Fenomen Nikolićeve političke anestezije

Ono što radi Štefan File i povremeno Miroslav Lajčak, ublažavajući stavove EU i slatkorečeći srpskom uhu kad treba, radi i Tomislav Nikolić.

U Srbiji predsednik u realnom vremenu, barem javno, ne razume premijera. Sudeći po izjavama, Ivica Dačić i Tomislav Nikolić žive u dva podeljena briselska univerzuma.

Dok premijer, u tandemu sa Aleksandom Vučićem, ustreptalo ponavlja da je Srbija „dobila datum bez uslova“, predsednik Nikolić je u Zagrebu izjavio da je nemački Bundestag, ipak, postavio uslove pred Srbiju „koje je veoma teško ispuniti“, dodajući da „Srbija nije i ne može da prizna Kosovo“.

Poštujući zdrav razum, nije teško primetiti veliku razliku, premda je predsednik pokušao da nas ubedi kako EU nikada zvanično nije zatražila priznanje Kosova, ali, eto, Nemci motivisani činjenicom da su priznali „Kosovo“, insistiraju na nizu uslova, pa i na priznanju. Nije, dakle, u pitanju nijansa zajedničke politike, nego nešto drugo.

Od izbora za predsednika Srbije, Tomislav Nikolić u ključnim trenucima preuzima ulogu proevropskog amortizera. To Nikolićevo pospitanje, čas nacionalnim čas proruskim pepelom, funkcionalno sledi vučićevsko- dačićevski evropski radikalizam, kao što je onaj o Nemačkoj bez koje, Bože me oprosti, nema života u Srbiji.

Nikolić je pre samo koju nedelju, posle sastanka sa prvim obaveštajcem Rusije, Nikolajem Patruševim, izjavio da je „moguća politika i Rusija i EU“. Podsetimo, to je vreme sve češćih izjava evropskih zvaničnika da, realno, od dobijanja datuma za Srbiju za sada nema ništa.

Krajem maja imali smo sličnu situaciju, prilikom potpisivanja sporazuma o streteškom partnerstvu u Sočiju. Nikolić je tada patetično izjavio da je „konačno formalizovano vekovno bratstvo sa Ruskom Federacijom“.

Na stranu činjenica da je Rusija do pre manje od jednog veka bila unitarna carevina, tek od surovih realista, kako sebe trojac Vučić – Dačić – Nikolić predstavlja, čovek ne bi očekivao nikakvu „formalizaciju bratstva“, neko golog interesa.

Setimo se i Nikolićevih majstorija iz septembra prošle godine, kada je bilo potrebno kamuflirati razliku između predizbornih i postizbornih političkih stavova. Nikolić je tada izjavljivao da jedino Srbiju voli više od Rusije. Tek da se ne primeti neprijatna činjenica da se Beograd primarno ipak bavi Kosovom i Metohijom, umesto, kako je obećano ekonomijom, ali na drugačiji način od očekivanog i izglasanog.

Nikolić je tada, opet nerealno, tvrdio da su odnosi dve zemlje već na strateškom nivou, iako sporazum koji bi uredio to strateško partnerstvo još nije bio potpisan. Dodao je da je izborom Putina i rezultatima izbora u Srbiji omogućena tesna, bliska i čvrsta, ekonomijom i prijateljstvom zasnovana saradnja sa Rusijom“.

Čitajući te izjave danas, čoveku je teško da objasni zašto tako blizak prijatelj, pa još ekonomski motivisan, krajem iste godine nije, kako je najavljivano i obećano, započeo izgradnju „Južnog toka“ i uopšte nije zatražio pomoć za rešavanje preteškog kosmetskog problema. Traženje pomoći od očiglednih neprijatelja, umesto od prijatelja, osoben je srpski doprinos politici apsurda.

Taj apsurd je suviše očigledan, pa je poželjno dozirati ga javnosti uz dostaproruske slatkorečivosti. Za malu zemlju, kakva je Srbija, strateška saradnja sa Rusijom, danom stupanja u EU, suštinski prestaje da bude opcija međunarodne politike. Srbija se itekako više bavi Kosovom i Metohijom, nego ekonomijom. Srbija je, takođe, saopštila i da je Rusija geografski suviše daleko za bilo kakve integracije.

Nikolić je u Zagrebu rekao i da će o problemu nemačkih uslova, koji dakle ipak postoje i nisu suštinski različiti od evropskih, razgovarati sa Angelom Merkel. Bojim se da će, sve i ako do susreta sa kancelarkom dođe pre izbora u Nemačkoj, to biti tek monolog. Pogađate i čiji.

Možda je bilo primerenije da domaćinima, ako je predsednik od autoriteta i dostojanstva, komšijski dobronamerno skrene pažnju na nekoliko notornih neistina u vezi državljanstva, mesta rođenja i identiteta Nikole Tesle i njegovih prognanih rođaka. Ne bi trebalo da je evropski da domaćin pobije ili protera sve Tesle iz Like, zadrži samo slavu jednog od njih za ličnu promociju, a predsednik Teslinih rođaka pritom to oćuti i ispriča bajku uspavanku o Angeli Merkel.

Izvor: Glas Rusije