Утисак недеље о СИЕПА

БЕОГРАД — СИЕПА је пример паразитско-партијског система који извлачи огромне паре из јавног сектора, а само део пријаве се тиче ауторских уговора, каже Саша Радуловић.

Бивши министар привреде и лидер покрета „Доста је било“ каже да читав низ ствари у вези са тим случајем следи, и да очекује реакцију тужилаштва, а да ће суд донети коначну одлуку.

Подсећамо, у среду су ухапшени некадашњи челници Агенције за страна улагања и промоцију извоза Србије (СИЕПА) Јасна Матић, Божидар Лаганин, Весна Перић и Бојан Јанковић.

Како је саопштено из МУП-а, осумњичени су од 2006. до 2013. године, закључивањем 1.339 фиктивних уговора о ауторском делу, оштетили буџет за 119,6 милиона динара, а незаконито присвојили 91,9 милиона динара.

Они су, кршећи неколико закона, „пословали“ тако што су закључивали фиктивне уговоре, између запослених у СИЕПА, као физичких лица, и Агенције, који се односе на послове који су били у опису послова запослених у Агенцији. Након саслушања одређен им је притвор од 30 дана.

Ово хапшење је и тема вечерашњег Утиска недеље на ТВ Б92. Гости су, поред Радуловића, Мирослав Чучковић из УРС и Зоран Стојиљковић, професор ФПН-а и члан одбора Агенције за борбу против корупције.

На констатацију да Млађан Динкић није дао ни једну изјаву о овом хапшењу, Чучковић је рекао да он више није председник УРС и додао: „Став странке је да су ти људи неправедно у затвору“.

Радуловић је рекао да је СИЕПА вршила промоцију извоза, али се бавила и субвенцијама и привлачењем страних инвеститора, и као таква била је под ингеренцијом Министарства привреде. Радуловић је рекао да су, док је био на челу Министарства, формиране радне групе које су „чешљале“ СИЕПА. Како је додао, тада су уочене неправилности. „Како су радне групе откривале ми смо подносили кривичне пријаве, део се тиче фиктивних уговора – а то значи да сте потписали уговор за робу или услуге које нисте испоручили“.

Радне групе, додао је, чешљале су и Фонд за развој.

Он је рекао да су фирме у намештеним тендерима добијале послове, па долазиле код благајника СИЕПА и давале му део новца. Тврди да постоји свешчица ко је, када и колики новац дао благајнику – фирме и лица, за ствари које су требале да буду предмет јавних тендера, а нису биле. У СИЕПА су се бунили и запослени који су морали од плате да одвајају и дају благајнику, каже Радуловић.

За Агенцију за борбу против корупције било би интересантно да ли је касица била инструмент за пуњење страначких каса, каже Стојиљковић. „Странке пријављују веће трошкове од прихода, узму кредите ии враћају их или не враћају – зашто им банке дају? Зато што мисле да им се власт исплати“. Он је додао да постоји опасност да поједине странке банкротирају.

На питање да ли се УРС финансирао из СИЕПА, Чучковић каже: „Апсолутно не, ја имам сазнања да је СИЕПА имала фонд из ког је финансирала неке њихове потребе“. Они су, како тврди, тај новац користили за намештај за СИЕПА, трошкове таксија, трошкове бензина, стимулацију за људе који су имали 20.000 динара плату, кафе куварицама и запосленим са тако ниским примањима.

„Истрага ће показати да су то људи (ухапшени у овом случају) који нису носили у свој џеп, имовинско стање Лаганина и Матићеве ће то показати“, каже Чучковић и додаје да новац из СИЕПА није ишао ни у Г17 плус, ни у УРС.

СИЕПА броји 50 људи, дужни су да када се инвеститор јави у Србију, да им обезбеде да виде све локације, да му покажу потенцијале ове земље, то је владино тело, рекао је Чучковић. Он је истакао да је њихова заслуга – плус који је држава добила – раст извоза, промену структуру извоза, јер Србија не извози више само пољопривредне производе, већ Фијат…

Министарство привреде, на чијем челу је био Млађан Динкић, није вршило контролу над СИЕПА, категоричан је Радуловић.

Нисте могли да исплаћујете плате људима изнад 300 евра, за онолико колико они вреде, па су се људи довијали, рекао је о о фонду СИЕПА и овом случају Чучковић. Они (запослени у СИЕПА) немају везе ни са једном странком, то су људи који сарађују са свим општинама, и не смеју да буду страначки људи, додаје он.

