Да ли Запад схвата реалност у Украјини?

Није прошло ни десетак дана од потписивања споразума о примирју на истоку Украјине, а на утицајним местима на Западу отворена је дебата о слабом разумевању догађаја који су претходили кризи. Многи су сагласни да је руска реакција на украјинска превирања затекла западне лидере, као и да се на терену одвија једна нова политичка реалност. Тезу је први званично артикулисао Дом лордова британског парламента.

Уједињено Краљевство, али и Европска унија, сносе кривицу због тога што су попут месечара ушетали у украјинску кризу. Лондон се такође није понашао као активан играч као што би требало, поручује спољнополитички одбор овог дела парламента.

Извештај – који је досад најсвеобухватнији парламентарни коментар догађаја у Украјини – такође критикује експертизу догађаја на истоку Европе чији је квалитет у драстичном паду па је „довела до катастрофално лошег тумачења расположења у периоду уочи кризе”.

„Иако је дошло до повећања броја стручњака који се у Форин офису баве Украјином и Русијом, не видимо доказе да је то повећање део дугорочне обнове дубинског разумевања политичког и локалног контекста у Русији и региону”, наводи се у извештају у којем се још тврди: „Однос Европске уније према Русији предуго је био заснован на оптимистичној претпоставци да је Русија на путу да постане демократска ’европска’ земља. То ипак није случај. Чланице (ЕУ) биле су превише споре да би поново разматрале своју политику и прилагодиле је реалности данашње Русије.”

Нарочито се истиче британска одговорност за Украјину, делом и због тога што је Лондон био један од потписника Будимпештанског споразума из 1994. којим је овој земљи гарантован територијални интегритет у замену за одрицање од нуклеарног арсенала.

Извештај Дома лордова долази само дан након инцидента у којем су авиони Британског краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) хитно полетели да би испратили руске бомбардере „тупољев-95” примећене у међународном ваздушном простору близу обале Корнвола.

„Борбени авиони РАФ-а за брзо реаговање ’тајфун’ полетели су након што су руске летелице идентификоване близу ваздушног простора Уједињеног Краљевства. Ни у једном тренутку руски војни авиони нису ушли у суверени ваздушни простор Уједињеног Краљевства”, изјавио је портпарол британског министарства одбране.

Британски лордови су се такође осврнули на питање проширења ЕУ на исток и у том смислу су позвали на већу реалистичност.

Веза са реалношћу је тачка на којој почива и нова етапа немачке политике према украјинској кризи. За разлику од британских племића, немачки медији славе нови, попустљивији приступ своје канцеларке према Русији који је, према њиховом тумачењу, заснован управо на стварним односима снага на терену.

„Украјинска криза је променила немачку политику, а променила је и Меркелову. Она је раније узмицала пред тешким одлукама, али сада вуче потезе које би у прошлости избегавала. Преузела је иницијативу и потпуно супротно свом устаљеном начину функционисања – кренула је у мисију чији је исход неизвестан”, пише „Шпигл”.

Заокрет немачке канцеларке тумачи се детаљима из њене биографије из периода живота који је провела у Источној Немачкој, а који је за њу сталан извор паралела са савременим политичким контекстом. Сећање на Источну Немачку је за Меркелову донедавно представљало извор посвећености борби за слободу и људска права, док исти пример данас служи за подсећање да постоје ситуације у којима ништа није могуће учинити.

Чак ни Американци нису били спремни да војно бране грађане Источне Немачке 1961, изјавила је Меркелова на недавно одржаној безбедносној конференцији у Минхену. „И не кривим их”, додала је уз образложење да је у то време реалност била таква.

Извештачи са минхенске конференције запазили су да је реалност реч коју је канцеларка више пута поновила. Препознаје је у Путиновој супериорности у Украјини, као и код сиријског председника Башара ел Асада. „Морате да се носите са стварношћу онаквом каква заиста јесте”, поручила је немачка канцеларка.

Извор: Политика