Током последњих недељу дана тензије у Јерусалиму су се усијале. У медијима се могло прочитати да су се Израелци и Палестинци сукобили око извесне четврти у Јерусалиму, да су наступили сукоби у џамији Ал Акса и да је уследило ратовање између израелских снага и припадника Хамаса.

Наизглед мали повод довео је област Израела/Палестине до поновног усијања.

Шта је посреди?

Кратки историјат

Област Источног Јерусалима која се зове Шејх Џарах простире се на два брда која дели усек једне речице. Доњи део ове области чине џамија и турбе човека по коме се ова област назива – шејх Хусамудин ал-Џарахи, познат једноставније као шејх џарах (дословно: старац хирург). Он је, према локалној традицији, био исцелитељ султана који је у Европи остао упамћен као Саладин. Уз њих, ту се налази и амерички хотел, оригинално резиденција османског паше. Хотел је остатак некадашње Америчке колоније, коју је основала група америчких (и шведских) хришћанских мисионара. На северном брду, или Горњем делу, налази се неколико вила и страних конзулата, који су ту опстали после 1967. Ту се налази и скуп резиденција пет најутицајнијих арапских породица османског и британског Јерусалима. Средишњи део ове области, сама долина реке Нар или Кедрон, јесте дом палестинских породица о чијој се судбини сада одлучује.

Сама долина била је посебно занимљива јеврејским досељеницима, јер средишње место у њој заузима гроб за који се веровало да припада Симеону Праведном, јеврејском високом свештенику из античких времена. Данас је познато да је то, заправо, гробница једне римске матроне, али је у позно османско време била светиња за припаднике свих трију вера.

Право на власништво над овом земљом полаже група Израелаца на основу документа из 1885, којим су од османских власти наводно добили право да изграде четири куће и обрађују околну земљу. У међувремену је још неколико сличних докумената угледало светлост дана. Будући да се неретко налазе у међусобној противречности, питање аутентичности и веродостојности ових докумената није решено. Картограф Халил Туфагџи је 2010. пред израелски суд изнео документ који негира ваљаност поменутог документа из 1885, али је суд одбио да га прихвати као доказни материјал. Османски попис из 1905. показује да је Шејх Џарах имао убедљиву муслиманску већину.

У руке британске управе Палестина је прешла већ после Првог светског рата, иако јој је формално право на мандат признато тек 1923. од стране Друштва народа. После британског повлачења, дефинитивне победе Израела у сукобима 1947-1949. Источни Јерусалим нашао се под управом Краљевине Јордан. Током рата велики део старих арапских породица протеран је из ове области (у склопу протеривања око 750.000 Палестинаца у процесу познатом на арапском језику као Накба – дословно катастрофа). Постигавши договор са Агенцијом Уједињених нација за помоћ палестинским избеглицама, јорданске власти су 1956. у ову област населиле 28 избегличких породица. Већина породица потписала је 1960. уговор са јорданском владом, одричући се избегличког статуса у замену за право власништва над кућама и земљом након рока од три године. Овај пренос власништва јорданске власти никада нису испуниле.

Победом у Шестодневном рату (1967), израелске власти заузеле су и Шејх Џарах. Област се нашла под израелском војном окупацијом, а Уједињене нације су бројним резолуцијама негирале право Израела да те поседе окупира. Према међународном праву, Израел нема никакву власт над том територијом. То, међутим, није променило ништа на терену: Израел је додатно прогласио анексију Источног Јерусалима 1980.

Закон, усвојен 1970. године, омогућио је да сваки грађанин Израела положи право на земљу за коју може доказати да су је његови преци држали и пре проглашења израелске државе (1948). Насупрот томе, Палестинцима није дозвољено да полажу право на земљу коју су поседовали пре 1948. Позивајући се на тај закон, израелске власти су 1972. донеле одлуку да се право власништва земље преведе на два јеврејска удружења, која су наведена права 1990. продала фирми Нахалат Шимон Интернешнел, која нема никакве везе са онима који су 1885. наводно добили право на власништво над земљом у Шејх Џараху.

Током 1970-их и 1980-их Израелци су, уз помоћ државе, непрестано захтевали обнову својих права. Уговор између правних заступника палестинских породица (који нису консултовали речене породице) и израелске државе постигнут је 1982. Палестинске породице добиле су статус заштићених станара: док су уредно плаћале закуп израелским породицама којима је признато право власништва они нису могли бити истерани из својих кућа. Градске власти су средином 1980-их донеле план по ком је велики део Шејх Џараха проглашен јавним простором, тако да су законски онемогућени градња или проширење објеката, али и значајније реновације.

Међутим, палестинске породице нису плаћале закуп, а и значајне реконструкције су вршене на кућама у међувремену. Током 1991. палестинске породице оптужиле су речене правне заступнике да су фалсификовали њихове потписе на документима из 1982.

