Alal vera, Vučiću…

U pravu je, bre, predsednik, stvarno smo nezahvalna masa glasačkog tela, niko da kaže: „Alal vera, Vučiću, imamo najjeftiniji hleb u regionu!“

E, pa evo ja ću da ispravim tu nepravdu i zahvalim se u ime svih koji ispipaju sve hlebove pre nego što pazare jedan: „Alal vera, Vučiću!“

Alal vera na najjeftinijem hlebu u regionu!

Alal vera što sve uspehe možeš da svedeš na hleb koji je i takav najskuplji za mnoge!

Alal vera za najjeftiniju život u regionu – svakodnevica je za većinu postala ona žvaka koju ti poture umesto kusura!

Alal vera za najjeftinija nadanja, ne košta ništa verovanje kako će sutra promeniti sve, baš kao i fakat da je svako sutra bilo juče…

Alal vera za najjeftinije dečije suze – ne koštaju „ništa“ dok se slivaju niz obraze na svako roditeljsko: „Nemam, sine…“

Alal vera za najjeftinije lečenje malenih anđela – 30 dinara po sms poruci! Zdravlje nema cenu – njihovi životi odlaze u bescenje…

Alal vera za najjeftiniju starost – biti penzioner jednako je doživotnoj robiji bez prava na pomilovanje…

Alal vera za najjeftiniju radničku klasu- ne košta ništa sećati se kada su radnici bili klasa a ne roblje u okovima od pelena!

Alal vera za najjeftinije heroje – branili su Srbiju a danas se brane od Srbije!

Alal vera za najjeftiniju istinu- ide gratis na tri progutane laži!

Alal vera za najjeftiniju istoriju ovog slavnog naroda – rasprodata je ko sekundarna sirovina, na kilogram, metar, u reciklaži…

Alal vera za najjeftinije dostojanstvo – skuplji je par kineskih gaća, onih uz koje gratis ide i ojed…

Alal vera za najjeftinija detinjstva – vršnjačko nasilje postalo je izborni predmet onih malenih zlosrećnika koja su „budalasto“ izabrala da budu samo deca…

Alal vera za Kosovo i Metohiju – od najskuplje srpske reči skuplji je samo hleb, taj na kome ne umemo da se zahvalimo!

Alal vera za izdaju – ne košta dinara nazvati je kompromisom!

Alal vera za ono ubedljivo najjeftinije što ćemo imati kada ova vlast bude prošlost – budućnost!

Alal vera za sve, gospodine predsedniče- život u Srbiji danas zaista liči na stalnu rasprodaju i red u kojem kupci bez dinara u džepu čekaju da pazare svoje živote, ukoliko ih je ostalo još šta u magacinu…

Izvor: Dva u jedan