novi-pazar--foto-youtube-com-nurettin-yilmaz_fНОВИ ПАЗАР – Узаврела је новопазарска ноћ, на корзоу у Улици 28. новембра. Забрађене девојке ходају у пару са вршњакињама у мини-сукњама, дуж улице која је добила назив по дану када су партизани ослободили Нови Пазар од нациста.

У истој улици, претвореној у пешачку зону начичкану кафићима из којих треште народњаци, постављена је спомен-плоча Аћим-ефендији, који је био ратни командант Пазара и сарадник Вермахта.

У партизанској улици у којој се налази спомен-плоча квислингу, пијем чај у граду препуном модних, верских и идеолошких контраста. Нови Пазар је истовремено метропола и касаба. Иако се ближи поноћ, хиљаде насмејаних људи корача улицом која све открива и истовремено, све скрива.

На корзоу се у само два локала служи алкохол. Али, и та два кафића потврђују да је Нови Пазар, како тврди један мој пријатељ Бошњак, град сачињен не од зграда, џамија и цркава, већ од емоција.

Град емоција је поново узбуркан, пошто су формалноправно „Поход на Хаџет” организовали Исламска заједница и Бошњачка културна заједница, а заправо је колону момака у зеленим униформама и са црвеним фесовима из сенке водио санџачки муфтија Муамер Зукорлић.

За доручком, док једемо печене паприке у кајмаку, један од најближих Зукорлићевих људи Самир Тандир, председник Бошњачког националног већа које власт не признаје, тврди, не без дозе ироније, да је реч о уметничком перформансу. Градоначелник Новог Пазара Мехо Махмутовић, десна рука министра Расима Љајића, истиче да је поход униформисаних људи кроз Пазар још једна у низу провокација Зукорлића.

– Он прво направи проблем, а онда добро истргује са државом. Све српске владе, а и ова сада, праве дилове са Зукорлићем, а нема, рецимо, вести у медијима да су 1. септембра отворене три нове школе, пошто је Пазар једини град у Србији где деца иду у школу у три смене, од шест ујутру до осам увече. Незапосленост је већа од 50 одсто, али како довести инвеститоре у град у коме се маршира у униформама. Сада и четници из Украјине најављују шетњу у Пазару.Нас забрињава ћутање у Београду на ове испаде. Уместо да Пазаром марширају инвеститори, то чине две врсте екстремиста. Сад марширају Зукорлићеви, па ће марширати четници. Ја причам – дајте фабрику, а не Аћим-ефендију. Сад се сви одједном сетили, хоће да рехабилитују и Аћима и Дражу. Који је то дебилизам – љутит је градоначелник Мехметовић.

Продаја свиле, злата или џинса, били су, током историје, само видљиви асортимани у понуди новопазарских мудраца. Главни производ који се продавао или куповао, заправо је била власт.

Љутита реакција Расима Љајића, прозивање полиције и критике упућене министру Небојши Стефановићу заправо су порука Вучићу. Имао сам прилике да видим извештај о походу на Хаџет коју је шеф новопазарске полиције Драган Терзић упутио Београду и због кога је Љајић побеснео: штури опис шетње кроз Пазар, у неколико редова. Без фесова и дресова, што би рекао Зукорлић.

Самир Тандир који је и сам учествовао у походу, каже да је то био само перформанс којим се подсетило на злочине комуниста.

– Сличне манифестације мира се одржавају и у Србији. Градоначелник Новог Пазара очигледно нема смисла за уметничке перформансе. Истичем одговорно понашање власти, посебно министра полиције Небојше Стефановића који је нагласио да неће допустити да полицијске снаге буду злоупотребљене на било који начин – каже један од најближих Зукорлићевих сарадника, коментаришући примедбе Расима Љајића.

– А које је то инвестиције Новом Пазару за 14 година обезбедио Љајић? Да ли постоји иједан пројекат који су он и његови људи завршили до краја?

Шта се заправо дешава у новопазарској чаршији? Да ли је то политичко уигравање уочи избора за бошњачко национално веће, који ће се одржати крајем октобра, или Зукорлићеви уметнички перформанси представљају тихи наставак панисламистичког пројекта Исламске декларације Алије Изетбеговића?

Западне дипломате уочи грађанског рата у Југославији смиривале су Србе тврдећи да нема потребе да параноично реагују на формирање „зелене трансверзале” дуж пакленог балканског пута о коме је говорио рахметли Алија.

Бошњачки политичари данас понашају се попут некадашњих западних дипломата. Тврде да у Пазару нема ни говора о наставку Алијиног пута, већ је искључиво реч о политичкој борби.

BNV

У некадашњој Сали аматерског позоришта Новог Пазара, доскорашњи Есад Џуџевић, данас Есад Џуџо, један од главних глумаца чаршијског театра, не крије да је променио презиме у функцији избора, избацујући оно српско „вић” на крају!

Џуџо и свој лични чин промене презимена, попут похода на Хаџет, сматра перформансом, игром која треба да пробуди Бошњаке, али верује како ће, до наредног пописа становништва у Србији сви Бошњаци скинути са својих презимена оно српско – „вић или ић”.

Међутим, чланови његове породице нису то до сада учинили. Разлог могу бити високе таксе. Есад је платио више од 6.000 динара да би постао Џуџо. Његов програм је, осим предлога за укидање такси, следећи: за њега је Аћиф-ефендија јунак! Али, Џуџо ипак сматра да би требало да Аћифову рехабилитацију потврди суд у Новом Пазару коме, опет, тврди Есад, већина Бошњака не верује.

У свечаној сали су фотографије знаменитих Бошњака. Међу њима је и слика Алије Изетбеговића, оснивача СДА. Сви данашњи актери бошњачке сцене били су „Алијини пионири”. И Есад, и Суљо Угљанин, и Расим и муфтија Зукорлић. Сви су лако склапали међусобна савезништва и још лакше објављивали ратове због којих је кључао Пазар.

Јавна и тајна политика Бошњака води се једнако отворено и закулисно с властима у Београду, уз готово свакодневне посете представника амбасада САД, Велике Британије, Турске и Босне и Херцеговине. Расим Љајић и његови људи, критикујући министра полиције, поручују да знају како напредњаци преговарају тајно са Зукорлићем.

Можда у контексту целе приче вреди навести и податак који је готово непримећено прошао у дну новинских страна. Наиме, уочи најаве приватизације великих јавних система, Муамер Реџовић, проректор на Интернационалном универзитету у Новом Пазару, чији је оснивач муфтија Зукорлић, постао је председник Управног одбора републичке Агенције за приватизацију.

Реџовић је човек који је организовао сусрет Томислава Николића и муфтије Зукорлића у Новом Пазару, уочи последњих председничких избора. Реџовић је, такође, веома близак породици Карић и био је представник њихових компанија у Москви. Такође је близак бизнисмену Душану Ступару, шефу ДБ-а у време историјске Осме седнице ЦК СК Србије.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Јавна и тајна бошњачка политика

* Обавезна поља