verheijen-ek.pngТони Верхеијен, шеф Канцеларије Светске банке у Србији, дао је интервју Политици у коме говори о актуелној монетарној ситуацији у Србији и мерама штедње.

Буџет за 2015. годину је историјски јер смањује расходе, али то резање трошкова није толико значајно. Историјски је предлог државе да јасно прикаже издатке испод црте, који у прошлости нису били видљиви. То је промена и напредак у смислу унапређења буџетског процеса и показује да држава мења однос према јавним предузећима. Овим речима Тони Верхеијен, шеф Канцеларије Светске банке у Србији, одговара на питање „Политике” да ли дели мишљење министра финансија Вујовића да ће буџет за 2015. променити ток српске економске историје.

– Више неће бити безусловне буџетске подршке за предузећа у државном власништву, која су добијала кредите уз гаранцију државе. То је велика промена, али ћемо пратити шта се заиста догађа и да ли ће се то поштовати у пракси. Све што је договорено са Међународним монетарним фондом је корак у добром смеру. Питање је само примене тог споразума.

Зашто је важно да порески обвезници јасно виде расходе испод црте?

Државне гаранције дају се јавним предузећима како би могла да на домаћем и међународном финансијском тржишту конкуришу за средства, која због својих биланса, без подршке државе, не би могла да добију. Проблем је што се те гаранције не дају да би зајам био враћен, већ се већина активира и држава их враћа кредиторима. Тако то постаје нека врста прикривених субвенција. На крају трошак пада на терет неких будућих пореских обвезника. Начин одобравања гаранција није био транспарентан. Многи проблеми српског буџета тиме су узроковани.

За следећу годину очекујете пад привредне активности. Колико су реална очекивања премијера Вучића да догодине, уз мере стезања каиша, можемо да забележимо раст? То се, кажу економисти, догодило два пута у Словачкој деведесетих и Ирској после 2000.

Различита су полазишта за таква очекивања. Премијер рачуна да ће се неке добре ствари догодити следеће године, а ми нисмо урачунали да ће „Железара Смедерево” наћи стратешког партнера до 1. фебруара 2015. Ако би се на неки начин та компанија продала, то би утицало на раст привредне активности. Али, у овом тренутку, то није сигурно. Знамо да је и раније било најава да ће инвеститори доћи, па се то није остварило. Ако се оствари, бићемо срећни због тога, али то тренутно не видимо као сасвим изгледну реалност.

Како сада коментаришете то што су пензије смањене, јер су неки економски стручњаци из Светске банке истицали да то није баш најбољи начин за уштеду?

Слажем се да то није најбољи начин за уштеду, али када се погледа структура расхода у буџету и удео пензија у бруто домаћем производу, Србија није имала избора. Две највеће расходне ставке, уз издатке за камате, јесу плате и пензије. Влада је урадила све што је могла да то избегне, али сваки сценарио који није укључивао смањење тих расхода не би био довољан за стабилизацију јавних финансија.

Током кризе стопа сиромаштва је, према подацима Светске банке, порасла са 10 на 15 одсто. Очекујете ли да ће мере стезања каиша додатно повећати беду и сиромаштво?

Срби су током историје показали да знају да буду веома отпорни, чак и у много тежим временима од данашњих. Знамо да ће мере штедње, посебно смањење пензија имати ефекте на повећање сиромаштва. Програм фискалне консолидације увек изазива социјалне тензије и то смо могли да видимо у многим земљама током ове кризе. Главна предност коју Србија има сада је стабилна и већинска влада.

Због прекида аранжмана са ММФ-ом почетком 2012. Србија нема баш добар имиџ у овој институцији. Међутим, сада имамо неку врсту кадровске гаранције за аранжман, јер је министарка Кори Удовички радила за ММФ, а министар Душан Вујовић за Светску банку.

То није никаква гаранција. Ако у Влади Србије сретнемо људе које познајемо за вас то није никаква привилегија. Не третирамо Србију другачије због тога.