Сукоби око џамије Ал Акса у области Шеј Џарах – Фото: Ahmad Gharabli/AFP/Getty Images

Део породица исељен је 2002, током израелско-палестинског ратовања познатог као Друга интифада (2000-2005). Још четири породице истеране су 2008, 2009. и 2017. Иницијатива 57 породица из ове области, које су захтевале да им се признају власничка права, одбијена је 2010. Симболички, одбијена је и иницијатива великашке породице Ал-Хусејни, која је имала намеру да на повраћеној имовини сагради Центар израелско-арапског помирења.

Израелска политика насељавања са циљем одржавања „демографског баланса“ у граду започела је одлуком тадашње израелске председнице владе Голде Меир, да би била интензивирана од 1990, када је тадашњи министар грађевине Аријел Шарон почео да гради израелска насеља унутар претходно порушених палестинских четврти. Данашњи резултат те ситуације је да око 225.000 Израелаца живи у Источном Јерусалиму под непрестаном заштитом војске и полиције. Око 140.000 Палестинаца је, у међувремену, потпуно одсечено од приступања другим четвртима града.

Кулминација сукоба

Израелски суд је довео питање породица Шејх Џараха до кулминације ове године. Наређено је да шест породица напусти област 2. маја, а још седам до 1. августа. Одлука је већ у фебруару била запажена због залагања палестинског песника и активисте управо из Шејх Џараха, Мухамеда ал-Курда. Ипак, права ескалација почела је у априлу, током хиџретског месеца Рамазана.

Израелска полиција је 12. априла блокирала приступ Дамаск капији, где се обично муслиманско становништво окупља током реченог месеца. На први петак месеца Рамазана (16. април) израелске власти ограничиле су број верника који сме ући у џамију Ал Акса, највећу исламску светињу града. У наредним данима по друштвеним мрежама појавили су снимци где гневни Палестинци туку рабине или ортодоксне Јевреје, што је изазвало демонстрације израелске деснице по градовима.

Насиље се из самог Јерусалима проширило и на југ, на Појас Газе: 23. априла милитантне организације Палестинаца испалиле су ракете, да би израелска војска ускоро одговорила гађајући положаје Хамаса (који врши фактичку власт у овој области). Додатне тензије изазвала је вест да је Махмуд Абас, председник Палестине и председник Фатаха (који врши власт на Западној обали реке Јордан), најавио 1. маја да ће годинама ишчекивани избори бити одложени: ривалски Хамас одмах је оптужио Израел да потпомаже распад Палестине.

Главни талас насиља, који још увек траје, отпочео је 6. маја увече, после масовних палестинских протеста. Док су Палестинци у Шејх Џараху држали ифтар (вечерњи оброк након гладовања током дана због Рамазана) на отвореном, настојећи да заштите локалне породице од истеривања, јеврејски насељеници поставили су сто прекопута, у чему их је подржао Итамар бен-Гвир, вођа екстремне деснице. Уследиле су провокације и насиље. Локални извори тврде да су јеврејски насељеници носили оружје и са њим се шетали по улицама.

Наредног дана, када се обележава последњи петак месеца Рамазана (Џумату ‘л-вида), израелска полиција окружила је џамију Ал Акса, изазвавши сукоб са људима који су се у џамији и око ње молили. Према изјавама израелских званичника, полицијско запоседање положаја око џамије је одговор на насиље које су Јевреји доживели молећи се код Зида плача. Током наредне ноћи, када муслимани обележавају празник Лејлету ‘л-кадр, сукоби су се наставили. Преко 400 Палестинаца повређено је у овим сукобима.

У току 9. маја пристигле су вести да је израелски суд одложио извршење налога за исељење за 30 дана. Но, точак насиља је већ покренут и палестински коментатори оценили су ову одлуку као покушај одлагања како би подршка палестинском питању спласнула до коначног извршења.

Палестинци са заставама своје државе и Хамаса током протеста због могућег исељавања неколико палестинских породица из Шејх Џараха у Јерусалиму, 07. мај 2021. – Фото: Reuters/Ammar Awad

Милитантне групе у Гази испаљивале су ракете против израелских положаја. Сукоби су се проширили у свим градовима са мешовитом популацијом. Хамас је дао рок израелској влади да до 10. маја нареди полицији да напусти положаје око џамије Ал Акса. Чим је рок истекао, Хамас је започео ракетирање израелске територије (између осталог натеравши чак и израелску скупштину – Кнесет – на евакуацију), након чега је израелска војска одговорила контрамерама, погодивши око 600 циљева у области Газе.

