Да ли је Рајсова ниво за Вучића

Вучићева посета Америци усијала је друштвене мреже и поделила интернет заједницу. И док су једни његове сусрете у САД оцењивали као велики спољнополитички успех Владе Србије, други су пак на својим профилима спочитавали српском премијеру да га није примио нико од највиших америчких званичника. За највећи број аналитичара нема дилеме да је реч о изузетно значајној посети због исказане америчке подршке Београду на путу евроинтеграција.

Председник Владе Србије је, подсетимо, у САД отпутовао на позив потпредседника Џозефа Бајдена, али до сусрета са овим америчким званичником није дошло јер је Бајдену у међувремену преминуо син. Ни амерички државни секретар Џон Кери није био на свом радном месту јер је пре неколико дана сломио ногу у француским Алпима. Због оваквог стицаја околности, Вучића је у Белој кући примила Сузан Рајс, Обамина саветница за националну безбедност. Неки су овде веровали да би могло да се деси да се разговору Вучића и Бајдена у Белој кући евентуално придружи и Обама, јер му не би било први пут да се прикључи разговорима својих званичника са гостима.

Када је реч о Сузан Рајс, познаваоци тамошњих прилика кажу да је реч о најближој Обаминој сарадници, жени преко које амерички председник саопштава своје најјаче поруке. Она је била његов „гласноговорник” у време сукоба са израелским премијером Бенјамином Нетанијахуом око иранског нуклеарног програма. Све што је Обама желео да каже израелском премијеру у лице, а није му рекао, казала му је Рајсова.

Лидер Нове странке Зоран Живковић, међутим, како је написао на свом твитер профилу, сматра да Вучић у Вашингтону није срео никога ко је у рангу премијера једне европске државе, те је закључио да је реч о туристичкој посети.

На истој друштвеној мрежи је Душан Машић, новинар Би-Би-Сија, написао: „Не разумем шале на рачун Сузан Рајс, жена има велики утицај на америчку спољну политику.” Европа јој, како каже, није баш специјалност, али то не мења ствар.

Државотворни покрет Слободана Самарџића, који је некада био високи функционер Демократске странке Србије, оцењује да је списак званичника САД који су примили председника Владе Србије и њихов значај више него скроман. „Фијаско дуго најављиване посете премијера Србије САД још је један доказ куда води безглаво јурење Владе Србије у евроатлантске интеграције. На крају тог пута је безизлаз и потпуно понижење Републике Србије”, оцењује се у саопштењу ове странке.

Професор Факултета политичких наука и некадашњи амбасадор Србије у Немачкој Иво Висковић, сматра, међутим, да то што у јавности провејава да премијер није имао адекватне саговорнике није тачна оцена.

„Ми морамо бити свесни да се политика према малим земљама, као што је Србија, креира и спроводи на средњим нивоима. Вучићеви саговорници су и те како релевантни за однос са Србијом и регионом и мислим да је то важно”, рекао је Висковић, а преноси Танјуг.

Према његовим речима, ова посета је веома значајна јер се после ње може очекивати да САД Немачкој и другим чланицама ЕУ сугерише да попусте и Србији дају шансу што се тиче отварања првих поглавља у преговорима са ЕУ.

„Тешко је рећи да ће то бити притисак на Берлин, Берлин то никада не би прихватио, али утицај на Берлин да. Сигурно је да ће САД покушати да Берлину и другима у ЕУ сугеришу да ипак треба водити рачуна о ономе што се догађа у Србији и на Балкану, да је ова садашња политика контрапродуктивна и да треба попустити и дати нам шансу”, каже Висковић и додаје да ће последица Вучићеве посете вероватно бити и решење случаја „Битићи” јер је то једно од питања које у САД изазивају велике емоције.

Саветник за националну безбедност, функција коју обавља Рајсова, јесте, према речима Душана Спасојевића, некадашњег амбасадора Србије у Турској, десна рука америчког председника и оно што он или она изговоре и чују долази практично из уста председника. Он подсећа да су функцију обављали и Хенри Кисинџер, Збигњев Бжежински, Колин Пауел, Кондолиза Рајс. Главне поруке – подршка европским интеграцијама и позитиван сигнал за америчке инвестиције у Србији – чине ову посету чине и корисном и успешном, оцењује Спасојевић за Танјуг.

„Кроз изјаве саговорника премијера, у првом реду саветнице за националну безбедност Сузан Рајс, али и неформалног вође Републиканске партије, видимо да су САД снажно подржале европске интеграције Србије и пружиле уверавање да ће Америка у економском смислу конкретно подржати стабилизацију економских прилика у нашој земљи, што и те како утиче на европске интеграције”, оцењује Спасојевић. Упитан да ли су током разговора у Вашингтону можда изнети и неки непријатни тонови, он одговара да се не добија позив из САД на тако виском нивоу како би се саопштавале непријатне поруке. Директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић сматра да је Вучићева посета САД један од најзначајнијих спољнополитичких догађаја од његовог ступања на чело владе.

Сусрет са саветницом за националну безбедност, која је била потенцијални кандидат за државног секретара САД, изузетно је важан, сматра Јоксимовићева, јер је, како објашњава, саветничка служба у САД, на одређен начин, пандан Стејт департменту. Пошто им се ингеренције често прожимају, ради се, како каже, о изузетно значајној институцији и особи.

Супротстављена мишљења о значају и утицају Вучићеве саговорнице отворила су питање колико су за српске званичнике отворена врата Беле куће. Подсећања ради, после демократских промена у Србији 2000. године, једино је премијеру Зорану Ђинђићу у новембру 2001. године пошло за руком да га у Овалном кабинету прими амерички председник Џорџ Буш и да са тог разговора буду објављене фотографије. Ђинђић је овакав пријем у Вашингтону заслужио пре свега због хапшења Слободана Милошевића. Међутим, по повратку из САД, Ђинђића је сачекала побуна Црвених беретки.

Нешто раније, у мају исте године, са Бушом је разговарао и Војислав Коштуница, председник СРЈ. Али, за разлику од Ђинђића, Коштуница није имао слику са Бушом, већ се медијима обратио испред Беле куће.

Потоњем председнику Србије Борису Тадићу, међутим, никада није пошло за руком да отвори врата Беле куће. Тако никада за свог мандата није срео Обаму иако је веровао да би до тог сусрета могло да дође захваљујући везама српског амбасадора Владимира Петровића са Родом Благојевићем, некадашњим гувернером Илиноиса. Тај план се, међутим, изјаловио после Благојевићевог хапшења.

Извор: Фонд Стратешке Културе