Када је ових дана премијер изјавио: „Дошло ми је да се разапнем“ – чудо да се није јавио нико од овлашћених стручних државних тумача српске јаве, па да нам укратко објасни како у Србији власт не утиче на аутоцензуру новинара, али новинари и те како утичу на ауторазапињање премијера.
Новинари, ето, много критикују, па он човек решио да сам себе закуца ексерима на крст. Што је практично неизводљиво, али је он, јелте, за свакакве ствари талентован. Такорећи – надарен је и да својеручно сам себи организује Голготу.
Премијер би се – нема сумње – ауторазапео на крст само под условом да има чврсте гаранције да ће касније да васкрсне, чиме би вероватно дошло до одређених темељних реформи и у Новом завету. У неком од јеванђеља, пред сам чин аутораспећа, гарантовано би писало: „Не покушавајте ово код куће, у питању је утренирани професионалац.“
Али пошто је у Србији сваки кромањонац који је научио да користи „ајфон“ добио да уређује неко режимско гласило чије се удвориштво не памти још од народних епских песама косовског циклуса, ми већ две године на насловним странама читамо открића о разапињању и ауторазапињају премијера којих се не би досетио ни Ђура Чворовић у дијалогу са снајком Даницом.
– Бојим се, снајка, да су Илију ухватили и ликвидирали – каже Ђура Даници у једној од антологијских сцена „Балканског шпијуна“
А пре тога Илија износи сличну сумњу.
– Па они ће покушати да ме ликвидирају!!! – убеђен је Илија, симпатични човек који никад није постао премијер. Мада има предиспозиције.
– Како да те ликвидирају? – пита Даница.
– Да ме убију! – каже он забринуто.
Илија је, наравно, и данас жив, богу хвала, ено га на Јутјубу. Последњи пут је виђен како четвороношке иде да блокира аеродром.
И неки овдашњи уредници, као Илија Чворовић, изгледа имају подстанара, па свакодневно јављају Ђури да блокира аеродром. Неки су вероватно убеђени да им је Агата Кристи рођака по бабиној линији, па смо ових дана од овлашћених бранилаца власти по службеној дужности сазнали како, ето, Србија ћути док Милован Бркић, уредник „Таблоида“, позива на ликвидацију премијера. Што је свакако свињарија. Али, истим речником, чак уз предлог да би требало да заврши као рахметли Чаушеску, исти тај Милован је из броја у број свог егзотичног гласила писао и о Борису Тадићу за његовог вакта. О томе, наравно, вероватно ништа не знате, јер Тадић није био окружен том импресивном количином Чворовића, који су свакој штампаној ствари придавали значај Њујорк Тајмса, те у његово време бар никада нисмо чули да неки Милован оће да га ликвидира. Нити је Тадић по разним емисијама у прајм термину из фасцикле вадио текстове из „Таблоида“ да би доказао своју угроженост & слободу штампе. А могао је. Тадић, изгледа, није имао тај таленат за сопствено аутораспеће.
Колега Бркић Милован се одавно бави неким чудноватим журнализмом у скромном тиражу, али о свом трошку. Већи проблем је што се овде неки баве чудноватим журнализмом у огромном тиражу, о државном трошку. Постали су не само лева и десна, већ и средња рука власти, те њихова властобранитељска мисија изгледа дражесно ко када би Жики Обретковићу дали да буде портпарол Стејт департмента.
Те су сви под сумњом, укључујући и оног што отвара паланчикарницу.
„Овај што отвара паланчикарницу у нашој улици, њихов човек. Финансира шпијунске радње“ – како је то једном лепо рекао Чворовић Илија.
Оставите коментар на Аутораспеће
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.