Две године је у Турској на снази било ванредно стање. Након покушаја пуча у јулу 2016. године, председник Ердоган увео је оштре мере. Ванредно стање сада је укинуто. Да ли то значи да ће сада бити боље?

ЗАШТО ЈЕ УВЕДЕНО ВАНРЕДНО СТАЊЕ?

Након покушаја државног удара 15. јула 2016. године, турска влада саопштила је да су за покушај извођења пуча одговорни чланови Гуленовог покрета који се налазе у војним редовима. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган окарактерисао је Гуленов покрет као терористичку организацију и увео тромесечно ванредно стање како би могао да покрене акцију против припадника тог покрета.

Влада је због тога могла да управља уз помоћ декрета. Њима су у државне институције уведена нова правила. Због масовног отпуштања запослених у јавним службама и масовних хапшења, опозиција је ванредно стање окарактерисала као „цивилни пуч и лов на вештице“. Опозиција је безуспешно тражила укидање ванредног стања – оно је продужавано седам пута.

КОЛИКО ЉУДИ ЈЕ УХАПШЕНО?

За време ванредног стања укупно су издата 32 декрета. Према званичним подацима приведено је 160.000 људи, а ухапшено 70.000 – међу њима и новинари, борци за заштиту људских права и опозициони политичари. Против 155.000 људи покренута је истрага због „чланства у терористичкој организацији“.

У току ванредног стања издат је и декрет којим се боравак у истражном затвору продужава на 30 дана. Та пракса се примењивала до краја 2016. Тек након што је почетком 2017. године стигло упозорење Савета Европе, боравак у истражном затвору смањен је на 14 дана.

КОЛИКО ЈЕ ДОБИЛО ОТКАЗ?

За време двогодишњег трајања ванредног стања, према наводима Министарства унутрашњих послова, 121.311 особа добила је отказ у јавној служби. Са универзитета је отпуштено 7.000 људи, од чега 5.700 академских радника. Затворене су и школе, односно приватне образовне установе за које се сумњало да су у вези с Гуленовим покретом.

Осим тога, мере нису предузимане само против Гуленових следбеника, већ и против других опозиционих снага. Тако је нпр. у подручјима у којим живе Курди, смењено скоро 100 градоначелника и уведена принудна управа. Велики број курдских политичара је ухапшен. Међународне организације као што су УН или Савет Европе критиковале су турску владу и оцениле да се ради о „алармантном развоју догађаја“.

СЛОБОДА ШТАМПЕ

Декретима који су издати током ванредног стање затворено је 70 новина, 20 часописа, 34 радио-станице, 33 ТВ-станице и 30 издавачких кућа. Истраге против представника медија и хапшења новинара због „пропаганде којом подржавају тероризам“ или „вређања председника државе“ помно прате организације, како у Турској, тако и у иностранству.

Према наводима синдиката новинара, у турским затворима тренутно се налазе 143 новинара. Организација „Репортери без граница“ упозорава да су медији за време ванредног стања све више приморавани да извештавају на исти начин, односно у корист владајућег режима. Турска је 2010. године на ранг-листи „Репортера без граница“ по слободи штампе била на 138, а тренутно се налази на 157. месту.

ШТА НАКОН УКИДАЊА ВАНРЕДНОГ СТАЊА?

Ванредно стање је укинуто, али председник државе и даље може да влада декретима. На основу новог председничког система уведеног након промене устава, Ердоган има право да декретима регулише све области. Сваки декрет, иначе, ступа на снагу – одмах.

Турска влада пооштрава и антитерористички закон. Нацрт новог закона предвиђа да гувернери имају право да боравак у градовима ограниче на 15 дана и да забране јавна окупљања. За окупљања и протесте закон наводи се да они „не смеју да отежају свакодневни живот људи“. За осумњичене за тероризам такође постоје нова правила. Пасоши особа против којих се тренутно води истрага због тероризма, смеју да буду одузети на временски период у трајању од три године. У критикама на нацрт закона истиче се да је он фактички само замена за ванредно стање. Ипак, већ сада је више него сигурно да ће парламент усвојити нацрт закона.


Извор: Дојче Веле

Оставите коментар

Оставите коментар на Биланс Ердогановог ванредног стања

* Обавезна поља