Али у Србији ствари обично функционишу тако, да ако неког знате, онда имате неку врсту протекције…

Ми (уз осмех) не радимо на тај начин. Лакше је радити са људима који су били у овим институцијама и знају каква су наша очекивања. Али ако бисте због тога ви имали неке привилегије, то би било проблематично за нас.

У својој књизи „Улоговани” описујете како грађани пакистанске државе Панџаб властима свакодневно шаљу поруке у којима пријављују корупцију. Кажете да савремене технологије могу бити начин да власти комуницирају са пореским обвезницима. Знате ли да у Србији има више мобилних телефона него становника?

У књизи наводим примере великих земаља, попут Индије, Пакистана, Бразила, где је дистанца између грађана и власти велика и нема повратне реакције о квалитету јавних услуга. Србија дефинитивно није таква земља. Али проблем је што се доносе закони који се не примењују. Промена прописа не значи нужно и промену понашања државних службеника. Ако, на пример, одете у Катастар или ПИО фонд, а службеници вам кажу „дођите се за три године”, њихово понашање се неће променити променом закона. Чак ни смањење плата не даје резултате. Комуницирање државних званичника са грађанима, уз помоћ савремене технологије, начин је да се од људи чује колико је тешко уписати власништво над некретнином или добити грађевинску дозволу. Влада не може да комуницира директно са седам милиона људи. Али сада, када сви имају мобилне телефоне, то постаје могуће. Али треба направити механизам уз помоћ кога власт може да комуницира са грађанима. Да би се добила права слика, где је грешка у пружању јавних услуга, потребан је активан ангажман власти. Кад одете у ресторан, на пример, власник увек има повратну слику каква је услуга у његовом објекту. Важно је како грађани доживљавају услуге које пружа држава, јер ако се њихов квалитет не унапреди, људи неће видети напредак и власт ће бити кажњена на следећим изборима.

Да треба напишете посвету, чије би име било на првој страни ваше књиге?

Премијеру Вучићу сам је већ посао, али он је веома заузет. Други избор је потпредседница владе Зорана Михајловић, јер она жели да унапреди процедуре издавања грађевинских дозвола, Катастра, регистрацију имовине. Ми радимо с њом на томе.

Имате ли неких реакција?

Не. Заузети су ових дана. Послао сам им књигу пре неколико недеља. Било је доста посла у међувремену: кинески самит, буџет… Али после празника имаћемо више времена за разговор.

Гледано кроз призму високог јавног дуга, како на Србију могу да се одразе глобалне тензије? Руска рубља слаби. Према неким најавама, америчке Федералне резерве ће повећати своје камате, последично то може да учини и Европска централна банка. Значи ли то да ће задуживање за нас догодине бити скупље? Има ли министар финансија Србије разлога за бригу?

Мислим да има. Али важно је да ће Србија имати аранжман са ММФ-ом. Без тог програма, све те промене на глобалном тржишту би врло брзо погодиле Србију. Програм са ММФ-ом, инвеститорима даје сигурност, значи поверење. Неки од глобалних фактора сада нису предвидљиви и програм са ММФ-ом је један од начина да се влада од тих ризика заштити. Када је о инвестиционим могућностима реч, чини се да премијер Вучић улаже велике напоре да привуче инвестиције ван еврозоне. То је паметна одлука. На тај начин Србија ће себе заштитити од потенцијалних негативних ефеката из региона. Са друге стране, потрага за инвеститорима је могућност за унапређење односа са земљама које немају приступ овом тржишту и на улагања могу да гледају стратешки. То је начин да се мало више заштите од смањења инвестиција у еврозони. Самит Кине и 16 европских земаља, који је одржан у Београду, у том смислу је добра вест. Не знам како ће то финансирање пројеката функционисати у пракси, али знам да су Србији неопходне инвестиције у инфраструктуру. Нажалост, оне досад нису ишле брзином коју смо ми очекивали. За то је било много разлога. Кина то може да уради боље, јер тражи место где ће да уложи свој новац како би приступила овом тржишту.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Тони Верхеијен о тешким временима за Србију

* Обавезна поља