Лицитирање датумима за ЕУ

Мада је до сада избегавао да говори о датумима у вези са европском интеграцијом Србије, премијер Александар Вучић је минулог уторка у Бриселу ипак то учинио, поручивши да је земља заслужила да се преговори о првим поглављима отворе у јуну. Потом је изјавио и „да ће у мају, када буде настављен дијалог с приштинском станом, бити донета одлука о томе, јер је Србија испунила све обавезе из Бриселског споразума”.

Када су у јануару 2014. званично почели преговори, најављено је да ћемо европским путем ићи брзим темпом, што се није догодило, па премијер с правом указује да постоји „замор од стрпљења”. Али, због чега је он баш сада изашао у јавност с конкретним датумом, кад званичници ЕУ обећавају нови корак „у току ове године”?

Са уверењем да је бесмислено да се формално отворе приступни преговори а да не почне преговарање по конкретним поглављима, извршни директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој Никола Јовановић изјаве српских званичника на ту тему чита као неку врсту „подсетника на ову парадоксалну ситуацију” и као „притисак да преговори реално почну”. С друге стране, професор ФПН-а Иво Висковић сматра да није у питању притисак на ЕУ, већ да је премијер у разговорима у Бриселу „вероватно стекао утисак да се ипак указује шанса да преговори стартују, да је већина чланица за то и да се чека само Берлин да коначно дозволи да преговори почну онако како је то уобичајено”. Уз то, процењено је, како каже, да су лоши ефекти сталног одлагања видљиви кроз опадање подршке евроинтеграцијама, али и кроз јачање оних који су за некакве супротне алтернативе, те да је лицитирање датумима „начин да се јавности каже да ствар није пропала”.

Премијер се нада скором завршетку Акционог плана за поглавља 23 и 24 (владавина права и правна држава) и да ће нам потом широм бити отворена врата за преговоре у јуну, „а ако не, биће у септембру”.

Да ли је та вера – коју су после Вучића исказали и министарка Јадранка Јоксимовић и шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић – реална, будући да је европски комесар Јоханес Хан предочио да поглавља кочи група „неодлучних земаља”?

Висковић, који је био амбасадор Србије у Берлину, каже да је у овом тренутку тешко проценити да ли ће Немачка уважити објашњење да нису спроведена питања из Бриселског споразума која је требало да се реше са албанске, а не са српске стране. „У Немачкој постоји подељено мишљење. Један број људи сматра да би ипак требало почети с првим поглављима, а други, вероватно из тактичких разлога, сматрају да је то додатни притисак којим ће се испословати неке ствари”, каже и наглашава да је, уз неколико тачака Бриселског споразума које се односе на заједницу српских општина, остало и неколико тачака ван њега, на којима неки инсистирају, на пример енергетски систем и телекомуникације. „Према томе, то су сложена питања која задиру у статусне и материјалне теме, и то није лако разрешити. А има и низ других „ситница”, које су, кад се скупе, доста бројне – десетак питања је на дневном реду”, наглашава он.

Са своје стране, подсетимо, Вучић је предочио да, поред Бриселског споразума, постоје и „неки други папири, углавном незванични, из којих ми и даље испуњавамо услове”.

Јовановић указује да је Бриселски споразум стандард који свако другачије тумачи. „То није кључни фактор, него више изговор за одлагање крупних корака у проширењу”, оцењује он.

Мишљења да сваки политички процес треба реално проценити и орочити, каже да је проблем у томе што није на Србији да дефинише рокове приступања ЕУ, већ то мора да уради заједно са ЕУ. „Поштеније је реално проценити и предочити ситуацију, него лицитирати роковима који не зависе од нас и који служе искључиво за дневнополитичку употребу. Остатак Балкана је сувише мали и сиромашан да би утицао на рокове приступања. Овај процес више него икад зависи од интерне динамике у ЕУ, а не од наших ’заслуга’ или добре припреме”, каже Јовановић, подразумевајући под „динамиком” реформе монетарне уније, ново сагледавање глобалне реалности, развој заједничке политике према Русији и Медитерану…

Наши политичари, наравно, знају да је Брисел тај који вуче конце, али годинама лицитирају датумима за ЕУ. Памти се како је некадашњи премијер Зоран Живковић 2003. обећавао улазак у ЕУ 2007, како је Борис Тадић у председничкој кампањи 2008. говорио да ћемо до краја његовог мандата (требало је да се заврши 2013) бити у ЕУ, а некадашњи вицепремијер Божидар Ђелић веровао у почетак преговора с пролећа 2012. И шефица преговарачког тима Тања Мишчевић лане је поручивала да се припремамо за отварање поглавља у јулу 2014.

Извор: Политика