Da li se Vučić okreće Zapadu?

Od ruskog napada na Ukrajinu, reč „prekretnica“ ušla je u modu. Da li će se i Srbija suočiti sa suštinskom preorijentacijom? Za DV analizira dugogodišnji dopisnik nemačke novinske agencije DPA iz Beograda Tomas Braj.

Na Srbiju se tradicionalno gleda kao na najbližeg saveznika Rusije u Evropi. Ta mala zemlja ima odlične odnose i sa Kinom, koja je uz ogromne kredite omogućila mnoge infrastrukturne projekte, poput proširenja mreže pruga i puteva, kao i elektrana. Srbija je pritom kandidat za ulazak u Evropsku uniju.

Politika „sedenja na dve stolice“ u toj balkanskoj zemlji ima dugu tradiciju. Bivši predsednik, a sada opozicioni političar Boris Tadić, vodio je „spoljnu politiku zasnovanu na četiri stuba“: pored Rusije, Kine i Evropske unije, za četvrtog partnera izabrane su SAD. Ta maksima, često kritikovana kao „politika klackalice“, sada se otvoreno bliži kraju. Srbija očigledno mora da donese konačnu odluku na kojoj strani želi da bude.

Propaganda vlasti se menja

Tabloidni mediji, koji važe za svojevrsni „megafon vlasti“, do sada su pružali jasnu sliku: prijatelji su bili Rusija i Kina, zlo je pretilo sa Zapada. Ali ti mediji pod kontrolom vlasti prošle nedelje napravili su iznenađujući zaokret.

„Svetska politika preko naših leđa“, bio je naslov u listu „Informer“. A „Kurir“ je pisao: „Goli interes. Putin štiti interese Rusije (…) a ne obraća pažnju na poziciju Srbije“. „Putin je zaboravio Srbe i Kosovo zbog svog rata“, bio je naslov u „Blicu“, a „Telegraf“ je bio još jasniji: „Putin zabija nož u leđa Srbima“.

Šta se desilo? Putin je svoje pretenzije na Krim i istočnu Ukrajinu opravdao rekavši da je Zapad odvojio Kosovo od srpske države i priznao ga po međunarodnom pravu. Tačnije rečeno: vi ste odvojili Kosovo od Srbije, mi isto to radimo sa Krimom i istočnom Ukrajinom. Ili u prevodu: Kosovo je isto toliko nezavisno, koliko i oblasti Ukrajine na koje Rusija polaže pravo.

Pokazatelji zaokreta

Posle nedavne posete Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije koji o svemu odlučuje, američki senatori izvestili su da on namerava da promeni politiku svoje zemlje u roku od dva meseca. Vučić je sa svoje strane najavio da će se obratiti naciji, ali je to onda odložio za nedelju dana, odnosno za petak 6. maja. Zvanično je rečeno da je potrebno malo više vremena za procenu situacije u Srbiji.

Poslednjih nedelja pojačan je pritisak na Beograd. Vašington i Brisel neprestano govore da Srbija, ako želi da pripada EU, mora da sledi i spoljnopolitičku liniju Unije. Iz Evropskog parlamenta nedavno su stigle žestoke kritike na račun kineskog naoružanja za Srbiju: Beogradu uopšte nije potreban taj raketni sistem zemlja-vazduh, jer je geografski okružen samo zemljama NATO i EU. Ili možda postoje neki sasvim drugi planovi, pitali su se.

Konačno, oglasio se i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji se proslavio kao portparol predsednika Vučića. On se založio za to da Srbija prekine svako dalje približavanje EU i postane politički neutralna. Tu samouverenu neutralnost, obrnuto proporcionalnu ekonomskoj moći zemlje, pothranjuje jugoslovenska istorija sa fokusom na inače ne uvek popularnog osnivača komunističke države Josipa Broza Tita i njegov Pokret nesvrstanih.

Vučić želi da spreči slabljenje svoje dominantne pozicije

Očigledno je da je šef države Vučić pod velikim pritiskom. On smatra da je njegov neprikosnoveni položaj očigledno ugrožen mogućim društvenim prevratima u zemlji. Neobično je recimo to što je nedavno javno zaustavio predlog svog ministra finansija Siniše Malog, koji je, uprkos višednevnim demonstracijama, nameravao da prinudi prodavce na pijacama da počnu da koriste fiskalne kase.

Stanovništvo Srbije mora da se nosi s ogromnim povećanjem cena hrane i goriva. Vučić je, istovremeno, jednokratnim dotacijama države privukao na svoju stranu pre svega penzionere, koji očekuju da im on osigura njihov inače veoma skroman životni standard.

Krajem prošle nedelje, poznati beogradski list „Novosti“, uvek na čelu kada je potrebno braniti Vučića od Zapada i njegovih navodnih podlih namera, objavio je važan članak u kojem se navodi da pritisak Zapada „ozbiljno ugrožava srpsku privredu“. Prema tom horor-scenariju, Brisel bi navodno mogao da obustavi pružanje finansijske pomoći, što bi bio kraj budućih, ali i dosadašnjih investicija. A moglo bi biti i mnogo gore, procenjuje list: kraj bezviznog putovanja u EU, koje je moguće od 2009, a moglo bi da dođe i do obustavljanja velike pretpristupne pomoći EU iz fondova IPA, kao i do ukidanja statusa kandidata za pristupanje Uniji.

Teorija zavere

„Novosti“ taj scenario klasifikuju kao deo velike teorije zavere: Zapad, zajedno sa komšijama iz Sarajeva, Podgorice i Zagreba, deluje protiv predsednika Srbije Vučića. I ne samo to: pritisak na Srbiju je nastavak uništavanja „svakog oblika države“ – od Jugoslavije, preko SRJ (Srbije i Crne Gore), do bombardovanja NATO, a kako bi „deo naše teritorije poklonili Albancima“.

