Britanija postaje politički nepredvidljiva država

Septembarski referendum o nezavisnosti Škotske mnogo je uticao da Velika Britanija od nekada najstabilnije zemlje u Evropi postane politički i ekonomski nepredvidljiva država. To će, kako tvrdi ekonomski kolumnista Rojtersa Anatol Kalecki u tekstu za „Njujork tajms”, naročito postati jasno posle opštih izbora 7. maja, čiji je ishod nepredvidljiv. Većina preduzetnika i investitora se ponaša kao da ta politička nesigurnost neće imati uticaja na ekonomiju.

Ni Laburistička ni Konzervativna partija, prema novijim ispitivanjima javnog mnjenja, neće moći da osvoje dovoljno mesta neophodnih za sastavljanje većinske vlade. Ukoliko posle izbora nijedna partija ili koalicija ne bude uspela da sastavi većinsku vladu, Velika Britanija bi, po oceni domaćih analitičara, mogla da postane zemlja bezvlašća.

Škotska nacionalna partija će, kako se predviđa, umesto dosadašnjih šest mesta u britanskom parlamentu osvojiti između 20 i 50, i taj porast će uglavnom ići na račun Laburističke stranke, dok će Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (Ukip) ka sebi privući birače Konzervativne partije, pa bi u sledećem sazivu parlamenta mogla da dobije na desetine poslanika, na račun torijevaca. Vladajuća koalicija moraće, ukoliko se ove prognoze ostvare, da bude sastavljena od tri ili četiri partije, a bar jedna od njih biće nacionalistička.

Da bi pristala na takvu koaliciju, Škotska nacionalna stranka će zauzvrat tražiti zakazivanje novog referenduma o nezavisnosti Škotske jer tamošnji barometri javnog mnjenja ukazuju da bi već danas većina Škota glasala za nezavisnost, dok je prošlog septembra ipak pobedila opcija za ostanak unutar Ujedinjenog Kraljevstva. Ukip će, pak, imati zahteve u drugom pravcu. Oni će tražiti da Britanija izađe iz EU što će biti isto tako neprihvatljivo za ostale stranke u budućoj većinskoj vladi.

Čak i ako London uspe da sastavi većinsku vladu od nekoliko partija, ili manjinsku vladu, ona će najverovatnije pasti već posle godinu ili dve. Bilo da sledeći premijer bude ponovo Dejvid Kameron, bilo lider laburista Ed Miliband, na njega će se gledati kao na kratkoročnog kućepazitelja i on će moći da progura samo mere koje nisu ni na jedan način sporne. U nekom zgodnom trenutku 2016. ili u najboljem slučaju 2017. opozicione stranke će se ujediniti oko nekog značajnijeg pitanja i izglasati nepoverenje vladi, zbog čega će Britanija morati da ide na nove izbore, predviđaju britanski analitičari. Na tim prevremenim izborima Ukip će, kako se prognozira, dobiti još veći broj glasova, i to bi moglo da dovede do izlaska Britanije iz EU.

Kako je očuvanje sadašnje koalicije posle majskih izbora skoro nemoguće, jer su se konzervativci obavezali na referendum o izlasku ili ostanku Britanije u Evropskoj uniji, čemu se liberali protive, Kameron bi mogao da bude na čelu sledeće vlade jedino ukoliko njegova partija dobije većinu ili ako sastavi vladu sa škotskim nacionalistima i Ukipom, procenjuje analitičar Rojtersa.

Škotska nacionalna partija bi u tom slučaju htela da odmah posle glasanja za izlazak Britanije iz EU bude održan novi referendum za izlazak Škotske iz dosadašnje države. Ali pojedini analitičari predviđaju da bi izlazak Velike Britanije iz EU bio još verovatniji ukoliko bi na vlast došli laburisti u koaliciji sa liberalima, iako su obe stranke privržene evropskom putu. Ova vlada bila bi slaba, i zbog toga bi izazvala nepoverenje velikih biznismena, a to bi dovelo do krize sa funtom. U tom slučaju još bi se brže raspala i prevremeni izbori išli bi u prilog Ukipu.

U međuvremenu, konzervativci bi u opoziciji verovatno glasali za smenu Kamerona sa liderske pozicije u Konzervativnoj stranci, i možda bi na njegovo mesto došao Boris Džonson, sadašnji gradonačelnik Londona, čija popularnost stalno raste. To bi, po ovim prognozama, dovelo do još većeg rasta evroskepticizma na prevremenim izborima, a zatim do nabrzinu sazvanog referenduma i izlaska iz EU.

Sve ovo i ne mora baš tako da se desi, jer do 2017. može da dođe još do velikih političkih iznenađenja. Računa se i na instinktivnu opreznost britanskog biračkog tela, koje bi moglo da prevagne ukoliko bi došlo do referenduma o izlasku iz EU.

Ali šta god da se na kraju desi, panika i nesigurnost sigurno će loše uticati na biznis – nekoliko meseci pre majskih izbora i naročito u postizbornom periodu prilikom mučnih pregovora oko sastavljanja vlade.

Izvor: Politika