељима Митрополије црногорско-приморске гради Црногорску православну цркву која ће добити аутокефалност од Цариградске патријаршије.

Kрајње покварено из контекста извлаче Митрополитове речи и увезују их, уз своја тумачења, у текстове и видео клипове који ономе ко не зна какав је у стварности у Црној Гори однос Цркве и Државе (=режима) изгледају веома уверљиво, толико уверљиво да више верују Вучићевим спин докторима него својим очима читајући недавно усвојени Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница. То је тзв. „меметички рат“, када се од реченице истргнуте из контекста прави „мем“ (парола, лајт мотив) који се шири као вирус.

Циљ овог спиновања није само компромитовање митрополита Амфилохија, него и стварање утиска да су он и владика Јоанкије у несагласју, све са намером да се Српска православна црква у Црној Гори раслаби.

Аналитичари у служби режиму црногорског Диктатора оманули су у процени реакције на усвајање Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница. Очекивали су бунт у организацији политичких странака који би, као и толико пута до сада, био угушен. Опет би међу народ убацили своје људе који би напали полицију. А добили су протесте у спонтаној организацији грађана Црне Горе, који су веома брзо прерасли у мирно, свештеницима предвођено, молитвено јавно исказивање несагласности тог народа да им главе буду увучене у већ припремљене омче. Народ на тим величанственим скуповима, који су из вечери у вече све масовнији, сам будно пази да неко не изазове инцидент са полицијом.

Ђукановић се нашао у небраном грожђу. Заједно са осталим богоборцима из свог режима који су бруталном силом донели Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница, сада се Богу моли да пошаље велико невреме које би са улица растерало тај силни народ. Полиција у својим извештајима рапидно умањује број учесника на овим протестним скуповима. Режимски и њима наклоњени медији раде то исто или, чешће, те скупове игноришу. Али, узалуд им шпекулација. Црногорски народ својим очима сваке вечери види како је то масовна и васпитана прича.

Kао и када се невероватно глупом причом о „државном удару“ нашао у невољи, и сада Ђукановићу у помоћ прискаче његов најбољи пријатељ – Александар Вучић. Kако и што је поред његове куће, у Јајинцима, одмах након што је у Подгорици „спречен атентат на Ђукановића“, полиција „пронашла лагер оружја“, тако Вучић и сада најављује долазак на Север Црне Горе, да „подржи српски народ“.

Ако на Бадњи дан дође Вучић у Црну Гору, неће то бити из љубави према овдашњем српском народу којег све време своје владавине оставља на цедилу, „да не би кварио добре односе са суседном државом“, него из љубави према својем великом пријатељу и сараднику Милу Ђукановићу којем је сада преко потребна помоћ, већа од медијске. Доћи ће Вучић да својим ауторитетом „великог државника“ у Црној Гори изглади односе између Српске православне цркве и режима, да изнађе компромисно решење које би „смирило ситуацију“, односно повукло овај силни народ са улица. На пример, то би могло да буде потписивање темељног уговора између Државе и Цркве, по угледу на уговоре Државе са Римокатоличком црквом и Исламском заједницом. Али, Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница остао би на снази. А закон је правно јачи од уговора, па у пракси то ништа не би променило; остало би на вољу режиму како ће тај Закон да примењује. Црква и народ били би „превеслани“.

Са друге стране, Вучић би својим доласком, као мотком по мирној води, разбио садашњу хармонију молитвеног духа литија по црногорским градовима. Епископи и свештенство у Црној Гори препознали су тај дух лукавога у Вучићу, такође и огромна већина народа који је на литијама на улицама. Он је у Црној Гори, на тај лукави начин, непожељан.

Kада је оно, 1991. године, Слободан Милошевић најавио посету Хиландару, монаси су се разбежали из манастира, па и сам игуман Пајсије. Нико није хтио да га дочека. Kада се 17. априла те године хеликоптером спустио у манастирску башту, грчка полиција је силом, такође хеликоптером, довела игумана Пајсија у манастир, да буде домаћин председнику Србије. Овог садашњег председника Србије у Црној Гори нико од свештенства неће дочекати. Није реално очекивати да црногорска полиција силом приведе владику Јоаниија да му буде домаћин. Дочекаће га само они који су у тој обавези из политичких разлога.

Ако, пак, Вучићеви аналитичари из АНБ процене да Ђукановићева полиција неће успети да му обезбеди скуп очишћен од оних који су га провалили и који ће ми звиждати, он неће ни доћи. Али, већ самом најавом доласка у Црну Гору, он је направио штету отпору озакоњеној отимачини цркава и манастира, односно већ је помогао своме брату Милу Ђукановићу и његовом режиму. Прилично је смутио црногорски народ који мирно исказује своје несагласје безакоњу Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница. То му је, наравно, и био циљ.

Аутор је протојереј СПЦ

Извор: Директно