Boris-Aleksic 1У само два дана цео свет је као на длану могао да сагледа српску садашњост али и будућност. Првог дана на фудбалској утакмици Србија – Албанија, Стадион Партизана је на тренутак постао екстериторијална зона велике Албаније и свима је постало јасно да српски систем безбедности после 14 година «реформи» наметнутих од стране Запада не постоји. Другог дана, долазак Владимира Путина у Београд је све променио и показао Србима какву државу могу да имају. Одржана је војна парада – парада националног поноса, после 29 година паузе, а десетине хиљада људи је дочекало највећег пријатеља Србије у свету – руског председника. Цела земља је на тренутак оживела.

Корак губитника

Инцидент на утакмици Србија – Албанија догодио се 14. октобра у 41. минути када се на стадиону појавила беспилотна летелица са злокобном заставом велике Албаније.  У току истраге је на кратко приведен брат албанског премијера Олси Рама иначе држављанин Сједињених држава, који је, како се претпоставља, управљао дроном. Рама је убрзо након интервенције из амбасаде САД и претњи по безбедност Срба на северу КиМ пуштен на слободу. Да ствар буде још гора, безбедносне службе нису успеле да спрече провокацију иако су имале дојаву да Шиптари планирају инциденте на утакмици. Полиција је пре утакмице безуспешно претресала навијаче Албаније, прегледала аутобусе и друга возила, али без резултата. Беспилотна летелица је постављена дан пре утакмице на цркву или неку другу зграду близу стадиона и активирана је током утакмице путем даљинског управљача. Усред Београда је развијена застава велике Албаније – симбол шиптарског геноцида над српским народом, а Срби су доживели ново понижење. Дрон је уместо заставе могао да носи неко оружје, а српска полиција, БИА, ВОА и ВБА су биле неспособне да је открију и спрече њено полетање. Ипак, без обзира на бес који је ова провокација изазвала код грађана Србије, можда би сви требали да будемо, у неку руку, захвални Шиптарима, јер су нам јасно показали у каквом стању је српски систем безбедности, те га под хитно треба «лечити.» Руку на срце ваља додати да је прихватање Бриселског споразума много веће понижење за српски народ од заставе велике Албаније у Београду. Овим споразумом наметнутим од стране САД и ЕУ, влада напредњака и социјалиста фактички ствара велику Албанију, а преживеле Србе на КиМ оставља на милост и немилост терористима и трговцима људским органима.

Вучић је поводом инцидента на утакмици изјавио да су «Албанци хтели да сруше стабилност Србије и целог региона» и да је «обавестио ЕУ» о свему.  Међутим први део Вучићеве изјаве није истинит, док је други део бесмислен. Шиптари су само искористили слабост српског система безбедности који је претходно разорен «реформама» Запада. Исто тако, бесмислено је обавештавати Брисел о могућим инцидентима, јер су управо захтеви ЕУ и САД осакатили српску безбедност. Подсетимо се да је Запад на почетку «реформи» чак тражио и постигао укидање обавештајног рада БИА. Да је обавештајна управа радила свој посао, до овог инцидента вероватно не би дошло. Као што знамо и Војска Србије је систематски растурана.

Miki-Rakic-Boris-Tadic-Aleksandar-Vucic

Разбијање српског система безбедности

Бивши начелник Обавештајне управе БИА Драган Филиповић  је до детаља описао разбијање српских служби безбедности. Како наводи Филиповић, након што су прозападне партије доведене на власт, ЦИА је под хитно у Београд упутила тим својих инструктора. «Циљ очигледно није био оперативно оспособљавање млађих и новопримљених кадрова, већ настојање да што већи број људи добије статус Цијиних ђака, са формално издатим стручним сертификатима као покрићем за планирана прекоредна унапређења.» У том смислу ДОС је потпуно променио листу приоритета државне безбедности (БИА). У процесу реформи приоритети БИА су окарактерисани као «међународни” што је сасвим очекивана последица чврсто успостављеног западног «безбедносног протектората». Први приоритет  – борба против међународног тероризма – постављен је у искључивој функцији остваривања америчких безбедносних интереса. Други приоритет – борба против националистичког екстремизма – усмерен је искључиво према Србима. Евидентиране појаве шиптарског, муслиманског или мађарског екстремизма на територији Србије, обично се квалификују као «демократско право» тог дела становништва, па се са безбедносног аспекта не узимају у разматрање. Уместо било каквих аргумената истичу се захтеви западног света за перманентном «денацификацијом Срба», а у недостатку конкретних оптужби измишљају се претње новим атентатима, бомбашким нападима и томе слично. Следећи, контраобавештајни приоритет – односи се на стриктну забрану бављања западним институцијама и њиховим представницима. Наиме, налозима америчких и британских обавештајних саветодаваца стриктно је зацртано да Србија, у новом безбедносном концепту, нити може нити сме имати било какве државне тајне, осим оних које се појављују у контексту обостраних интереса, па је самим тим контраобавешајна заштита од западних носилаца тих интереса бесмислена. Наглашава се да ни тај значајни безбедносни аспект, наравно, не сме бити запостављен, али мора бити преусмерен према «заједничким непријатељима”, међу које, по приоритету, спадају Руси, Арапи и Кинези! Обавештајно деловање је укинуто још у првој фази реорганизације Службе. Међутим, Безбедносно информативној агенцији је предочено да ће и тај безбедносни аспект једнога дана свакако бити реактивиран, али искључиво у склопу и под вођством америчких обавештајних институција. Припреме на том плану одвијале су се ангажовањем америчке обавештајно-безбедносне невладине организације – Дајнкорп, која постепено преузима објекте и ресурсе од обавештајног значаја, јер је дугорочно предвиђено да у Београду буде стационирана главна централа ЦИА-е за Балкан.

