Блиц о сукобу Гашића и Диковића уз позив на оставке

Министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић су у великом сукобу после објављивања извештаја војних комисија о паду хеликоптера, открива „Блиц”.

Управо ова свађа показује да одговорни за смрт бебе и шесторице мушкараца нису само погинули пилоти, већ да их и те како има међу живима: у Министарству одбране и Војсци Србије.

Пошто су извештаји показали да за трагедију постоји и одговорност људи у Министарству и Војсци, Гашић и генерал Диковић кренули су да спасавају себе и своје сараднике од било какве одговорности.

Како сазнајемо, свађа министра и првог генерала почела је када је блокирано објављивање свих докумената комисија које су водиле истрагу о паду хеликоптера. Министар Гашић, с једне стране, жели да се објаве комплетни извештаји војних комисија на око 500 страница. У њима су, осим објављених извештаја, и више од стотину прилога, одбукциони налази погинулих и изјаве кључних актера.

Али, с друге стране, то не дозвољава генерал Диковић, који одбија да скине ознаке тајности са тих докумената.

Тако Гашић објављивањем ових докумената жели да се расветле и сви пропусти у командовању и улога начелника Диковића и његових сарадника у овој трагедији, док генерал то блокира јер верује да ће тако сачувати своју позицију и да објављени извештаји довољно указују на одговорност министра одбране.

И Гашић и Диковић одбили су да званично за „Блиц” објасне зашто и ко стопира објављивање свих докумената о паду хеликоптера. Јер, управо то је обећао министар Гашић, а сагласност је дало и Тужилаштво.

Али, док „шефови” званично ћуте, из њихових окружења су и те како спремни да нам незванично испричају своју верзију сукоба. Ево и њихових прича.

– Објављивање докумената стопирао је лично генерал Диковић. Чак је послао и припаднике ВБА и сараднике из Генералштаба у кабинет министра како би то спречили. Сукоб је тако велики, да је министар чак тражио да му Диковић да писмено објашњење зашто не дозвољава објављивање ових документара – каже за „Блиц” један од сарадника министра Гашића.

Он додаје и да је велико питање зашто је начелник Диковић у своју комисију ставио генерала који је у ноћи када је пао хеликоптер био дежуран у Оперативном центру система одбране. Јер, управо је он морао да обавести Диковића о употреби хеликоптера, али то није урадио.

С друге стране, сарадници генерала Диковића сматрају да би „објављивање свих докумената било заправо рушење Војске Србије”.

– Сва документа мора да прегледа посебна комисија Генералштаба како се не би догодило да у јавност изађу и оперативни подаци Војске Србије, који су у свим земљама тајна. Тек када комисија утврди шта тачно може бити објављено, то ће и бити учињено – објашњавају Диковићеви сарадници.

Ако уопште и постоји нешто добро у овој трагедији, то је што овакве ствари више стварно не би смеле да се дешавају у Војсци Србије. Али, ни овакви људи.

Министар Гашић на суду?!

Министар одбране Братислав Гашић могао би на се нађе и на суду због објављивања извештаја о паду хеликотера! Како сазнајемо, један од чланова комисије коју је формирао начелник Генералштаба Љубиша Диковић запретио је Гашићу да ће га тужити зато што је у јавности објавио имена свих чланова комисије који су радили извештај.

Отворено писмо „Блица“ министру Гашићу и генералу Диковићу: Време је за одлазак

Суштински је погрешно да ви, господине министре, и ви, господине генерале, ћутке стојите, као и да премијер преузима сву политичку одговорност. Он своју одговорност сутра треба да изнесе пред гласаче, а ви своју можете показати већ данас.