Председник владе Бенјамин Нетанјаху тако је био приморан да 11. маја први пут после 1966. прогласи ванредно стање на делу територије (у граду Лоду, недалеко од Тел Авива). У међувремену је срушена највиша зграда у Гази, где су били станови цивилног становништва, али и ракетни положај Хамаса. Израелски председник Рувен Ривлин окарактерисао је сукобе у Лоду као погром Јевреја. У моменту док се овај текст пише (13. мај), на друштвеним мрежама круже слике где су наводно палестинске куће у мешовитим срединама обележене знацима на зидовима и вратима, и шире се гласине о могућем нападу израелских снага на становништво у Лоду.

Са много озбиљније стране, израелска војска саопштила је да ће током дана бити размотрени планови за инвазију на Појас Газе. Током вечери 12. маја Бенјамин Нетанјаху информисао је владу да је одбио Хамасову понуду за примирје, а 13. маја саопштено је да се разматрају различити планови за инвазију на Појас Газе. Током ове вечери стигле су и вести да су се израелске копнене снаге нагомилале на административној линији према Појасу Газе. Израелски медији јавили су и да су у међувремену три ракете, наводно из палестинских прихватних центара у Либану, испаљене на север израелске територије. Амерички представници у Савету безбедности УН блокирали су сазивање још једног састанка, који је требало да се одржи 14. маја. Све се чини да ће ови, још ограничени, сукоби врло брзо ескалирати у прави рат.

Међународне реакције

Европска унија, која је иначе највећи трговински партнер обема странама, позвала их је на смиривање сукоба. Тужилац Међународног кривичног суда Фату Бенсуда изразила је забринутост због могућности да су почињени ратни злочини у тренутном сукобу. Арапска лига и Организација исламске сарадње осудиле су израелске операције.

Поглед тренутне америчке администрације најбоље се осликава у изјави председника Џозефа Бајдена да „Израел има право на самоодбрану и заштиту становништва“. Америчка делегација у Савету безбедности УН блокирала је доношење резолуције којом би се влада Израела позвала на обуставу насељавања на палестинској територији. Шеф немачког Савезног уреда за штампу и информисање Штефен Зајберт дао је у име канцеларке Ангеле Меркел веома сличну изјаву америчкој, док је министар спољних послова Хајко Мас оптужио Хамас за ескалацију сукоба.

Руска влада позвала је израелске власти да прекину са даљим насељавањем палестинских области. Сергеј Лавров, руски министар спољних послова, позвао је на поновно сазивање тзв. Блискоисточног квартета дипломата Русије, САД, УН и ЕУ, који од 2002. неуспешно покушава да формулише трајније решење у израелско-палестинском сукобу. Кина је позвала обе стране на уздржавање од даљих сукоба

Египатске власти осудиле су израелско окруживање џамије Ал Акса, понудивши посредништво у преговорима заједно са катарским партнерима. Иранске власти назвале су израелско поступање криминалним, док је турски председник Реџеп Тајип Ердоган отишао толико далеко да је Израел назвао терористичком државом. Чини се да су тренутно руски и турски ставови према овој кризи веома блиски, и да постоји могућност евентуалне сарадње. Власти у Саудијској Арабији такође су осудиле протеривање палестинског становништва.

Израелски систем „Гвоздена купола“ уништава ракете Хамаса – Фото: Снимак екрана/YouTube

Нова Накба?

Према тренутно познатим бројевима, погинуло је око 109 особа у Појасу Газе, а седморо у осталим областима. Број повређених је око 500. Перспектива даљег сукоба је далеко страшнија: Појас Газе је једна од најгушће насељених области на свету, где на око 365 квадратних километара живи 1,85 милиона становника. Уз то, не треба заборавити да се број палестинских избеглица на палестинским и околним територијама процењује на око шест милиона. Околне државе улагале су и улажу невероватне напоре, уз значајну помоћ међународних организација, да оволике бројеве избеглица сместе на својој територији и обезбеде им какав-такав живот.

Оваква атмосфера ратовања и етничког насиља погодује само екстремним струјама на обема странама, тим пре што су догађаји везани за изборе актуелни и код једних и код других: досадашњи израелски председник владе Бенјамин Нетанјаху изгубио је мандат од нешто умеренијег Јаира Лапида (чија је породица иначе из Новог Сада), док се вође Хамаса боре за политичку превласт међу Палестинцима са вођама Фатаха. Они који подстичу ескалацију сукоба сада лако могу сносити одговорност за изазивање регионалног рата на Блиском истоку – довољно је сетити се како су наизглед изоловани протести у Тунису довели до тзв. Арапског пролећа и крвавих ратова, који трају и данас.

Сваког 15. маја Палестинци се сећају Накбе и прогона из својих домова. Остаје нада да ће једина заједничка ствар између данашњих догађаја и Накбе бити ово непријатно хронолошко подударање. Не постоји породица између Плаве линије и Пешчаног сата која је заслужила да не проведе мирно ову ноћ.


Извор: Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Због чега ратују Израел и Палестина?

* Обавезна поља