Буџет, који је скројио министар Душан Вујовић, на неколико места демантује тврдње премијера Александра Вучића.
Тек што је председник владе најавио да ће у другој половини године порез на зараде бити смањен, у парламент је стигао предлог државне касе који то оповргава. План је да приходи по овом основу у 2017. години буду већи за 10 милијарди динара, што значи да министар финансија не рачуна на смањење пореза на зараде.
Још једна ставка у државној каси у супротности је са Вучићевим изјавама. Премијер прогнозира да ће раст привредне активности догодине износити 3,5 до четири одсто. Буџет, нека врста Светог писма владине економске политике, скројен је на претпоставци да ће привредни раст догодине износити три одсто.
Премијер је изјавио и да је овим документом планиран „најнижи предвиђени дефицит у историји државе Србије”. Mањак у републичкој каси пројектован је на 1,6 одсто бруто домаћег производа (БДП) и нема сумње да је такав резултат импресиван. Са тим ће се сложити и ММФ и Фискални савет, који нису тако благоглагољиви када је о српској економији реч, јер је до пре неколико година минус у нашој каси био највећи у Европи. Али, није тачно да је дефицит за 2017. годину рекордно низак. Јер је 2005. године државна благајна била у суфициту 1,2 одсто. Истина, тај плус био је резултат ванредних приватизационих прихода, али у табели која је свима јавно доступна на интернет страници Министарства финансија – нема напомена. Види се само коначан резултат.
Министар финансија потврдио је пре неколико дана тврдњу премијера Вучића о историјски ниском дефициту, али је и нехотице изнео под којим условима је премијер у праву. Ако се од укупног дефицита одузму расходи које држава плаћа на име гарантованих зајмова јавних предузећа, онда мањак у каси износи свега 0,6 одсто БДП-а.
Те 2005. године влада премијера Војислава Коштунице парламенту је проследила буџет у коме је планирани дефицит био 1,2 одсто. Вујовић је, дакле, планирао двоструко бољи резултат. Међутим, уколико заиста жели да уђе у историју, на крају 2017. године Србија ће морати да има суфицит у буџету – већи од 1,2 одсто. Рачуна се само реализација, а не план.
Министар финансија одлично зна да ни вишак у буџету није увек добар. И сам је пре неколико дана изјавио да му није циљ да има суфицит јер не жели до те мере да стеже каиш привреди.
Када је о резултатима реч, мора се признати да су они и ове и прошле године бољи од очекиваних. И када је реч о буџетском дефициту и када је реч о очекиваној стопи привредног раста, стварност је била боља од плана. И томе треба одати признање.
Али, треба рећи и то да раст од три одсто није „деценијски успех”, нити је „двоструко већи од привредног раста Немачке”. Бројке су то. Са њима нема дискусије.