Поштовани господине министре, уважени начелниче Генералштаба Војске Србије,

Пролази и 25. дан од како су у трагичном паду хеликоптера код Сурчина погинули пилот мајор Омер Мехић, капетан Милован Ђукарић, заставник Небојша Драјић, заставник Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестетичар Мирослав Веселиновић и беба из породице Адемовић из Новог Пазара. Шесторица хероја су отишла у легенду покушавајући да спасу живот бебе старе тек пет дана. Кад бисмо то и могли заборавити, како бисмо оних хиљаду и више које су летачи спасли из поплављеног Обреновца? Вечна им слава, а њиховим породицама редакција „Блица” овим путем изражава саучешће и најдубљу захвалност.

Поштовани министре, уважени генерале,

Као што сте и сами видели и прочитали на овим странама у претходна два дана, редакција „Блица” сматра да је неумесно и депласирано расправљати о кривици посаде и мртвог пилота Мехића за пад хеликоптера. Било да верујемо у налаз извештаја да је код двојице чланова посаде нађено присуство алкохола, било да верујемо породици и пријатељима Мехића који тврде да га, у најмању руку, никада нису видели пијаног.

Насупрот томе, редакција „Блица” сматра умесном и друштвено одговорном расправу о вашој одговорности за чињеницу да је тај хеликоптер те вечери уопште полетео. По таквом времену, са таквом опремом, са копилотом који није био обучен да по невремену лети и дању, а камоли ноћу. Реч је о ономе што се у извештају војне комисије наводи као „другостепени узрок удеса”: направљен је низ пропуста у планирању, организацији и руковођењу летом.

Поштовани министре, уважени генерале,

Не желимо да сада расправљамо о кривичној одговорности. То је посао тужилаштва. Желимо да дубоко верујемо и у најбоље намере свих који су учествовали у ланцу командовања. Свесни смо да је живот бебе био у питању. Али, позваћемо вас на моралну одговорност. Ипак ви, господине министре, и ви, господине генерале, стојите испред војске у којој је, ако ништа друго, могуће да хеликоптер крене у спасилачку мисију уз кршење бројних правила, прописа и упутстава, а да пилоти, како се може закључити из препорука у извештају, лете ноћу и по лошем времену вероватно и без шлемова и појасева.

Поштовани министре, уважени генерале,

Редакција „Блица” вас позива да часним повлачењем покажете целој нацији за које вредности одговорне власти и одговорног командовања се истински залажете. Дубоко верујемо да бесциљно препуцавање о нечијој евентуалној кривици неће усрећити никога добронамерног у овој држави и у овим околностима. У политичко сплеткарење и мотиве малог броја злонамерних не бисмо да улазимо. Али битно је да коначно установимо принципе морала и одговорности који нам толико дуго измичу. И битно је да та одговорност не буде колективна, него појединачна. Суштински је погрешно да ви, господине министре, и ви, господине генерале, ћутке стојите, као и да премијер преузима сву политичку одговорност. Он своју одговорност сутра треба да изнесе пред гласаче, а ви своју можете показати већ данас. Немате чега да се плашите – народ ће више ценити частан одлазак него ћутање. Сачувајте Војску Србије као институцију у коју грађани верују и као један од најважнијих делова друштва.

Поштовани министре, уважени генерале,

Напослетку вам дугујемо извињење што оваква писма не пишемо чешће и што их нисмо писали после бројних претходних трагедија у друштву. То је део одговорности јавности у целини и посебно нас новинара као професионалаца. Да јесмо, можда данас не бисте били у оваквој ситуацији. Можда бисмо вас, или некога пре вас, одавно натерали да урадите оно што је требало урадити да се ова трагедија не догоди. Можда би Омер и његова посада још летели. Можда би лекари још лечили. И можда би беба коју су спасавали одрасла и прославила домовину. Можда бисмо јој сви име знали. А данас мало ко зна да је беба била дечкић и да га назваше Шахин, по деди.

Поштовани министре, уважени генерале,

Ви сте на потезу.

С дубоким уважавањем,

Марко Стјепановић, главни уредник, и колегијум “Блица”