Alexander-Borodaj-Премијер Доњецке Народне Републике Александар Бородај срео се са главним уредником “Слободне штампе” Сергејем Шаргуновим

Александре, како се десило да сте баш ви постављени за шефа владе Републике?

— Тако је одредила судбина. Ја други одговор не знам. Једноставно, због својих личних карактеристика, био сам спреман да преузмем одговорност на себе и да делујем у том својству. Ово што се догађа доживљавам као потврду тога да се историја није завршила, упркос тврдњама модерних филозофа. Она се данас ствара пред нашим очима. И што је најважније, то је историја моје Отаџбине.

Ви сте дипломирали историју на МГУ (Московски државни универзитет, прим. прев.), син сте филозофа. Сећам се Платонове идеје да филозофи треба да буду владари. Знам да сте војевали и у Придњестровљу, бранили сте Парламент Русије 1993. године. Какви су ваши ставови?

— Ако хоћете кратко и једноставно – ја сам руски патриота. Сматрам да је пространство руског света због одређених околности вештачки сужено, тај свет деле вештачки повучене границе. Те границе деле људе руске културе. Уверен сам да је разлика између становника рецимо Ростовске и Доњецке регије у суштинском степену само условна. Према томе, ја свој задатак видим у томе да заштитим и подржим сународнике. У суштини, ми се сада налазимо на једној од првих етапа сакупљања руског света (то је постало посебно очигледно приликом присаједињења Крима Русији), који је био насилно раздвојен после геополитичке катастрофе из 1991. године.

Да ли је истина да сте познавали лично филозофа Лава Гумиљева? Да ли се може говорити о томе да је његово стваралаштво утицало на ваше погледе?

— Био сам још дете када сам имао прилику да разговарам са Лавом Николајевичем. Он је био чест гост у нашој кући, а лети је живео на дачи мог оца. Једном се чак тамо њему десило некакво мистично просветљење, али бих о том случају говорио другом приликом – уколико се све добро заврши, можда напишем један есеј о Гумиљеву. Са тим мислиоцем код мене је много тога повезано, премда су то ране, али ипак драгоцене успомене. Ја високо ценим његов допринос руској науци и култури. Несумњиво да је он утицао на мене.

Да ли у таквом случају можемо догађања у Доњецкој Републици сматрати праском пасионираности?

— То потврђује да руски архетип ни издалека није исцрпео своју виталност. Као својевремено у Придњестровљу, ми се и у Доњецкој Републици срећемо са процесом самоорганизације руског света који је одговорио на бескомпромисни изазов који му је бачен. Тај процес подсећа на снежну лавину која расте у процесу свога кретања. То што се догађа на југоистоку Украјине може се окарактерисати као руски устанак. Руски – у широком смислу те речи – културно, ментално, цивилизацијски. Хтео бих да скренем пажњу и на то да у покрету отпора масовно учешће узимају и етнички Украјинци. И тај процес се више не може зауставити.

На територији ДНР се настављају сукоби. Колико ће се по вашем мишљењу продужити војна фаза конфликта и да ли ће Република успети да одбрани своје право на самоопредељење?

— Ја мислим да је расплет већ близу. Такозвана “украјинска армија” у свом данашњем стању је прилично деморалисана. Многи војници одбијају да пуцају на своје. Све у свему, ми се морамо суочити са реално мотивисаним идеолошки мотивисаним противником из тзв. Националне гарде и милитаната из Десног сектора. У таквим околностима принципијелно важно је да устанике подржава како у Доњецку, тако и у Луганску, апсолутна већина становништва. И да ми њу не осећамо, ту колосалну подршку, наши напори би били узалудни. Заузврат, они који се боре против сопственог народа су осуђени на пропаст. Несумњиво да крвопролиће које се одиграва, представља страшно искушење за становнике југоистока. Надам се веома да ће оно ускоро да се прекине.

Игор Стрељков је ваш пријатељ?

— Да, он је мој пријатељ.

Како ви осећате његова расположења? Колико му је тешко у окружењу у Славјанску?

— Наравно, он је преморен од континуиране опсаде, гранатирања, непрекидног рата. Но он је бодар, и што је веома важно – он се не спрема за одбрану, него за напад.

Како коментаришете недавну изјаву од стране олигарха Рината Ахметова у контексту курса на национализацију који је недавно објавила ваша Република?

— Ми поштујемо различите форме пословања. Не треба да нас представљају крутим доктринарима који желе да устроје војни комунизам. Упоредо са тим, ми желимо да створимо истинску државу, а не декларативну социјалну правду.

Очигледно да Ринат Ахметов има у региону своје велике интересе. Наиме, да сачува своју имовину и капитал. И данашња ситуација за њега се показала неудобном. Посебно ако узмемо у обзир да тај олигарх има озбиљне финансијске обавезе у виду кредита пред западним структурама. Но он мора рачунати на позицију апсолутне већине становника ДНР и да призна вољу народа изражену на референдуму. Као минимум, он мора исправно да плати порезе, што је обавеза сваког законитог грађанина. Уколико тај очигледни императив он буде и даље игнорисао, онда ће му то бити напоменуто.

Да ли су дипломатски и политички напори које предузима Москва довољни да би се зауставило крвопролиће или ви очекујете више?

— Пре извесног времена сам боравио у Москви, где сам имао сусрете на високом нивоу. Безусловно, ја осећам подршку. Притом, не толико од стране руских власти. Принципијелно је важно што апсолутна већина грађана Русије саосећа и састрадава са сународницима. И не само да саосећа него и жели становницима Новоросије успех у њиховом послу. Без обзира на опасност повезану са жестоким противљењем, у Доњецку Републику пристижу све новије групе добровољаца из Русије. Та широка подршка ми омогућава да схватим – ми стојимо и штитимо руски свет.

Како се ви односите према председничким изборима које је расписао Кијев, који треба да се одрже у наредним данима? Да ли ће становници Донбаса учествовати на овом гласању?

— У Доњецкој и Луганској Републици једва да ће тих избора и бити. Обзиром на чињеницу да апсолутна већина грађана који живе на истоку Украјине не виде никакав смисао учествовања у тој представи. У условима када се настављају борбена дејства и у условима реалног раскола у земљи, спровођење сличних избора не доноси легитимитет онима који су остварили државни преврат у Кијеву. Било какви резултати да буду објављени 25. маја, јасно је да са садашњом такозваном влашћу, ни Доњецк ни Луганск већ не желе да коегзистирају.


Извор: Фонд Стратешке Културе

Оставите коментар

Оставите коментар на Бородај – Филозофија руског устанка

* Обавезна поља