cvijetin-milivojevicTаман ја, у „Српској шутњи“, преовлађујућу јавну жабокречину сведох на ону мазохистичку пословицу „ћутање је злато“, кад оно, Американци нам, за примерно владање и кукавичко држање, заузврат, дароваше – право злато!

На локацији „Чукар пеки“, у близини Бора, америчка рударска компанија „Фрипорт Мекморан“ пронашла, наводно, једно од највећих лежишта злата и бакра на свету. Што оно воли да рече наш Канцелар, „први пут у историји“, златну жилу вредну – 18 милијарди долара. Па, шта је онда оних, неком Златиборцу из Љубиша који није Ршум, поклоњених 2.213 грађевинских хектара на Златибору, четири милијарде евра вредних, због којих она чајетинска закерала траже смену наше гиздаве храстосечице и министарке опште праксе, ако нам, можда већ следеће или оне тамо године, следи отварање првог од 35 Светих Поглавља…

Јавља ми се да и у нашој спољној политици, а за унутрашњу сам, с обзиром на прошлонедељно телефонско туширање јавног мнења на узорку од 1.200 испитаника, више него сигуран – има неке логике, правила, стратегије. Откуд сад то? Да нисам ревидирао? Ма, не: убедио ме Први визионар Србије који, као Кокеза и Терза на „Маракани“, најављује комплетирање свог саветничког „дрим тима“ чијој је формацији Блер – Строс-Кан – Гузенбауер – Фратини – ВаздуПЛоховац – Ђикијев мали од палубе Весић – Триванка – Цесид Марко – Цица гувернерка 565.000 (нето) – Мој Пријатељ и Брат бин Зајед, недостајао управо класични шпиц попут Маса! Али, не оног Аргентинца Емануела, фудбалера Сан Лоренца, већ Волфрама, бившег немачког велепосланика у Београду.

Јер, за претпоставити је да је наш Канцелар, на убрзаном течају немачког, осим свега што је говорила Ангела Меркел, од времена њеног претходног левичарског источнонемачког живота до данас, прочитао понешто и из немачке историје. Рецимо, и ону визионарску изјаву коју је, из Холандије, где је био у избеглиштву после абдикације, тридесетих година 20. века, дао Фридрих Вилхелм II, пруски краљ и немачки цар: „Немачка ће, на крају, победити!“ Тј. ако и изгубе у рату, Немци, победе у миру. Што су спортски коментатори препевали као фудбал је игра у којој сви играју, а на концу, побеђују – Немци. А Волфрам Мас је остао је упамћен по налогу да Срби морају да објасне својој деци да је бомбардовање Србије 1999. „било исправно“.

Па, шта је преостало нама, поданицима? Добри стари Чика Јова Змај:

„… Учићу се ћутању да ми буде дика,
слободу ћу избрисат’ из мога речника…
>Ако ј’ дужност грађанска, хранићу се травом,
научићу климати препокорном главом,
и курјук ћу оплести, к’о у мандарина,
и сркаћу само сласт званичних новина…
Нећете ме видети да се на што дурим,
кад опазим неправду, ја ћу да зажмурим…
Кад министри намигну, лећи ћу да спавам,
а у сну ћу шаптати: „Ја се покоравам!“
Док не рекну: „Устани!“ – донде устат’ нећу,
заповеде л’ да умрем, добро, и умрећу…“

Наравно, све уз звуке „Јутутунске народне химне“: „… Овај народ врло добро знаде, да је створен само Књаза ради, да Му даје порезе и хвале, да Га двори и понизно кади… Одузми нам и жеље и гласа, одузми нам мудровања клета, да Његову намеру не пречи, да Његовој мудрости не смета…“


Извор: Данас

Оставите коментар

Оставите коментар на Чика Јовине дечије игре

* Обавезна поља