Америчка војска и злостављање дечака

Неколико америчких војника који служе у Авганистану, где се власти уз страну помоћ и даље рву с устанком талибана, оптужило је своје надређене да су им затражили да, у име добрих односа са савезницима, игноришу то што локални војни и полицијски команданти злостављају дечаке.

У северним деловима Авганистана још је жива стара пракса да „господари рата” и остали моћници купују дечаке од сиромашних породица, облаче их као девојчице, терају да плешу на њиховим забавама и затим силују. Поседовање дечака се сматра статусним симболом и прихватљивим видом хомосексуалности и педофилије, које исламска култура забрањује.

Последње тврдње америчких војника, које је пренео „Њујорк тајмс”, призивају у сећање скандал од пре пет година. Тада је „Вашингтон пост” разоткрио да су се поједини странци у Авганистану, и то они који су доведени да тој земљи помогну, толико стопили с локалном културом да су се такође упустили у напаствовање дечака. Припадници једне од приватних фирми за обезбеђење које су ангажоване као испомоћ америчким војним снагама, „Динкорп”, приредили су, ваљда по узору на „ратне поглавице” с којима су сарађивали, забаву на којој су дечаци терани да забављају званице.

Тадашњи авганистански министар унутрашњих послова, како је касније обелоданио „Викиликс”, тражио је од америчке амбасаде да „угуши” ту причу пре него што је новинари објаве. Амбасада је то одбила, али се Америка, по свему судећи, није потрудила ни да „угуши” овај језиви обичај.

Командант америчких снага у Авганистану, генерал Џон Кемпбел, као и Пентагон, додуше, демантовали су да је њиховим војницима наређено да окрећу главу док драгоцени савезници малтретирају дечаке. Из Беле куће је поручено да су „дубоко забринути за безбедност и добробит авганистанских дечака”. Морали би бити, будући да их нису само нови наводи америчких војника подсетили на тај проблем. Због куповине и злостављања дечака у Авганистану Стејт департмент је и у свом овогодишњем извештају о трговини људима, објављеном пре неколико месеци, критиковао владу те земље, пребацујући јој да полиција и правосуђе у замену за мито и даље омогућавају осумњиченима за ове злочине да се извуку некажњени.

„Дубоку бригу за безбедност и добробит авганистанских дечака”, ипак, потиснула је дубока брига Вашингтона за уживање и наклоност авганистанских савезника у борби којој је прокламовани циљ – безбедност и добробит авганистанских дечака и девојчица, нове генерације тог народа којима је америчка интервенција требало да донесе преображену државу и бољи живот. Америци перверзна утеха – остатку света још већи разлог за језу – може бити то што се у сличној ситуацији ни Уједињене нације нису славније понеле: оне су заташкавале извештај о томе како француски војници у Централноафричкој Републици силују децу.

Осим што је подбацила у обезбеђивању људских права, америчка војска у Авганистан, из којег би након 14 година требало потпуно да се повуче 2016, није успела да донесе ни мир. Војне и полицијске станице талибани ове године нападају жешће него свих претходних откако су збачени с власти инвазијом после 11. септембра.

Могућност да се устанак приближи крају наизглед се указала када је пре неколико дана нови вођа талибана, мула Мансур Дадула, сугерисао да обнављање мировних преговора с властима није искључено, али тек када се странци повуку из Авганистана. Пре тога је мула Мансур напокон добио подршку супарничке фракције унутар талибанског покрета, породице свог претходника муле Мухамеда Омара. Али, унутарталибанске борбе нису окончане, пошто је иступила још једна групација која мулу Мансура сматра нелегитимним. Сукоб за превласт око талибана је већ прекинуо мировне преговоре тек што су отпочети, тако да његов продужетак слути на то да ће земља барем још неко време остати у ратном стању.

Извор: Политика