Деда мраз у кога верујемо

Портир у Влади Србије прошле ноћи умало није добио фрас када је угледао једног белобрадог типа како улази на главна врата. “Ко би рекао да ће државни удар да бидне баш у мојој смени?” – уздахнуо је портир убеђен да се злогласни Цветковић Мирко управо враћа на велика врата, под окриљем ноћи.

– Ако се нешто ванредно деси, Сигал је у граду. Наступа пре Лепе Брене – рекао му је министар полиције на јутарњем брифингу штаба за ванредне ситуације током новогодишње ноћи, али ко за инат, број Сигаловог мобилног ко да је у земљу пропао. Сећао се једино да му је министар уписао Сигалов број на дну насловне стране Информера, али ко зна ко је током дана узео Информер “само да погледа” и никада га није вратио.

Међутим, ни сам није знао како, пронашао је број мобилног Лепе Брене.

– Хало! Добро вече, Брено, зовем из Владе! Да није негде у вашој близини Сигал!? То је онај што пева пре вас – питао је портир Јахић Фахрету.

– Јој, болан, завршио човек тезгу, отишао на неки дернек с јаранима! – рекла је Беаутифул Брена.

– Брено, а кажите ми, молим вас, како ви стојите са борилачким вештинама? – питао је портир.

– С борилачким вештинама!!! Јој, болан, никако!

– Је л’ знате бар основе аикида?

– Какав, болан, аикидо! Знам моравац! Знам и неке севдалинке! И тако неке ствари, домаће – рекла је Лепа Брена којој су се одавно смучиле те државне тезге: “Код Тита је било важно да певаш, сада траже и аикидо!” – рекла је Брена и затим опсовала на течном бугарском.

Портир је онда видео да нема куд – мора да се преда белобрадом.

– Цветковићу, ђе баш сад! Па Нова година је, мајку му! – рекао је портир држећи руке увис.

– Шта вам је, бре, човече! Који Цветковић, ја сам Деда Мраз! – узвикнуо је Деда Мраз.

– А презиме? – питао је портир.

– Пре зиме!? Па ја се зовем Деда Мраз и пре зиме и после зиме! Немам ја зимско име! – био је љут Деда Мраз.

– Значи, нисте Цветковић? Ја умало да зовем Стивена Сигала! – објаснио је је портир, с видним олакашањем због позитивног развоја ситуације.

– Аман, човече, разносим поклоне! Немам времена за холивудске акционе филмове Б категорије – рекао је Деда Мраз који је те ноћи у Београду коначно сазнао шта значи израз: “Растурићу те ко бугарску скупштину!”

Пролазећи поред српске скупштине затекао је импресивну количину Бугара који су Лепој Брени, сваки понаособ, лепили триста евра на чело. Један је покушао да залепи 300 евра на чело и Стивену Сигалу, али је добио неочекиван ударац ногом у главу из окрета. Те је завршио у приватној клиници где је, те ноћи, на радост Синише Малог, потрошио 750 евра на одељењу трауматалогије. А само трансфер до клиничког центра у Софији коштаће га додатних 580 евра.

Премијер Вучић је у исто време у згради Владе вртео ТВ канале и схватио да га први пут у новијој историји цело вече нема ни на једној националној фреквенцији, јербо све зна, једино не зна да пева. А концепт ТВ програма европске Србије, од РТС-а од Пинка, био је осмишљен тако да су у њему могле да учествују само особе које знају све речи песме “Иде Миле лајковачком пругом”, све баладе Џеја Рамадановског и комплетан репертоар Хариса Џиновића из ране фазе.

– Увежбати за следећи дочек две до три песме Џеја, Саше Матића и Мире Шкорић. Под обавезно научити “И тебе сам сит кафано” од Хариса, а нарочито “Моји су другови, бисери расути…” од Бајаге!” – записао је премијер Вучић у лични тефтер са плановима за следећу годину, болдујући тајни рецепт за освајање новогодишњег телевизијског програма европске Србије.

И сам је више веровао у Божић Бату (Гашића), него у Деда Мраза, док му портир није јавио да овај управо хита ка његовом кабинету.

– Имао сам исти такав џак пре три и по године! Био је пун гласачких листића. Ја, знате, више верујем у моћ гласачких листића него у моћ новогодишњих пакетића – рекао се премијер када је угледао Деда Мраза са џаком на улазу у кабинет.

Сетио се и како је пре неки дан урлао на Кори Удовички када је чуо да има план да подели пакетиће, јербо је његов реформски концепт јасан – ако је смањио пензије и плате онима са правом гласом, који ће мој пакетићи деци, особама без права гласа. “Нек им купе баба и деда пакетиће, ко их шиша” – укорио је Кори.

