Vilhelmova „skromna“ ponuda

Pre nekoliko dana je nemački ambasador u Srbiji Hajnc Vilhelm obradovao svoje velike prijatelje u Nemanjinoj 11 porukom da ne moraju da uvedu sankcije Rusiji. Dovoljno je „samo“ da Srbija ne prizna da je Krim sastavni deo Rusije: „Za nas je važno da se Srbija priključi stavu EU kad je u pitanju Krim, odnosno da je njegovo prisajedinjenje Rusiji u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Nepriznavanje aneksije Krima je za nas važno, a ne toliko da Srbija uvede sankcije Rusiji“.

Vilhelm je očigledno sav u duhu novogodišnjih praznika, pa je čak rešio da uveseljava onaj svesniji deo srpske javnosti i odglumi, u ime svoje zemlje, ulogu velikog poštovaoca međunarodnog poretka. Ništa što Nemačka krši međunarodno pravo na ovim prostorima još od 1991. godine, kada je jednostrano priznala nezavisnost avnojevske Hrvatske i Slovenije i, nametnuvši svoj stav ostatku tadašnje EZ, svesno izazvala građanski rat, što je učestvovala u zločinačkoj NATO agresiji na SRJ 1999. i nastavila istim putem 2008. godine kada je jednostrano priznala tzv. kosovsku nezavisnost. To je lepota „demokratske“ kontrole medija – možeš od sebe da napraviš šta god hoćeš, i da onda odglumiš da i ti i publika čvrsto verujete u to.

Naravno, sve ovo neće teško pasti vlastima Srbije, jer to upravo i jeste njihova politika: nema sankcija Rusiji – čak ni kad Srbija uđe u EU, po optimističnoj prognozi predsednice Narodne skupštine date prilikom posete Rusiji, ali je zato, kako je ne jednom podvukao Aleksandar Vučić, Krim sastavni deo Ukrajine.

Sigurno je da mnogi u Srbiji misle da je ovo ispravan stav, i da se time „štiti“ srpska pozicija u vezi Kosova i Metohije. Ovo uprkos svim naporima koje naprednjačko-socijalistička osovina, uz pomoć kooperativnog Ustavnog suda Srbije, čini u pravcu puzajućeg priznanja nezavisnosti svete srpske zemlje. Jer, ovaj stav deluje kao da principijelno stoji na savremenim međunarodnopravnim postulatima suvereniteta i teritorijalnog integriteta i, stoga, bar formalno omogućava Srbiji da tvrdi da je oštećena strana i da joj je, kad je reč o jednostranim priznanjima Kosova*, učinjena nepravda.

No, radi punog sagledavanja situacije, neophodno je uzeti u ozbir relevantne stavove dveju država koje su se sada našle na čelu borbe za očuvanje, pa čak i obnovu kakvog-takvog međunarodnog poretka. Reč je o Rusiji i Kini. Obe zemlje su, povodom ukrajinske krize, iskoristile priliku da dodatno razjasne pitanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta u svetlu situacije u svetu i ponašanja najpre zapadnih aktera. I koliko se ta razjašnjenja odnose na pitanje Krima, toliko se, neizbežno, odnose i na pitanje KiM.

U aprilu mesecu 2014. godine, ambasador Rusije u SrbijiAleksandar Čepurin rekaoje da se pripajanje Krima Ruskoj Federaciji ne može porediti sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova: „Živimo u svetu dvostrukih aršina. Kosovo je nezakonito otrgnuto od Srbije, a Krim je izvršio ujedinjenje sa Rusijom u skladu sa međunarodnim pravom“, rekao je Čepurin na okruglom stolu „Kosovo-Krim: Sličnosti i razlike“, koji je održanu Beogradu.

Kako je objasnio, Krim se obratio Rusiji sa molbom o ujedinjenju, i krimska skupština je donela odgovarajući dokument koji je bio razmotren u ruskoj Dumi, čime su uzeti u obzir međunarodno pravo i povelja Ujedinjenih nacija, dok je u Kijevu izvršen, kako je rekao„državni udar“.

„Kada je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost, u Srbiji je postojala legalna vlast. Sve se na Kosovu desilo zahvaljujući vojnom udaru izvan granica, kada su poginule hiljade ljudi“, rekao je tim povodom ambasador Čepurin.

Drugim rečima, razlika je suštinska – Kosovo je, posredstvom zapadne intervencije, oteto, a Krim se, kao reakcija na zapadnu intervenciju, odvojio.

Ono o čemu je govorio ambasador Čepurin u aprilu u Beogradu dodatno je razjašnjeno kao principijelna državna pozicija Rusije u godišnjem obraćanju ruskog predsednika Putina Federalnoj skupštini Ruske Federacije 4. decembra 2014. Vladimir Putin je takođe naznačio da je uUkrajini, kao u nekadašnjoj SFRJ, odnosno kasnije SRJi Srbiji,došlo do spoljne intervencije, odnosno spolja podsticanog „državnog prevrata“, kako ga je nazvao ruski predsednik. U tim uslovima je na Krimu „održan referendum, kada su stanovnici poluostrva javno izrazili želju da se pripoje Rusiji“, što je potvrđeno odlukom legalno izabranog krimskog parlamenta.

