Da li se Crnogorci odriču sopstvene prošlosti

Mnogi Crnogorci sa gorčinom posmatraju kako se sprema proces o takozvanom „pokušaju državnog udara“, koji treba da pokaže kako se režim Đukanovića koristi narodnom podrškom, a njegovi protivnici imaju podršku inostranog porekla. Dve glavne figure krivičnog dela su – Aleksandar Sinđelić i Mirko Velimirović, poreklom sa Kosova, iz Srbije. Sinđelić se neko vreme nalazio na ratištu na Donbasu i to će biti iskorišćeno kao neki trag do Rusije. Od direktnih optužbi Moskve za pripremu zavere, crnogorsko tužilaštvo je rešilo da odustane. Nema dokaza. Svima je jasno da se odigrava prljava predstava, no svi ravnodušno šire ruke – a šta ja tu mogu? Predstavnici opozicionih partija posećuju Moskvu i Beograd u nadi na podršku, no, ništa osim reči saosećanja ne dobijaju. Proces je unutrašnja stvar Crne Gore i teško da se neko sa strane može detaljno razabrati u sve što se događa, da odvoji zrna od pleve.

U suštini su se Crnogorci suočili sa nacionalnim izazovom – korumpirani režim traži izlaz za sebe u strukturama EU i NATO pakta, a javnost posmatra kako on organizuje sebe za taj uslov. Pritom često uzdišu zbog činjenice da Moskva ostaje ravnodušna prema onome što se događa.

A šta su u stvari očekivali od Moskve? Da u Podgoricu doputuje specijalni izaslanik, koji bi po američkim manirima preuzeo koordinaciju delovanja opozicije i zasipao ih novcem? No, to ne odgovara principima ruske spoljne politike, samim tim što to predstavlja direktno mešanje u tuđe poslove. I to je potpuno objašnjivo sa tačke gledišta istorijske logike. Na primer, Moskva bi mogla pomoći opozicionim snagama u Kijevu da dođu na vlast. No, ta opozicija apsolutno nije spremna za rešavanje problema koji stoje pred Ukrajinom i svi problemi bi se svalili na glavu Moskve. I mi bi imali primer kontraproduktivne imperijske politike u njenoj goroj varijanti. Ukrajina sama mora da dođe do neophodnosti smene vlasti. Za to će očigledno trebati vremena i biće veoma bolno. No, ne bolnije nego što su posledice inostranog mešanja.

Ma kako je to teško reći, no, svaka nacija mora samostalno da postavi onu vlast koja joj je potrebna. U suprotnom slučaju ona će stradati pod pritiskom vlasti koja joj nije potrebna. Ako Crnogorci nastave da savijaju vrat pod režimom Đukanovića, znači da oni nisu dorasli za drugo. Sociolozi govore da čak i u period najjačih društvenih sukoba na ulici nije izašlo više od 15% stanovništva. A istoričari tvrde da je to sasvim dovoljno da bi se smenila vlast putem direktnih zahteva.

A što se tiče inostranih političkih tehnologija, koje se danas svode na jačanje vlasti Đukanovića preko isceniranih suđenja, onda je to inekcija sa privremenim dejstvom. Duhovni stroj svakog naroda je mnogo jači i dublji od političkih tehnologija njegovih neprijatelja. Rusi to znaju po sebi. Njima je bilo potrebno manje od 20 godina da bi sa sebe zbacili mrak „zapadnog puta“.

A prijatelji Rusije treba da pamte da će Rusija uvek pomoći onoj Crnoj Gori koja će sama određivati svoju budućnost. Bez pomoći iz Brisela i Vašingtona.

Izvor: Fond Strateške Kulture