Као што видимо, српски систем безбедности и цела Србија су отровани «реформама» и пројектима САД и ЕУ. Вашингтон и Брисел систематски слабе одбрамбену моћ Србије што их по дефиницији сврстава у наше непријатеље! Њихов циљ је да наша држава буде што слабија и да своје место на Балкану полако препусти Шиптарима (великој Албанији) и другим сателитима Запада. Отклон од приоритета наметнутих од стране Запада, обнављање обавештајног рада БИА, и јачање Војске Србије једино могу да пониште слабости система безбедности и обезбеде заштиту грађана Србије. Наравно, да би републичка влада ограничила моћ Вашингтона и Брисела у Србији, потребна јој је помоћ старијег брата – Русије.

На жалост, иако је долазак Владимира Путина у Београд била јединствена прилика да Србија започне са извлачењем из смртоносног загрљаја Запада, републичка влада наставља да испуњава ултиматуме САД и ЕУ. Пре посете руског председника Београду планирано је и потписивање споразума о имунитету представника Српско-руског хуманитарног центра у Нишу. Тим споразумом би запослени у Центру имали степен заштите према Бечкој конвенцији, што су САД и ЕУ оцениле као «угрожавање интереса Запада.» Вашингтон и Пентагон љубоморно чувају монопол који им на територији Србије гарантује Софа споразум из 2009. године. На жалост, власт у Београду није смогла снаге да додатно унапреди рад Српско-руског хуманитарног центра у стратешки важном граду Нишу. Иако планиран споразум о Центру није потписан чиме је Београд још једном показао да главну реч у Србији још увек води Бела кућа.

Vladimir-Putin-parada

Корак Победника

Са друге стране, цела Србија је 16. октобра 2014. године са одушевљењем поздравила Владимира Путина. Војна парада је обрадовала грађане, а држава је тог четвртка на кратко оживела, подсећајући на некад јаку и поносну земљу. Руски председник је самим својим присуством омогућио тај преображај! Он је најавио и могућност да руске инвестиције у Србију достигну износ од 10 милијарди долара.  Ипак његове речи «Русија не тргује пријатељством» и поглед који је тада упутио највишим функционерима Србије, говоре још нешто.  Власт у Београду и даље тргује пријатељством, па јој је тако важнији Фијат од стандарда грађана, Центра за ванредне ситуације у Нишу, српског система безбедности и српске војне индустрије. Вучићу је током разговора са Владимиром Путином инсистирао на извозу италијанских возила у Русију, иако се она само склапају у Србији. Уместо да се извозе српски производи што Русија и лично Путин промовишу, а ЕУ отежава, премијер жели да руским новцем части Рим и Брисел.

У сваком случају, уколико Србија заиста жели да крене Кораком Победника, како је названа тек одржана војна парада, она мора да скрене са пута губитника – пута ка ЕУ. На крају треба исправити једну грешку на иначе изузетној Војној паради одржаној у Београду. Иако су руски војници гинули за Србе и у Првом и у Другом светском рату, те за РСК, РС и Косово и Метохију, нико од државних функционера – представника домаћина није ускликнуо: Живела Русија! Руски председник је са своје стране јасно рекао: «Живела братска Србија!» Исправљајући ту неправду присутни грађани (прави домаћини) на Војној паради кликтали су: Живела братска Русија!


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Живела братска Русија!

* Обавезна поља