Osim prava krimskog naroda da se, u uslovima spoljnog uplitanja, a i na osnovu mišljenja Međunarodnog suda pravde o jednostrano proglašenoj nezavisnosti „Kosova“ izjasni o svojoj budućnosti, Putin je naveo još jedan argument: civilizacijski, odnosno sakralni: „Upravo tu, na Krimu, u drevnom Hersonu, ili Korsuni, kako su ga zvali ruski letopisci, bio je kršten knez Vladimir, koji je zatim krstio i čitavu Rusiju. To nam daje pravo da kažemo da za Rusiju Krim, drevni Korsun, Hersones, Sevastopolj imaju veliki civilizacijski i sakralni značaj. Kao što je Hramovna gora u Jerusalimu za one koji ispovedaju islam ili judaizam“.

Za Rusiju, po rečima njenog predsednika, Krim je, poput Kosova i Metohije za Srbiju – sveta zemlja, koja stoji u temelju ruskog identiteta i nacionalnog konstituisanja, i koja će ostati u njenom sastavu, kako je istakao – „zauvek“.

Kina je dala principijelnu podršku ovakvom stanovištu još u novembru 2014, pa ga čak i dodatno precizirala. Kroz usta Guej Congjua, direktora Odseka za Evropu i Centralnu Aziju Ministarstva spoljnih poslova Kine, rečeno je sledeće: „Mi smo protiv toga da narodnosti dobijaju nezavisnost putem referenduma. Kad je reč o Krimu, njega odlikuju veoma specifične karakteristike. Vrlo dobro smo upoznati sa istorijom pripadnosti Krima… Sve u svemu, problemi narodnosti u nekim zemljama potiču od politike dvostrukih standarda nekih zemalja koje, na osnovu sopstvenih sebičnih interesa, podržavaju određenu etničku grupu i guraju je u pravcu održavanja referenduma o nezavisnosti. To je manifestacija dvostrukih standarda u službi Sjedinjenih Država. Zarad sopstvenih ciljeva, SAD se upliću u unutrašnje stvari drugih država kroz upotrebu sile, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Kina se čvrsto protivi ovakvom pristupu… Takvo delovanje zaoštrava međuetničke protivrečnosti i dovodi do oružanih sukoba… Kina ima puno razumevanje za izazove i pretnje s kojima se Rusija suočava u vezi ukrajinskog pitanja i podržava pristup Moskve njegovom rešavanju. Nismo zainteresovani da gledamo oružani sukob na ukrajinskoj teritoriji i želimo da se to pitanje reši na politički način. Protivimo se spoljnom mešanju u unutrašnja pitanja Ukrajine putem državnih prevrata.“

Da sumiramo, Rusija i Kina su, povodom pitanja Krima, ostatku sveta predstavile osnovno načelo, koje se lako može primeniti i na slučaj Kosova i Metohije:

Bez obzira na verbalnu podršku načelima međunarodnog prava, nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet su lišeni sadržaja ako im se ne pruža puno poštovanje, tj. ako se spoljne sile umešaju tako da, održavajući ljušturu suvereniteta i teritorijalnog integriteta, izvrše ili organizuju prevrate u suverenim državama. U tom slučaju, treće sile, koje nisu učestvovale u agresiji,imaju pravo na zaštitu sopstvenih interesa, a narodi ili teritorije koji su neposredno pogođeni aktom spoljnog mešanja imaju pravo da preduzmu mere samoodbrane, uključujući i otcepljenje, sprovedeno demokratskim putem. Isto tako, ni plodovi spoljne intervencije, poput nasilnog, jednostranog otcepljenja – nisu prihvatljivi, i predstavljaju kršenje međunarodnog prava i njegovih odredbi o poštovanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti država.

Konkretno, posle novih rusko-kineskih preciziranja značenja suverenosti i teritorijalne celovitosti, iznetih tokom 2014. godine, mogu se izvesti sledeći  zaključci:

1. Krim ima pravo na otcepljenje, zasnovano na istorijskim i sakralnim argumentima, i na činjenici da se, u činu samozaštite, odvojio od države u kojoj je spolja organizovan prevrat i započet oružani sukob;

2. Kosovo*nema pravo na otcepljenje, tj. njegovo otcepljenje je nelegalno i nelegitimno, s obzirom da je neposredni, ciljani rezultat spoljnog (zapadnog)mešanja. Uz to, istorijski i sakralni argumenti govore u prilog ostajanja KiM u granicama Srbije, kao što govore u prilog ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom;

3. Abhazija i Južna Osetija imaju pravo na otcepljenje, u sklopumerasamoodbrane protiv rezultata zapadno-sponzorisanog mešanja u unutrašnje stvari Gruzije organizovanjem obojene revolucije u novembru 2003, odnosno agresije na Abhaziju koju je zapadno instalirani režim Sakašvilija pokrenuo u avgustu 2008, kao i na istorijskom osnovu;

4. Kina ima pravo na vaspostavljanje suvereniteta na svim teritorijama koje su joj nasilno otcepljene usled zapadnog mešanja ili agresije, što je već i učinjeno u slučaju Hongkonga i Makaoa.

5. Načelno bi se mogle dovesti u pitanje sve promene granica uzrokovane zapadnim intervencijama i uplitanjima u unutrašnje poslove suverenih država.

Iz gore navedenog, možemo izvući osnovi zaključak: nemačka pozicija po pitanju potrebe srpskog nepriznavanja povratka Krima u okvire Rusije, osim što je licemerna, ne poštuje ni slovo ni duh međunarodno-pravnog poretka. S druge strane, rusko-kineski stav je jedini koji ima šansu da vrati međunarodno pravo na svetsku scenu, da povrati njegov legitimitet i sadržaj, i da obezbedi njegovo poštovanje.

Stoga Srbija, kada proceni da treba, a posle konsultacija sa svojim saveznicima, sasvim legitimno mogla da iznese stav:

KiM je Srbija – Krim je Rusija.

Izvor: Fond Strateške Kulture