Онда је отворио пакетић и осетио пријатно тутњање притиска 300 са 200.

– Шта је ово!? Деда Мразе, па ви нисте нормални! – запањио се премијер Вучић када је из пакетића извукао Ољу Бећковић у пратњи хора Вива Воx.

– Зашто!? Па зар нисте пре неки дан рекли: “Недостаје ми Утисак недеље”. Ја испуњавам жеље! – рекао је Деда Мраз, коме нико у каријери није рекао да није нормалан, а нико у каријери му није рекао ни да му се не свиђа поклон.

– Ма дајте, бре, човече! Први пут у новијој историји наш народ чека 2016. годину, а ви ми доносите Ољи Бећковић у пратњи хора Вива Воx! Па је л’ знате да сам ја ту банду растурио ко бугарску скупштину – рекао је премијер, пре него што му је Синиша Мали јавио да су Бугари управо ушли у Дом народне скупштине јурећи Лепу Брену за аутограм.

И тако је то било…

Синко, чувај се бркатих жена и ћосавих мушкараца – знале су да кажу наше баке, прабаке & чукунбаке, те није ни чудо да српски народ и дан-данас натполовично верује у Деда Мраза. Пола Србије живи под паролом “Будућност у коју верујемо”, а друга половина под геслом “Деда Мраз у кога верујемо”.

Кад смо били мали Деда Мраз је био наш зимски херој – нисмо примећивали ништа сумњиво чак и када бисмо осетили да базди на неку домаћу брљу. Или када би крајичком дечјег ока, такозваним периферним видом, приметили да Деда Мраз много личи на оног комшију са трећег спрата.

– Јес’ ти то чика Жико? – питали бисмо Деда Мраза.

А чика Жика, онај комшија са трећег спрата, дубоким гласом би одговарао: “Који Жика? Хо-хо-хо…”- хохохокао би Жика, поделио пакетиће, стукао две комовице које је кева спремила за облоге кад имамо температуру, и отишао даље.

Деда Мраз, наиме, никада није баздио на кока-колу. Тако да, кад смо били мали, нисмо могли да посумњамо да је Деда Мраза измислила управо “Кока-кола”. Могли смо да се кладимо да је Деда Мраз изум креативног тима неке фабрике лозоваче, комовице, пелинковца или шљивовице. Ко би рекао да је доброћудни дебељко кокаколичар?

Тек, кад смо порасли, схватили смо да новогодишња атмосфера почиње када “Кока-кола” лансира нови спот – из тих спотова дознајемо да је Деда Мраз, у ствари, камионџија.

– Па шта, сине! Камионџија је био и рахметли Елвис Присли – кажемо дражесним малишанима у сопственом власништву, јер нас у последње време ништа не чуди. Чак ни могућност да је Деда Мраз висококвалификовани керамичар.

– Али, сто му громова, где су му ирваси? – питају нас малишани, створења која знају бити далеко бистрија од нас.

– Ајд, марш у собу! – одговарамо на ово логично питање педагошки.

Деда Мраз, примећујемо и ми одрасли одокативно, уопште не вози санке, него има цео возни парк шлепера којима развози “кока-колу” у паковањима од две литре, пола литре, те у конзервама. Кроз беспућа којима Деда Мраз вози абнормалне количине “кока-коле”, путеви су беспрекорно очишћени, тако да до последњег дана старе године нисмо сигурни да ли ће он уопште стићи у Србији.

Да је стигао у Србију, поверовали бисмо једино уколико се појави “Кока-колин” спот на коме је Деда Мраз са колоном шлепера заглављен на магистралном путу Ваљево-Лозница или на аутостради код Фекетића, где му у помоћ пристижу тенкови и онај овлашћени државни волонтер Горске службе спасавања.

Српску љубав према Деда Мразу прва је провалила Демократска странка па је једног његовог двојника држала целе четири године на функцији премијера. На његово место сплетом невероватних околности, међутим, дошао је Ивица Дачић. Он, пак, уопште не личи на Деда Мраза, више подсећа на распеваног ирваса, али је сплетом још невероватнијих околности рођен 1. јануара. Тако да смо после премијера који личи на Деда Мраза, добили премијера кога је, очигледно, пре 50 годину донео Деда Мраз лично, јер је промашио пут за Ниш и завршио у слободарској Житорађи.

А онда је стигао Деда Мраз у кога верујемо. И он је прво баздио на неку четничку брљу, а онда смо схватили да је маркантни кокаколичар. Странку је, истина, направио од веће скупине ирваса. Његови ирваси знају да вуку санке, али је проблем настао када су помислили да сем што знају да вуку санке, знају и пут.

Срећна Нова година!

Извор: Н-1