Прогнозе Стратфора за 2016. годину

Према прогнози Стратфора 2016. неће бити нимало лака година, напротив. САД и Русија тврдоглаво свака на својој страни, а национализам поново надире у Европи. Цене нафте и других роба ниске су, потрошња у Кини опада.

Истовремено су бројне земље широм света одлучније него икад раније да интензивирају камапању против милитаната „Исламске државе“ (ИДИЛ). Како наводе аналитичари Стратфора, важно је ипак нагаласити да су сви ови трендови повезани и начин на који ће се деловати са бројним кризама може одредити колико ће бурна у свету бити година што следи.

БИВШИ СОВЈЕТСКИ САВЕЗ

Недефинисани односи између Русије и Запада имали су централну улогу у обликовању међународних односа у протекле две године. Стратфор сматра да ће тако остати и у 2016, иако ће се ниво конфликта и потенцијалне сарадње мењати од питања до питања. Рат на истоку Украјине, по свему судећи, ће постати дугорочни замрзнути конфликт.

Русија ће наставити војни ангажман у Сирији, што ће даље компликовати њихове односе са Турском, САД и Европом. Док се Турска још више приближава својим НАТО савезницима, Москва ће бити опрезнија у томе до које ће се мере конфронтирати са Анкаром. Две земље ће наставити са међусобним рестрикцијама на трговинском плану, те одгодити заједничке енергетске пројекте. Две земље ће се такође такмичити за утицај у региону Кавказа, нарочито када је реч о Азербејџану, те покушати да обликују преговоре око проблема Нагорно-Карабаха.

Непрекидни конфликт на истоку Украјине биће само један од много озбиљних изазова пред којима ће се наћи Кијев у 2016. Екстремно десне и националистичке групе ће наставити да подривају украјинску владу и слабе способност Кијева да покуша доћи до одређених политичких решења са сепаратистима. То ће, са друге стране, гарантовати да ће Доњецк и Лугањск остати изван политичке контроле Кијева.

Белорусија ће постепено јачати своје економске везе са Западом али ће наставити да чува своје војно и стратешко савезништво са Русијом. Белоруски председник Александар Лукашенко ће покушати да избегне успостављање руске ваздушне базе у његовој земљи, у жељи да не ствара додатне тензије на релацији Минск – Запад, али се његова позиција може променити уколико НАТО настави са јачањем свог присуства у сусједној Пољској и балтичким државама.

У Молдавији, корупцијски сканадали са којима се повезује проевропска влада у тој земљи могу бити разлог повећања подршке проруским странкама у земљи. Али аналитичари Стратфора процењују да ће парализа политичког система у Молдавији омогућити да Кишињев остане заглављен када је реч о њиховим стратешким интеграцијама, или према Русији или према Западу.

Грузија ће добити снажнију помоћ Запада када је реч о систему безбедности у смислу додатних обука и учешћа у тренинзима које ораганизује НАТО, али ће приступ Алијанси ипак остати на истој позицији. Грузија ће повећати привредну сарадњу са Русијом у областима као што је енергија и трговина, и поред тога што Тбилиси остаје стратешки орјентисан према Западу.

Дугогодишњи замзнути конфликт између Јерменије и Азербејџана због Нагорно – Карабаха могао би се значајно променити у 2016, ако Русија покуша да погура преговоре о договору који би укључивао предају дела територије Азербејџану у замену за економске и сигурносне гаранције за Јерменију.

Бројна питања, укључујући актуелне економске проблеме, повратак радника миграната из Русије и страх од јачања исламистичког милитантизма, учиниће централну Азију местом осуђеним на нестабилност у 2016.

