skupsstina-politicckaБЕОГРАД – Полемика о цензури и аутоцензури обележила је јуче расправу о амандманима на сет медијских закона. Посланици власти и опозиције у српском парламенту спорили су се око предлога Бранке Каравидић (НДС), који влада није прихватила, да се у закон уврсти и аутоцензура. Опозиционари су тврдили да је то веома важно, јер је данас аутоцензура већи проблем од цензуре, а владајућа коалиција држала се става ресорног министра Ивана Тасовца да је немогуће казнити новинара за кога неко мисли да је сам себе цензурисао.

Покушавајући да убеди министра и колеге из парламентарне већине да прихвате њен амандман, Бранка Каравидић се позвала на Кодекс новинара у коме пише да се аутоцензура сматра кршењем професионалних и етичких норми. Каравидићева је рекла: „Не мислим да ће ова реч битно утицати, али ће бар држава, односно влада, прихватити да постоји аутоцензура. И даље мислим да је дисциплиновање новинара, навело многе да примене аутоцензуру као вид заштите.” Министар Тасовац јој је одговорио да ниједно новинарско удружење није тако нешто предложило.

Реаговали су и напредњаци, па је Владимир Ђукановић рекао да је увођење аутоцензуре у закон потпуно бесмислено: „Да ли треба да улазимо у мисли новинара, да шпијунирамо њихове хард-дискове да видимо шта то неће да пусте, нисам склон да вређамо новинаре тако.”

У дебату се укључио и Борислав Стефановић (ДС) који је запитао: „Како је могуће да се Скупштина Србије, када се прича о медијским законима понаша као изолована кутија, обложена стиропором, где се не чује вапај неслободе који долази споља.” Стефановић је питао колеге да ли неко гледа РТС, да ли прати „Пинк”, државне медије, да ли је видео некога из опозиције, осим на секунду-две, крајње бенигно.

Зоран Живковић (НС) тврдио је да у Србији постоји не само цензура, него и власт спроводи тортуру над медијима и грађанима. Он је истакао да грађани који желе да у српском друштву завлада истина, а пре свега новинари, морају томе да пруже отпор.

Одговарајући на ове оптужбе, Зоран Бабић (СНС) рекао је да је, по мишљењу многих релевантних међународних организација и новинарских асоцијација, Србија по медијским слободама одмах иза Словеније у региону, а да се боље котира од Хрватске, која је чланица ЕУ. Бабић је закључио: „Тортура над грађанима је вршена до 2012. године, када је странка на чијој сте листи изабрани оставила 400.000 људи без посла.”

Влада прихватила 23 амандмана

На сет од три медијска закона посланици су уложили 217 амандмана од којих је влада прихватила 22, и један амандман који је уложио Одбор за културу и информисање.

Посланици су на предлог закона о јавном информисању и медијима уложили 95 амандмана, а влада је прихватила десет, од којих је пет опозиционих. Ниједна од прихваћених корекција не мења суштински предложена законска решења, већ је реч или о техничким редакцијама, или о појашњењу. Тако је, на пример, амандманом групе посланика НДС-а, у члану којим се таксативно наводе ситуације када одговорни уредник није дужан да објави одговор. Из тачке у којој се каже да та обавеза не постоји „ако је неистинитост, непотпуност или нетачност преноса информације на коју се одговара безначајна”, амандманом је избрисана реч „безначајна” и замењена речима „таква да не утиче на истинитост, потпуност или тачност саме информације”.

На предлог закона о електронским медијима поднето је 66 амандмана, прихваћено је шест, од који је један опозициони, при том су два амандмана истоветног садржаја. Амандманом групе посланика НДС-а, прецизирано је да члан Савета регулатора може бити поново биран на ту функцију највише још једном. Сви остали амандмани су техничке природе.

На предлог закона о медијским јавним сервисима поднето је 56 амандмана, а влада је прихватила шест од којих су три опозициона. Амандманом групе посланика СВМ-а генерални директор јавног медијског сервиса мораће да „прибавља мишљење националног савета националне мањине о кандидатима за одговорног уредника на језику националне мањине пре подношења предлога за његово именовање Управном одбору.” Амандманом, који су одвојено поднели, Борислав Стефановић (ДС) и Благоје Брадић (НДС) из закона је обрисан члан којим је било прописано да се „над јавним медијским сервисом не може спровести стечај.” Остали амандмани су техничке природе.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Бесмислена расправа оцензури и аутоцензури

* Обавезна поља