БИА бирала тужиоце

БЕОГРАД – Оно што се говоркало и шапутало још 2009. године, када је извршен реизбор тужилаца, сада је дефинитивно потврђено: реизбор није обављен по закону, а критеријуми на основу којих су тужиоци бирани ни сада, четири године касније, нису јасни. О подобности тужилаца ипак се питала тајна полиција, што значи да су подаци о више стотина важних државних службеника на веома одговорним местима у правосуђу добијани „тајним каналима”.

Државно веће тужилаца (ДВТ) које је било задужено за избор користило је податке Безбедносноинформативне агенције (БИА) да би утврдило достојност кандидата који су конкурисали на оглас за избор за заменике тужилаца.

То произилази из записника са седнице Државног већа тужилаца које је за „Политику” доставило Удружење тужилаца Србије. Тако се, на трећој страни записника са десете редовне седнице ДВТ, одржане 3. новембра 2009. године, наводи да је члан већа и тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић саопштио да је са тадашњим републичким јавним тужиоцем Слободаном Радовановићем „одржао састанак у БИА, на тему прикупљања података о достојности кандидата”.

Да су коришћене информације тајне полиције признала је и Снежана Маловић, тадашња министарка правде, која се по положају налазила на челу Државног већа тужилаца. Гостујући у емисији на ТВ Б 92 рекла је да је „по одређеним захтевима тужилаштво министарству достављало потребне информације о томе где су покренути захтеви за спровођење истраге, оптужнице или истражне радње против кандидата”.

– Ми смо то користили у нашем раду – рекла је тада Маловићева.

Недуго пошто је „процурела” информација из записника са поменуте седнице ДВТ, сваку могућност злоупотреба оповргао је заштитник грађана Саша Јанковић. Он је 3. фебруара 2010. године, после посете БИА и разговора са њеним тадашњим директором Сашом Вукадиновићем, рекао да је од првог човека те службе добио информацију да агенција, „нити једним својим актом, чином, радњом или било којим другим делом из своје надлежности није учествовала у избору тужилаца”.

Подржао га је и повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, који је тврдио да „тема састанка у БИА није имала никакве везе са избором тужилаца, већ се односила на предмет редовних активности БИА и тужилаштва”.

У Удружењу тужилаца не сумњају да су Јанковић и Шабић у оквиру својих надлежности брижљиво прегледали документацију и уписнике БИА, али кажу: „Мало је вероватно да ће нека тајна служба, када чини нешто што је противправно, о томе да саставља документацију или да тако нешто евидентира кроз уписнике.”

Ево још примера како се радило у ДВТ. Чланови овог тела су на 13. редовној седници, одржаној 2009. године, једногласно прихватили „начелни став да се за јавне тужиоце предлажу кандидати који не потичу из средине у којој се налази тужилаштво, како би се отклонио сваки могући приватни или професионални утицај мањих средина на њихов рад (родбина, полиција и сл.)”. Истовремено је једногласно прихваћено да се овај принцип не односи на веће градове као што су Београд и Нови Сад, као и на „још неке градове где има одређених специфичности”.

На седници ДВТ одржаној 1. децембра 2009. године (14. по реду) поново је, како се наводи у записнику, покренуто питање избора за заменике тужилаца оних кандидата чији су брачни другови или родитељи адвокати, на подручју на ком су конкурисали. Тадашња министарка Снежана Маловић, истакла је да се за избор заменика јавних тужилаца не предлажу кандидати чији су ужи чланови породице адвокати.

Саша Иванић, члан ДВТ, супротставио се оваквом министаркином ставу, наводећи да ће тиме неки кандидати бити знатно оштећени, али је превагнуо став Владимира Вукчевића да би ово вратило поверење у институције. Заговарао је и да Високи савет судства заузме исти став приликом избора судија.

Овај део записника потврђује да је Државно веће тужилаца на недозвољен начин дискриминисало кандидате за тужиоце на основу тога ко су им брачни другови.

——————————————————————————–

Рекла-казала подаци

Из записника које је „Политици” на увид дало Удружење тужилаца јасно проистиче да је Државно веће донело одлуку да се од БИА затраже подаци о заменицима јавних тужилаца. Нема доказа да одлука није проведена у дело, а то значи да се поступало супротно члану 42. Устава Србије који регулише у које сврхе се могу прикупљати подаци о личности. Ни тада, као ни сада, прописи нису допуштали прикупљање таквих података за заменике јавних тужилаца у тужилаштвима опште надлежности. Специјални тужиоци су изузетак, али они 2009. нису ни бирани.

Наш извор у Удружењу тужилаца каже: „Замислите ситуацију у којој се на основу непроверених, рекла-казала података, одлучује о професионалној судбини људи, а ти људи немају чак ни прилику да то сазнају, а камоли да оповргну нетачне податке о себи”.

Извор: Политика