Balkan i evropska milijarda

Vreme će pokazati koji je razlog za organizovanje susreta „šest premijera“ u Briselu u istom danu kada su pregovarali i Aleksandar Vučić i Isa Mustafa. Da li kao paravan da se prikrije usporavanje toka pregovora između Beograda i Prištine ili kao mehanizam da se Srbija odobrovolji za nove ustupke? U srpskim medijima pojavila se čak i formulacija da je to bio sastanak „lidera šest država“. Format u kojem se obavljaju susreti je zapravo „5 plus 1“ – na njemu učestvuju predsednici vlada Srbije, Albanije, Makedonije, Crne Gore i BiH, plus predsednik vlade Kosova (sa zvezdicom). Iako zapadni izvori uvek navode da je to susret „šest državnika“, kako bi podvukli „državnost Kosova“, posmatrano sa formalno-pravnog i diplomatskog stanovišta, stvari izgledaju drugačije, što uvek treba istaći.

Elem, na tom susretu su predstavnici EU – a to su redom bili predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i komesar za susedstvo Johanes Han, kome je još u nazivu funkcije dodato da se bavi pregovorima o proširenju (u našim medijima opet se stalno navodi da je to komesar za proširenje EU, što je netačno, već je doneta odluka da se do kraja njegovog mandata EU neće proširivati, pa je bespredmetno imati i posebnog komesara za proširenje) – istaknuto kako će za zajedničke infrastrukturne projekte na Balkanu Brisel opredeliti milijardu evra. Onako kako su vesti sročene, ispada da se „šest premijera“ zbog toga i sjatilo u Brisel. Ostaje samo da se dogovorimo kako da podelimo milijardu.

Iz sirotinjske perspektive, iz koje posmatramo svet, i stotine hiljada neke konvertibilne valute su velika cifra, a kamoli milijarda, koja se pominje. Međutim, posmatrano iz perspektive EU, radi se o simboličnim sredstvima. Evropska centralna banka, pored svih redovnih poslova, od početka godine još i doštampava svakog meseca 60 milijardi evra i ubacuje ih u sistem. Druga je priča zašto to radi i kakve posledice toga mogu biti, tek na ovakav način u ovoj godini će biti povećana novčana masa u evrozoni za 720 milijardi evra. Šta je „balkanska milijarda“ u odnosu na to: 0,13 odsto. Sa druge strane, da je EU stalo do poboljšanja infrastrukture na Balkanu, strateški cevovodi bi se već odavno gradili, Južni tok pre svih, pa bi dugoročno bilo rešeno pitanje energetske bezbednosti u regionu.

Svakako, bilo bi dobro da ta milijarda stigne – makar polovinu toga, kao što je do sada bio običaj, pokupe razne konsultantske kuće i nezaobilazni revizori iz same EU, a drugu polovinu podelimo na šest delova. Možda se nešto i uradi od tog novca. Međutim, najava izdvajanja novca za infrastrukturne projekte na Balkanu nije nikakav dokaz da se EU ponovo zainteresovala za ovaj deo Evrope, a još manje da je izvesna evroperspektiva balkanskih država. Naprotiv: u mnogo većoj meri sve ovo pokazuje da EU više ne zna šta će sa nama. Zamor od proširenja u članicama je očigledan, a podrška nastavku integracija u balkanskim državama u stalnom padu. U tom kontekstu, treba gledati i priču o ponuđenoj milijardi i susretu „šest premijera“. Za Balkance, to bi trebalo da znači da EU želi da pomogne, a, sa druge strane, kao što beše reči, za samu EU to i nisu neka preterana sredstva.

Pri svemu tome, održavajući ideju o formatu „5 plus 1“, na infuziji se drži i teza o stvaranju nekakve „Jugosfere“, kao jedne geostrategijske celine koja bi pratila ključna opredeljenja zapadnih država na poljima spoljne politike i bezbednosti. Jednostavno, ovim formatom se povećava međuzavisnost učesnika i smanjuje mogućnost njihovog samostalnog nastupa. Što je, u uslovima eskalacije ukrajinske krize i konflikta sa Rusijom, za EU posebno važno. Preko obećane „milijarde za infrastrukturu“ ujedno se pokušava i istisnuti rusko prisustvo sa Balkana.

Zato, da se preterano ne radujemo. Posle prvih vesti, mnogi su se ponadali da će para za puteve, železnicu i energetske koridore biti. Kako stvari stoje, malo ćemo se ovajditi. A možda i nikako.

Izvor: Večernje Novosti