Следећа година биће година изазова када је реч о ситуацији у региону. Свакако највећи изазов биће решавање косовског проблема, али и стање билатералних односа.

Европска унија дефинисала је да се проблем Косова најкасније мора решити у првој половини 2019. године, а то значи да ће 2018. година бити у потпуности посвећена том питању. Марко Савковић, из Београдског фонда за политичку изузетност, каже за “Блиц” да је веома важно задржати европску перспективу, а да се то може само уколико будемо доследно спроводили оно што смо обећали – затварање поглавља 23 и 24 која се тичу правосуђа, људских права и реформе полиције, као и поглавља 31, које се тиче спољне политике и безбедности и поглавља 35, које се односи на Косово.

– Мислим да су билатерални односи у региону већи проблем него Косово. Једне недеље имамо проблеме у Босни и Херцеговини, следеће на релацији Београда и Загреба, а све је затегнутије и између Словеније и Хрватске – објашњава Савковић.

Он сматра да је потребно више одговорности свих актера и да се више гледа у будућност.

– Ово је мали регион, не толико значајан, и само јединствен и стабилан може да се избори са свим безбедносним проблемима – наводи Савковић, и истиче да је веома важно задржати тренд привредног раста.

Један од изазова биће и тај што ће се између Русије и Запада водити борба за превласт на овим просторима.

– У оној мери у којој Србија и друге земље буду напредовале ка ЕУ простор за ширење руског утицаја ће се смањивати. Потребно је задржати стабилне односе с Русијом, али увиђам да Москва предузима кораке који нису у најбољем интересу наших ЕУ интеграција. Интерес Русије је да цео регион не уђе у ЕУ јер то оставља простор тој земљи за деловање – истиче Савковић.

На питање да ли се због свих трвења и изазова може рећи да је Балкан буре барута, Савковић одрично одговара.

– Није буре барута. Балкан је сиромашан, на периферији, у једној мери нестабилан јер су друштва несређена, али Балкан није ни Блиски исток ни Северна Африка ни Турска – закључује Савковић.

Односи са БиХ варирају

Попов каже да у Босни и Херцеговини постоји иницијатива да се мења Дејтонски споразум, али да се с тим закаснило, као и да су два таква покушаја већ пропала – 2006. и 2009. године.

– То ће бити веома компликован процес, будући да је тешко доћи до консензуса са великим силама. Све што се тренутно дешава у БиХ отишло је предалеко и могло би да угрози цео регион.

Нови Дејтон би могао да буде начин да се уклони Милорад Додик, који је дуго трн у оку Западу и који инсистира да се у једном тренутку одржи референдум о самосталности Републике Српске.

– Провокације Бакира Изетбеговића, али и других политичара на овим просторима користе се у унутрашње дневнополитичке сврхе – наводи Попов.

Македонија на путу стабилизације

Након периода нестабилности и трзавица, Македонија је коначно на путу стабилизације, а Зоран Заев чини неопходне мере да то тога заиста и дође. Македонија је под присмотром Сједињених Држава и Европске уније, које чине све да се пасивизира утицај Русије у тој држави.

– Није случајно Брајан Хојт Ји постављен за америчког амбасадора у Скопљу. Мислим да ће Запад интензивирати покушаје да изопшти потпуно присуство Москве у овом делу Европе – каже Попов.

Унутрашња криза на Косову

Александар Попов из Центра за регионализам каже за „Блиц” да у 2018. години улазимо у завршницу косовског проблема.

 

– Европска унија орочила је решавање косовског питање на 2018. и прву половину 2019. године. Ту има низ ствари које је неопходно решити, и поред тога што обе стране показују разочарање када је реч о Заједници српских општина. На Косову се јавила нова криза због покушаја мењања закона о суду за злочине ОВК, то би могло да се закува и пролонгира решење. Такође, евентуални нови парламентарни избори у Србији могли би да доведу до стагнације на овом пољу.

Топло-хладни односи Загреба и Београда

Односи две земље су константно топло-хладни. Мислим да је политичка ситуација у Хрватској радикализована до те мере да су Хрвати већ добили укор Европске уније, па очекујем да ће се ствари довести у нормалу.

 

Док је Карамарко био у влади и на челу ХДЗ, пустио је злог духа из лампе. Пленковић се сада труди да ситуацију стабилизује, али то иде доста споро. Наруку односа две земље не иде ни често одржавање избора јер због унутрашњих потреба и поена политичари свесно дижу међунационалне тензије.

Црна Гора латентно нестабилна

Латентно је нестабилна зато што има јак просрпски фактор који опонира ЕУ и НАТО. Било је чак и покушаја државног удара.

Напетости и даље постоје, а у њиховој основи налази се подела на просрпски и програђански део.


Извор: Блиц

Оставите коментар

Оставите коментар на Балкан у 2018. години

* Обавезна поља