Баук Армагедона се често спомињао током двогодишњег рата у Украјини, толико често да је указивање на овај сценарио у недавном обраћању нацији руског председника Владимира Путина деловало познато. Ту лежи опасност погрешне процене западних посматрача да је Путин онај дечак из бајке који је лажно упозоравао на опасност од вука.

Три ствари се морају истаћи на почетку:

  1. Путин је био непосредан и отворен у свом обраћању. Он је унапред упозорио како има обавезу да одговори нуклеарним капацитетима уколико је руска државност угрожена. Избегавајући инсинуације или мрачне наговештаје, Путин је дао изјаву од епохалног значаја.
  2. Путин се обраћао Федералној скупштини пред кремом руске елите и уверавао је читаву нацију да земља може да буде доведена у позицију да води нуклеарни рат за сопствени опстанак.
  3. Требало би имати у виду специфичан контекст – који су убрзали безумни, исхитрени западни државници који очајнички желе да спрече надолазећи пораз у рату – након што су га у првом реду сами започели, исказаном намером да униште руску економију, а затим изазову друштвену и политичку нестабилност које би довеле до промене власти у Кремљу.

Кредибилност Запада

У стварности, најава америчког министра одбране Лојда Остина у конгресном саслушању у Вашингтону да ће „НАТО бити у сукобу са Русијом” уколико Украјина буде поражена је манифестација усуда у којем се нашла Бајденова администрација, пошто је довела Европу на ивицу катастрофалног пораза у Украјини. Овакав пораз изазива озбиљну неизвесност у погледу европског економског опоравка и деиндустријализације због повратних санкција Русији.

Једноставно речено, оно што је Остин саопштио јесте да уколико Украјина изгуби – НАТО ће морати да се бори против Русије, пошто ће у супротном будућа кредибилност западног система савезништава бити угрожена. Он је позвао Европу да се окупи због континенталног рата.

Оно што је француски председник Емануел Макрон назначио прошле недеље, када је изазвао бурне реакције указивањем да је отворена могућност за слање копнених снага у помоћ Кијеву, је такође била артикулација истог менталног склопа. Макроновим речима: „Данас не постоји консензус да се званично пошаљу копнене снаге али… ништа није искључено. Учинећемо све што је потребно да осигурамо да Русија не победи у овом рату. Пораз Русије је нужан за безбедност и стабилност Европе”.

Макрон је говорио након самита 20 европских држава у Паризу где је у „поверљивом документу” о којем се расправљало назначена могућност „да бројне државе чланице НАТО и ЕУ разматрају слање копнених снага у Украјину на билатералној основи”, према речима словачког премијера Роберта Фица.

Фицо је рекао да од документа „пролазе жмарци низ леђа” пошто указује „да бројне државе чланице НАТО и Европске уније разматрају слање трупа у Украјину на билатералној основи”. Фицоово откриће не би требало да је изненађење за Москву – која је објавила транскрипт поверљивог разговора између двојице немачких генерала – који је вођен 19. фебруара.

Немачки генерали расправљали су о сценарију потенцијалног напада на Кримски мост ракетама типа „Таурус” и могућем борбеном распоређивању у Украјини, побијајући тиме сва јавна порицања умешаности немачког канцелара Олафа Шолца.

Владимир Путин у руском парламенту држи говор о стању нације – Фото: Снимак Екрана/Sky News

Сасвим прикладно, руски министар спољних послова Сергеј Лавров означио је транскрипт као „запањујуће откриће”. Занимљиво, транскрипт је открио да су амерички и британски војници већ распоређени у Украјини – нешто за шта их је Москва оптуживала већ месецима – али и бројне друге детаље.

Ово је тренутак истине за Русију. Након што је научила да се носи са све напреднијим наоружањем које је испоручивано Украјини, које сада обухвата противваздухопловне системе Патриот и борбене авионе Ф-16, након што је узалудно сигнализирано да ће се сваки напад на Крим или било који напад на руску територију сматрати црвеном линијом, те након што је опрезно заобиђено питање учешћа САД и Велике Британије у преношењу рата на руску територију – Макронова прошлонедељна ратоборна изјава је била пословична кап која је прелила кремаљску чашу. Она наговештава борбено распоређивање, убијање руских војника и освајање територије за рачун Кијева од стране западњака.