Имајући у виду и њихову блискост северном Авганистану, Узбекистану, Туркменистану и Таџикистану, посебно ће постојати ризик са безбедносног аспекта, иако владе тих земаља имају интерес за реаговање на претњу исламистичких милитаната, што користе као разлог да скрше домаће опозиционе елементе. Русија и САД ће такође имати разлога да потенцирају ту опасност будући да се обе стране такмиче око иницијатива за сигурност граница централне Азије. Војна сарадња између Азербејџана и Казахстана, укључујући и заједничке војне вежбе, појачаће се у Каспијском мору док ће Запад наставити да трага за алтернативним енергетским пројектима као што је Транскаспијски гасовод. На самиту Каспијског мора у Астани, у августу, Русија би могла исказати подршку за утврђивање границе на морском дну, иако за 2016. није предвиђен почетак нити једног великог енергетског пројекта.

ЕВРОПА

Избегличка криза ће се наставити у цикличким таласима. Током првих месеци нове године хладне темепратуре и лоше време вероватно ће водити до смањењена броја улазака у Европу. Али ће се повећати са доласком лета, но тражиоци азила ће у 2016. затећи другачију Европу. Граничне контроле ће постати фрекврентније и земље на такозваној балканској рути биће мање толерантне према мигрантима који пролазе кроз њихову територију. Први пут од када је формиран, Шенгенски споразум неће окончати годину како је и почео – или ће слобода кретања бити на неки начин ограничена или ће се смањити број чланица Шенгена.

Током НАТО самита у Варшави у јулу, Пољска и друге чланице ће захтевати стално присуство снага НАТО-а на Истоку Европе. Неке чланице Алијансе, највјероватније Немачка, ће се опирати тој идеји као и неке централне и источне државе Европе, које су више наклоњене ротацији трупа док некако покушавају држати под контролом односе са Москвом.

ЈУЖНА АЗИЈА

Подржана трогодишњим аранжманом са Међународним монетарним фондом (ММФ), вредним 6.6 милијарди долара и охрабрена ниским ценама нафте, економија Пакистана успеће да задржи стопу раста на 4 посто у 2016. Ипак, укупно лоше окружење за пословање, недостатак реформи и поремећен енергетски сектор у земљи онемогућиће даљи раст. Иранско-пакистански нафтовод, као и туркменистанско-авганистански, пакистански и индијски гасовод, ипак ће мало напредовати и поред растуће политичке подршке за те пројекте. Исто важи и за 46 милијарди долара вредан економски коридор између Кине и Пакистана, а реч је о серији пројекта осмишљених да омогуће повезивање западне кинеске провинције Синђанг са луком Гвадар на Арапском мору. (Балочистан, велика пакистанска југозападна провинција у којој је Гвадар лоциран, место је побуне коју је потребно умирити пре него што коридор буде функционалан.)

Авганистанске снаге безбедности не могу саме војно поразити талибане и поред тога што се њихове трупе настављају фрагментирати. За земље као што су Кина и Пакистан, које страхују од потенцијалних последица дугорочне нестабилности у Авганистану, мировни преговори, по свему судећи, ће остати само жеља у 2016. Али неколико фактора, нарочито талибанска разједињеност, спречиће било какве смислене преговоре и њихово окончање ако уопште и почну у 2016.

БЛИСКИ ИСТОК И СЈЕВЕР АФРИКЕ

Милитанти ИДИЛ-а у Сирији и Ираку претрпели су значајне губитке ове године, иако није извесно да ће самопрозвани калифат претпети потпуни пораз. Слабљење ИДИЛ-а као конвенцијалне силе у центру њихове територије охрабриће њихово вођство да покушају извести још терористичких операција на Западу и широм Блиског истока.

Већина произвођача нафте на Блиском истоку улази у још једну стресну годину ниских цена и скупих обавеза према спољњој политици. Примена иранског нуклеарног споразума на почетку године додаће најмање 500.000 барела нове нафте дневно на тржишту, уз све успоренију производњу у протеклих неколико месеци. Ирански председник Хасан Рохани покушаће да искористи успех постигнутог нуклеарног споразума за кампању уласка умерених политичких фигура у Веће експерата, тело које је надлежно за мониторинг рада врховног вође ајатолаха Али Хамнеиа и које би у коначници могло одредити његовог наследника.

Извор: Радио Слободна Европа