Činjenice su pritom jasne: Srbija je potpuno zavisna od Zapada. Evropska unija je do sada dala četiri milijarde evra razvojne pomoći. Prema podacima Beograda, sa EU je povezano 24.000 srpskih kompanija, u kojima radi gotovo 900.000 ljudi. Dve trećine izvoza srpskih kompanija otpada na zemlje EU.

Kritički orijentisani analitičari iz Srbije procenjuju da Vučić neće rizikovati da se te čvrste veze prekinu, jer bi tako sebe doveo u opasnost. Zato će okrenuti leđa Rusiji i orijentisati se ka Zapadu jasnije nego ikad.

Aleksandar Vučić i Ana Brnabić na konferenciji za medije u Vladi Srbije – Foto: Tanjug/Tanja Valič

Bečki Kurir – Vučićevi tabloidi menjaju retoriku prema Moskvi

U tekstu beogradskog novinara Andreja Ivanjija za javni servis MDR navodi se da je srpski predsednik Aleksandar Vučić dugo zamišljao spoljnu politiku ovako: „Dok iz bratske Rusije teku jeftini nafta i gas i Moskva u UN brani srpsku politiku prema Kosovu, iz Evropske unije stižu finansijska pomoć i investicije.“

„K tome Srbija kupuje jeftinije rusko i kinesko oružje, srpske snage učestvuju u vojnim vežbama sa Rusijom i Belorusijom, kao i sa NATO, i svi su srećni. Barem deluje da tako to želi predsednik Vučić“, piše u tekstu.

„Ali, u Briselu i Vašingtonu time nikad nisu bili srećni. Tu i tamo je bilo upozorenja, ali mahom je tolerisana igra nesvrstanosti po ugledu na Titovu Jugoslaviju. I to je stvarno funkcionisalo čitavu deceniju. Sve dok Rusija 24. februara nije napala Ukrajinu, izvrnula svet naglavačke i pomrsila Vučićevu računicu“, dodaje MDR.

Navodi se da se Srbija našla između istočnog čekića i zapadnog nakovnja. „Mora da se Vučić osećao kao Geteov Faust: dve duše u jednim grudima, jedna zaljubljena u Putina, druga pragmatično-zapadna, htele su da se razdvoje“, piše dalje Ivanji.

Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok je sredinom marta došla u Beograd, i Vučiću delovala kao „ženski Mefisto“, tražeći „čitavu dušu srpskog predsednika“, piše MDR.

„Kratko i jasno: Krajnje je vreme da zemlja koja teži članstvu u EU bez pardona osudi Vladimira Putina zajedno sa evropskim partnerima. Sigurno su Vučić i Berbok vodili neprijatan razgovor. Srpski predsednik je izvesno čeznuo za Angelom Merkel, koja je upadljivo pokazivala razumevanje za prijateljstvo sa Putinom i za Vučićevu autokratsku vladavinu“, navodi se u tekstu.

Podseća se da je Srbija glasala za tri rezolucije UN kojima se osuđuje ruski napad, ali da je „Vučić hitno poslao izvinjavajuće signale u pravcu Moskve: Srbija je mala, a pritisak je bio preveliki. Da, Srbija osuđuje povredu teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali ne, Srbija se ni pod kojim okolnostima neće priključiti zapadnim sankcijama protiv Rusije“. I to je isprva zadovoljilo Putina.

Ivanji u svom tekstu navodi da su izbori u Srbiji potom održani u senci rata u Ukrajini, te su tri proruske opozicione liste ušle u parlament, a Socijalisti su prošli bolje nego što su se nadali.

„Srpska napredna stranka je postala žrtva sopstvene propagande koju su glajhšaltovani mediji godinama širili: ton je vazda bio proruski i antizapadni, jer Zapad i NATO su, kako se govorilo, bombardovali Srbiju i otcepili Kosovo. Iza tog narativa stajalo je nešto drugo: Zapad je kritikovao Vučića zbog manjka medijskih sloboda i pravne države, pa je populistički autokrata raspaljivao antizapadno raspoloženje“, navodi MDR.

„Ako je Vučić u Analeni Berbok video Mefista, onda su mu troje Amerikanaca, koji su ga obišli prethodne sedmice, sigurno izgledali kao tri jahača apokalipse“, piše dalje o poseti američkih senatora Beogradu. „Kad se izostavi diplomatsko pakovanje, poruka senatora je glasila da će Srbija biti deo demokratskog ili nedemokratskog sveta. Ili ste sa nama ili ste protiv nas.“

U tekstu se zaključuje: „Pod pritiskom EU i SAD je Srbija izgleda konačno stigla na raskrsnicu. Jer, i iz Moskve polako stižu prvi iznervirani tonovi.“

Bečki list Kurir primećuje zaokret na stranicama beogradske bulevarske štampe. Ponovljeno Putinovo poređenje slučaja Kosova i delova Ukrajine koje bi da otcepi proglašeno je kao „zabijanje noža u leđa“ Srbije.

„Odavno nije tajna da su tabloidi najače oružje propagandne mašinerije Aleksandra Vučića“, piše austrijski Kurir. „Preko njih je reizabrani predsednik Srbije poručivao kolegi Vladimiru Putinu da ga neće ostavljati na cedilu ni u borbi protiv (skoro) celog sveta. (…) Sada je izgleda okrenut drugi list.“

Izvor: Dojče Vele