Путиново упозорење

У свом говору 29.02.2024., који је готово у потпуности био посвећен дивовским амбицијама и будућим плановима поводом друштвених и економских питања у „новој нормалности” – коју је Русија постигла чак и под условима западних санкција – Путин је изнео упозорење целом Западу потежући тему нуклеарног оружја.

Нагласио је да ће било које (даље) прелажење преко неписаних темељних правила бити неприхватљиво. Док САД и НАТО савезници обезбеђују војну помоћ Украјини али не нападају руску територију и нису директно укључени у борбу, Русија ће, нагласио је, бити самоограничена на коришћење конвенционалног наоружања. Суштина Путинових навода лежи у његовом одбијању да прихвати егзистенцијално неповољну руску судбину какву јој је одредио Запад. Није тешко разумети размишљање које стоји у основи ових навода.

Једноставно речено, Русија неће дозволити било какав покушај САД и њихових савезника да преобликују ситуацију на терену утичући на линију фронта војним особљем НАТО-а, којем на располагању стоји напредно наоружање и капацитети за сателитску комуникацију и извиђање. Путин је снажно пребацио лопту на противнички део терена намећући да се они определе да ли ће НАТО ризиковати нуклеарни сукоб, што наравно није руски избор.

Контекст у којем се ово одиграва јасно је назначио лидер једне од земаља НАТО, мађарски премијер Виктор Орбан. Обраћајући се на форуму највиших дипломата у Анталији, истакао је да „Европљани, заједно са Украјинцима, губе рат и немају појма како да пронађу излаз из ове ситуације”.

Орбан је изјавио: „Ми, Европљани, сада смо у тешкој ситуацији”, додајући да европске државе гледају на рат у Украјини „као на њихов сопствени рат” и да су са закашњењем схватили да време не ради за Украјину. „Време ради за Русију. То је разлог због којег је нужно сместа прекинути непријатељства”.

Према његовим речима: „Уколико мислите да је то ваш рат – али је непријатељ снажнији од вас и има предност на бојном пољу – у том случају, ви сте у губитничком табору и неће бити лако ни једноставно да пронађете излаз из те ситуације. Сада, ми Европљани, заједно са Украјинцима, губимо рат и немамо појма како да пронађемо излаз из ове ситуације, излаз из овог сукоба. То је веома озбиљан проблем”.

Председник Украјине Владимир Зеленски, француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Олаф Шолц након састанка у Јелисејској палати, Париз, 8. фебруар 2023. – Фото: Umit Donmez/Anadolu Agency via Getty Images

Ово је суштина ствари. У датим околностима, основна ствар јесте да би могло бити катастрофално немарно уколико западни лидери и јавно мњење у потпуности не појме пун значај Путиновог оштрог упозорења да Москва мисли оно што је рекла – да ће свако распоређивање западних борбених снага у Украјини, које би извеле земље НАТО пакта, сматрати чином рата.

Будимо сигурни да уколико се Русија суочи са ризиком војног пораза у Украјини, које би јој нанеле НАТО снаге распоређене на борбеној дужности, и уколико области Донбаса и Новорусије буду у опасности да изнова буду покорене, то ће угрозити стабилности и интегритет руске државности – и довести у питање легитимитет самог вођства Кремља – а тада би питање употребе нуклеарног оружја могло отворено да се постави.

Да би истакао поенту, Путин је скренуо пажњу на руски инвентар нуклеарног оружја, који указује на њену нуклеарну супериорност, којој САД не могу парирати. Потом је додатно обзнанио неке изузетно поверљиве информације: „Настојања да се развије неколико нових оружаних система се настављају, и очекујемо да добијемо још вести о достигнућима наших истраживача и произвођача оружја”.

Превод и обрада: Милош Милојевић/Нови Стандард


Извор: indianpunchline.com/Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Да ли је Запад чуо Путина?

* Обавезна поља