Албанизација Србије

Данас на Косову и Метохији, нема економског, социјалног и привредног потенцијала, за одрживи живот популације веће од 600.000 људи. Ипак, популациона слика је таква да Албанци и даље имају несразмерно велики природни прираштај у односу на Србе.

Са друге стране, ова српска покрајина са доминантно албанским становништвом, које данас масовно болује од разних облика рака, узрокованог бацањем осиромашеног уранијума из авиона НАТО пакта 1999. године, постала је тесна онима коју су хтели сепаратистичку творевину, надри-државу без перспективе. Због неповерења у своје здравствене установе, многи Албанци се данас масовно лече у српским болницама у Нишу и Београду.

Према овоме, лако је израчунати да би 2025. године однос броја Албанаца и Срба био 5 према 1 у корист Албанаца. Прогресивно, 2035. године, то би било већ 7 према 1.

Албанаца на Косову и метохији има барем три пута више него што то њихова садашња, сепаратистичка влада, може да издржава. Због тога, све је већи масовни одлазак млађих албанских породица у земље Европске уније, где никако нису добро дошли. Наиме, према једној студији Института „Бертелсман“, Немачкој до 2050. године, треба 500.000 радно способних имигранта, али је проблем у томе што Немци неће свакога, а посебно не оне имигранте без образовања и одговарајућих професија, из најсиромашнијих земаља, махом муслиманских.

Немачки проблем је у томе што ће у идућих 15 година, половина свих немачких радника биће пензионисана. Без имиграната, до 2050. године, број радника у Немачкој био би смањен са 45 на свега 29 милиона.

Упркос томе, Косово и Метохија остаје и даље у групи нестабилних подручја за Немачку. Зато су Албанци увек масовно враћани са граница ЕУ.

Колико је Немачкој стало да се ослободи албанских усељеника, говори и податак да је овда држава дала свим Албанцима који пристану да се доборвољно врате, и финансијску помоћ. Тако, на пример, 750 евра износи помоћ за имигранте са Косова и Метохије који се добровољно враћају (старости 12+ година), износи 375 евра. За децу чија је старост мања од 12 година, 250 евра плус путни трошкови (карте за авионе, аутобусе…) и још 200 евра помоћи за трошкове приликом повратка на Косово и Метохију.

Једна породица са три малолетна детета, која се добровољно враћа, добија, 4.575 евра. Овакву помоћ не добијају емигранти који су српске или македонске националности.

Албанци рачунају да би уласком у ЕУ, могли решити своју тежњу да се уједине у једној држави. Многи од њих виде Европску унију као неку мега-Албанију, већу од Велике Албаније, где ће се наћи сви Албанци (у Немачкој, Аустрији, Холандији, Белгији…).

Без обзира на претећу опасност од масовног доласка Албанаца у земље ЕУ, Срби и држава Србија, неће по свему судећи никада постати део ове бирократизоване и сва слабије заједнице. Европа свесно покушава да Србију албанизује и тако себе одбрани од албанске инвазије. У међувремену, популација најмлађих Срба је све мања. То говоре и подаци о великом паду нових нараштаја у основним школама…

За разлику од Србије, Македонија данас има најбољу пронаталну политику на Балкану, јер већ шест година (од 2009. године), свака мајка која роди треће дете добија сваки месец 135 евра, у трајању од пуних десет година (16.200 евра за 10 година).

Мада су Албанке за разлику од православних Македонки знатно више искористиле ову погодност, реч је о државном пројекту који би и Србија могла да примени, само кад би имала власт која мисли на суштину државних интереса и будућност свога народа.

Косовска агенција за приватизацију оглашава и откуп станова који су припадали Србима, грађанима Косова и Метохије, иако су они већ једном откупили ту имовину! На све протесте Срба, Агенција се позива на некакав „члан 159 Устава Републике Косово“.

Извор: Таблоид