„Радуловић хоће да прикрије зато што он није имао резултат за шестомесечни рад“, каже Чучковић.

„СИЕПА је пружила највећи отпор у давању извештаја да саставимо стање, извештај о трошењу новца из буџета, и уговора, и то је довело до парализе система. А с друге стране, у јавности су се појавила саопштења СИЕПА која су директно супротна Министарству“, подсетио је Радуловић.

Чучковић је рекао да је преко 50.000 радних места отворила та агенција, на шта је Радуловић одговорио да је читав низ уговора раскинут.

„Господин Радуловић је краљ паразитског система, захваљујући стечајним поступцима које развлаче његове колеге стечајни управници“, рекао је Чучковић и додао да због њега Таката, јапанска компанија, није дошла у Обреновац. Подсетимо, Чучковић је председник општине Обреновац.

Радуловић је негирао његове наводе и упитао га са колико година је био у Управном одбору ЈАТ-а. Чучковић је рекао да је имао 27 година. „Не можете без дана радног искуства, са толико година да будете у УО ЈАТ-а“, рекао је Радуловић тим примером илуструјући паразитско-партијски систем о ком прича.

„Имао сам искуство…Ја сам радио три године, даноноћно, у Колубари“, одговорио је Чучковић, на шта га је Радуловић питао шта је радио и онда констатовао да је радио у УО.

Ми немамо увид колико су се субвенције и кредити рационално користили, каже професор Стојиљковић. Сваки пут смо машили буџет за пола милијарде или милијарду евра, радили ребаланс, додаје он. „То је проблем система“. Фиктивни уговори, сагласан је, нису по закону, али “ то је постало неписана пракса“. „Немојте очекивати од партијске и политичке елите да секу гране на којима седе“.

Радуловић је рекао да је основа и темељ борбе против корупције да се уведе транспарентност трошења новца, да се види сваки динар где иде…“Објавите уговоре који се потписују – то је основа борбе против корупције. Кад не смеју да га објаве (као примере је навео Фијат, Етихад) значи да нису добри“, каже Радуловић.

Радуловић је рекао да су на основу анализа које су рађене док је био на месту министра утврђено да је 15 одсто запослених у јавном сектору партијски запослено, а да је велики део њих са купљеним дипломама. Правили смо анализе, има доста институција које су то правиле. То је утврђено на основу података које су то дипломе, на основу динамике њиховог добијања, каже Радуловић.

Мирослав Чучковић: УРС није извлачио новац из СИЕПА

БЕОГРАД – Члан Председништва Уједињених региона Србије Мирослав Чучковић сматра да су особе осумњичене у оквиру истраге злоупотреба у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), међу којима је и бивша министарка и кадар те странке Јасна Матић, невине, и тврди да тај механизам није коришћен како би се финансирала странка.

„СИЕПА није изузетак већ правило у Србији и ми или ћемо то променити, или ћемо затворити преко 2.000 функционера у Србији”, рекао је Чучковић гостујући вечерас у емисији „Утисак недеље” на телевизији Б92.

Он је објаснио да су, на препоруку ЕУ, после 2000. године у јавним предузећима почеле да се исплаћују варијабиле на плате, и да је то чињено у агенцији СИЕПА као и у осталим деловима јавне управе.

Чучковић је рекао да се у полицији данас исплаћују додаци од десет хиљада динара, што је, како сматра, потпуно исти случај као и исплата хонорара по основу уговора о ауторском делу у агенцији СИЕПА.

Упитан да ли је део хонорара који су запослени у СИЕПА морали да враћају благајнику ишао странци, Чучковић је рекао да УРС од те агенције није узао ни динар и да ће истрага то показати.

„Људи ће бити питани шта су са тим новцем урадили и доказаће се да ми као странка немамо ништа са тим. СИЕПА је имала фонд у који су давали запослени и из њега су плаћани трошкови такси превоза, столице, ручкови и ниједан динар није завршио у нашој странци”, рекао је Чучковић.

Он је истакао да је истрага покренута на иницијативу бившег министра привреде Саше Радуловића због његове жеље да прикрије да као министар није имао никакав резултат и да „облати” све друге који су нешто урадили за Србију.

Извор: Б-92