Baza „Bondstil“ kao balkanski Gvantanamo

Kosovo već dugo predstavlja međunarodnu arenu u kojoj se ukrštaju razni interesi i čijim se kuloarima šunjaju razni tajanstveni tipovi – od obaveštajaca do džihadista.

Sad je, prema izvorima uvek dobro obaveštenog „Intelidžens online” (Intelligence online.com), američka baza „Bondstil“ kod Uroševca postala centar za obaveštajnu obuku američke vojske. Obuka je poverena privatnoj bezbednosnoj konsalting kompaniji „Sotera difens solušons“ (Sotera defence solutions).

I stvarno, kad se pogledaju oglasi te kompanije, lako se dolazi do onog objavljenog početkom juna, u kojem se traži mentor i trener za korišćenje DCGS-A sistema (Distributed Common Ground System -Army).

Pomenuta kompanija redovno radi za Pentagon, Ministarstvo pravde, CIA i ostale agencije iz obaveštajne zajednice. Američke oružane snage često, da bi rasteretile vojsku, većinu određenih usluga, poput izgradnje, obuke, obezbeđenja, čak i regrutacije, daju privatnim bezbednosnim kompanijama.

Sistem DCGS-A, za čije korišćenje „Sotera difens solušens“ traži trenera koji bi u „Bondstilu“ obučavao vojne starešine i vojnike, trebalo bi da olakša prijem obaveštajnih informacija i ubrza sagledavanje situacije na bojištu, kao i donošenje odluka u vojnim akcijama.

Ovaj sistem integriše i centralizuje sve načine prikupljanja obavještajnih podataka za vojsku SAD, svi se oni -bilo da su dobijeni elektronskim izviđanjem, bespilotnom letelicom, klasičnim špijuniranjem – slivaju se na jedno mesto, a zatim se analiziraju i prosleđuju korisnicima na terenu koji za najkraće vreme dobijaju obaveštenja o neprijatelju i uslovima na ratištu.

Taj sistem američka vojska koristi već nekoliko godina, isproban je u Iraku i Avganistanu, a sad će za njegovu upotrebu da budu obučene i starešine američke vojske na Kosovu.

Inače, u ovoj bazi stacioniran je deo 525. vojno-obaveštajne brigade, u čiji delokrug rada spadaju zadaci na koje se odnosi upotreba sistema DCGS-A.

„Dok je ta brigada bila ofanzivno angažovana u Avganistanu, dva njena bataljona bila su tamo, a jedan na Kosovu, pa su se rotirali“, kaže Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Obaveštajci iz ove baze mogu svoje resurse da koriste za praćenje i izviđanje situacije u regionu, kao što je, na primer, izgradnja gasovoda zbog naše baze Jug, ali i zbog upotrebljivosti te jedinice u drugim poprištima gde su oni borbeno ili poluborbeno angažovani.“

Što se tiče angažovanja američkih vojnih obaveštajaca u regionu, tu se ne završava lista bezbednosno interesantnih mesta, ljudi i događaja. Poznato je da na Kosovu postoji veliki broj ljudi koji regrutuju borce Islamske države (IS), ali i onih koji su se već prekalili u borbama u Iraku i Siriji i nastavili da šire svoj mračni uticaj u regionu. Balkan je i dalje trusno područje, što je nedavno pokazao obračun grupe terorista s makedonskim snagama bezbednosti.

Pre četiri godine američki „ambasador na Kosovu“ Kristofer Del najavljivao je čak i mogućnost zatvaranja kampa „Bondstil“ koji je još tada, prema njegovim rečima, predstavljao veliku odgovornost, ali i veliki trošak za vladu SAD.

Međutim, na jesen te godine došlo je do otvaranja ruskog humanitarnog centra u Nišu, koji je brzo postao trn u oku zapadnim saveznicima. Mediji su čak prenosili da je Vlada Srbije bila pod pritiskom da se taj centar zatvori.

Američka Globalna agencija za strateške analize (STRATFOR) objavila je istraživanje po kojem bi centar u Nišu mogao biti prvi logistički centar s potencijalnom vojnom upotrebom izvan teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza. Neki analitičari smatraju da on ima i obaveštajnu ulogu.

Upravo u smislu ruskog uticaja u regionu koji posljednjih meseci raste i sukoba Zapada i Rusije zbog krize u Ukrajini jaka jedinica za obaveštajni rad i elektronsko izviđanje može da bude pravi rudnik traženih informacija. Međutim, ne znači da će ljudi obučeni na Kosovu tu i ostati, a toliko je mesta u svetu gde mogu dobro da iskoriste svoje veštine.

„Ako za tu vrstu veština obučiš ljudstvo, a imamo žarište u Ukrajini, to znači da je u svim ovim graničnim zemljama koje su članice NATO neophodno to elektronsko izviđanje i snimanje terena da bi se znalo šta se dešava -da li rusko oružje stiže u Donbas, kretanje trupa…“, smatra Milošević.

Baza je vrlo zgodna za organizovanje obuke, ali i za neke tajnovitije operacije, jer je dugo bila van svih protokola. U bazu dugo nisu mogli da uđu inspektori, a nije pomoglo čak ni insistiranje nekadašnjeg generalnog sekretara te organizacije Terija Dejvisa, koji je tražio od NATO da se članovima Komiteta za sprečavanje mučenja omogući pristup svim zatvorima na Kosovu.

Odgovor nije dobio, a pretpostavlja se zbog čega. Zato što je unutar baze godinama postojao tajni zatvor u kojem su zatvorenici imali sličan status kao i u Gvantanamu. Bivši komesar za ljudska prava Saveta Evrope Alvaro Gil Robles izjavio je da je u Bondstilu video zatvor tipa Gvantanama, ali nije imao dokaza da je on bio povezan s aktivnostima CIA.

Robles navodi da je 2002. godine vidio bradate sužnje u pojedinačnim ćelijama kako čitaju Kuran, obučene u narandžaste zatvorske uniforme kao u Gvantanamu.

S obzirom na to da je inspektorima Komiteta za sprečavanje mučenja tada bio onemogućen zvanični pristup, može se pretpostaviti da su se i ovde koristile kontroverzne tehnike ispitivanja o kojima je istragu vodio i Obaveštajni odbor Senata SAD i objavio cenzurisani izvještaj na 500 strana.

Izvor: Nesweek.rs