Банке кредите наплаћују становима

БЕОГРАД – Од почетка године банке су раскинуле уговоре за стотину кредита, јер клијенти нису намиривали рате на време. За последњих девет година одузета су 332 стана, а само у току ове још стотину. Ови подаци показују да је готово четвртина домова који су купљени на кредит отишла на добош, само у осам месеци ове године.

Тај дуг према банкама намирује Национална корпорација за осигурање кредита НКОСК, док корисници станова остају без “крова над главом”, који су ставили под хипотеку, као гаранцију за враћање зајма.

„За текућу годину Корпорација је платила за 100 доспелих кредита, док је укупно учешће доспелих свега око 0,6 одсто у односу на укупан број осигураних кредита“, каже, за “Новости” Јелена Јураковић, пи-ар Националне корпорације за осигурање кредита.

Иако процентуално није покренут велики број хипотека, банкари истичу да је приметна тенденција раста. До сада је, за непуних десет година, од 2004, од када Корпорација постоји, осигурано укупно 72.000 кредита. Они се, вероватно, и даље отплаћују, јер је ретко ко узимао кредит на рок мањи од 10 година. Од укупног броја осигураних кредита, клијенти нису отплаћивали 432 зајма, па је то урадила Корпорација, као осигуравач.

Посматрајући процентуално учешће проблематичних кредита, како кажу у НКОСК, у укупном броју од 0,6 одсто није тако алармантан. И даље се може рећи да су корисници стамбених кредита у Србији и даље најуреднији у измиривању својих месечних обавеза у односу на друге врсте кредита.

„Не можемо рећи да тренд раста кредита са проблемом у отплати не постоји, али у оваквом економском тренутку и даље је пристојно мали“, тврде у НКОСК.

„Генерално, корисници стамбених кредита у Србији веома су уредни у отплати својих кредита.“

Док банке од грађана узимају хипотеке на кредите за станове, у привреди то избегавају, јер обично просторије или производни погони неке компаније нису толико атрактивни као стамбене јединице, које се знатно брже могу продати. Председник Уније послодаваца Србије Драгољуб Рајић каже да су у привреди, у последњих неколико година чешће хипотеке на машине и опрему, или се траже одређене банкарске гаранције за кредите.

„На узорку од 2.514 фирми које су наши директни чланови, тек свако 28 предузеће имало је проблем с банкама и неку врсту кредита или позајмице, где је постојала нека врсте залоге у имовини“, додаје Рајић.

„То је 3,54 одсто предузећа. Наравно, ово нису сва предузећа у Србији, али тај узорак није мали, јер он обухвата предузећа из 107 градова и општина Србије.“

У земљама у окружењу слична је ситуација, с тим што је задуженост привреде у Хрватској знатно већа, али је и њихова привреда снажнија, има више обртног капитала, па то не чуди. У Црној Гори, процентуално гледано, задуженост предузећа је виша за читавих 15 одсто него у Србији, али то је последица доласка одређених руских инвеститора, који су ослоњени на прекограничне кредите и кредите из матице.

У регистар заложних права Агенције за привредне регистре убележено је 117.353 залога на покретну и непокретну имовину. За толики број су банке затражиле упис у регистар.

И успомене у залог

Многобројни грађани покушавају да склопе “крај с крајем” стављајући у залог своје вредности. Отуд и све већи број залагаоница у нашој земљи. У залог грађани остављају породични накит, уметничке слике, антиквитете које су наследили… Њихову вредност процењују власници залагаоница. Код антиквитета махом прихватају само оне за које су заинтересовани колекционари.

Све се теже отплаћују рате

У Србији су фирме мање задужене него у региону, али је њихов потенцијал на најнижем нивоу у окружењу, што значи да ће њима бити потребно знатно више времена да врате кредите и позајмице са припадајућим каматама. Како кажу у Унији послодаваца, пад тржишта у трговини је у Србији највећи од свих земаља у окружењу (више од 33,5 одсто од почетка 2009. до краја јуна 2013. године). То се жестоко одразило на билансе домаћих фирми и отежало им враћање кредита и позајмица, а на период од више година унапред снизило њихову способност задуживања.

Извор: Вечерње Новости