dragoljub-petrovicКада је тог јутра стигла у Иран, Маја Гојковић, која је пре закључења овог издања Данаса била чланица Српске напредне странке, стала је испред пуног ормана и изговорила класичну женску констатацију: „Јао, опет немам шта да обучем!“ Онда су јој љубазни домаћини доставили рестриктивнији вид хиџаба, модел „јесен-зима у Техерану 2015“, тако да је Маја постала суперхерој друштвених мрежа.

Истина, то није могла да примети на лицу места, пошто су у Ирану забрањени Фацебоок, Тwиттер, WхатсАпп, Инстаграм, Вибер и Танго. Једино није забрањен Хијаб, али преко свог паметног телефона никако није могла да се конектује на ту друштвену мрежу, коју ваљда није смислио онај Закерберг, већ неки Хомеини.

У Ирану, сем што сумњичаво гледају на интернет, нису нешто одушевљени ни шврљањем. Каменују људе због прељубе, али је срећна околност да не каменују људе који мењају странке ко чарапе, такозване страначке прељубнике, тако да је најважније да се Маја оданде вратила жива и здрава. И стекла гомилу пријатеља због свог новог стајлинга, јер ко што каже стара народна изрека: „Сваки Бетменов пријатељ је и мој пријатељ“.

Ни Маји није било јасно зашто је у захтевима за пријатељство на свом Фејсбуку по повратку у Србију затекла гомилу фанова Бетмена, док су је све слободоумне жене избрисале из армије пријатељица на Фејсу.

Добро је, дакле, што се Маја Гојковић током посете Техерану није учланила у владајућу странку Ирана, где би је, свакако, прихватили као своју, јер су је претходно као своју прихватили и Шешељ, И Динкић, и Тадић, и Вучић, као и сви остали који су одавно приметили њену склоност да се маскира по потреби.

Животна девиза Маје Гојковић јесте: „Живот је маскенбал“, па откуд онда чуђење што Маја код свих владајућих структура, укључујући и иранске, покушава да остави пријатељски утисак.

Зашто је лоше бити флексибилан?

Тајна успеха Маје Гојковић заправо је у томе што се никада у каријери није осећала ко прасе у Техерану, него је константно тежила животном савршенству: увек је, наиме, покушавала да се осећа ко Маја у Техерану пре неки дан. Тачније, ко домаћа.

Поштовала је обичаје и дрес кодове свих владајућих структура у земљама где се налазила, нарочито у Србији, па је у почетку фурала стајлинг војвоткиње без реденика, после се једно време облачила у дезене жутих нијанси, и на крају је коначно пронашла себе, јер кад ставиш на главу хиџаб, веома су мале шансе да те ико препозна и подсети шта си причао и радио пре, рецимо, три, десет или петнаест година. Са хиџабом делујеш такорећи инкогнито и веома принципијелно.

Израз: „Осећам се ко Маја у Техерану“, пак, користиће се за све оне који, за разлику од прасета на истој локацији, увек осећају одлично. И када носе моделе бутика Хомеини, и када носе моделе бутика Вучић, и када носе моделе бутика Динкић.

Е сад, биће ту злобника који ће ко пре неки дан рећи: „Чек, чек! Је л’ оно Маја Гојковић? После свега вала није ни чудо да се замонашила“, али они вероватно немају појма да одело не чини човека. Зато се ваљда и не маскирају.


Извор: Данас

Оставите коментар

Оставите коментар на Ко Маја у Техерану

* Обавезна поља