Данас је пет година од смрти патријарха Павла

Кад се човек роди, цели свeт се радује, а само он плаче. Треба живети тако да, кад умре, цели свет плаче, а само он се радује.

Патријарх Српски Павле

БЕОГРАД — Данас се навршава пет година од смрти патријарха српског Павла, коме ће помен данас служити руски патријарх Кирил.

Патријарх Павле је преминуо 15. новембра 2009. године на Војномедицинској академији, где је провео последње дане на лечењу.

Ове године се навршава и век од његовог рођења, 11. септембра је у ту част у Народној библиотеци Србије отворена је изложба његове личне библиотеке.

Он је на месту поглавара Српске православне цркве провео 19 година, изабран је 1. децембра 1990. године, када је заменио болесног патријарха Германа.

Патријарх Павле (световно име Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији.

У том месту је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Две године је студирао медицину у Београду. Пре одласка у гимназију провео је једно време на припремама за школу у манастиру Ораховица.

Други светски рат затекао га је у родној Славонији, одакле је пребегао у Београд, где је, да би се могао издржавати, радио физичке послове на грађевинама и на доковима.

У пролеће 1942. његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео га је у манастир Свете тројице у Овчару, а од 1944. радио као вероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за децу избеглу из Босне. Те године је оболео од туберкулозе.

До 1946. је био у манастиру Вујан, где се излечио од туберкулозе. Замонашио се 1948. у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона.

Од 1949. до 1955. био је сабрат манастира Рача у Подрињу. Школске 195О/5л. радио је као помоћни наставник богословије „Св. Кирила и Методија“ у Призрену. Јеромонах постаје 1954, убрзо протосинђел, а 1957. архимандрит.

Од 1955. две године је био на последипломским студијама у Атини.

За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године. Хиротонисан је у београдској Саборној цркви 22. септембра 1957. од патријарха Викентија и епископа пакрачког Емилијана, зворничко-тузланског Лонгина и жичког Германа.

У октобру те године устоличен је у Призрену од епископа Германа и захумско-херцеговачког Владислава. На Косову је провео 33 године.

На ванредном заседању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990, којем је председавао загребачко-љубљански митрополит Јован Павловић, заменик тада оболелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем.

Како ниједан од кандидата није добио довољан број гласова избор је обављен жребом на тзв. „апостолски начин“ тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.

Тако је Павле постао 44. поглавар СПЦ. Устоличен 2. децембра 1990. У Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду од стране 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље.

Посетио је бројне православне цркве: цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.

Објавио је две књиге: „Питања и одговори чтецу пред производство“ (1988) и „Девич, манастир светог Јоаникија Девичког“ (1989). Заслугом Патријарха Павла објављено је и допуњено издање „Србљака“ (1986). Био је председник Литургијске комисије која је издала Служебник.

Почасни је доктор Богословског факултета и Академије Св. Владимира у Њујорку.

Влада Србије је 13. јануара 2005. именовала Патријарха Павла за почасног председника Фонда за Косово и Метохију.

Током посете Русији у јануару 2002. године партријарху Павлу су уручене две значајне награде: Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда светог апостола Андреја првозваног.

Председник СЦГ Светозар Маровић одликовао је у септембру 2004. патријарха Павла, (на његов деведести рођендан), Орденом Немање првог степена.

Поводом Дана државности Србије, 15. фебруара 2007. принц Александар Карађорђевић доделио је Партијарху Павлу Орден Карађорђеве звезде првог степена.

Патријарху Павлу је 2009. додељен руски орден Достојанство због „значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли“.

Од 13. новембра 2007. патријарх Павле био је на лечењу у Војно-медицинској академији у Београду, а 8. октобра 2008. поднео је молбу Светом архијерејском Сабору СПЦ да му „због здравствених разлога и немоћи“ дозволи да се повуче из активне службе.

Молба патријарха Павла на Сабору СПЦ 11. новембра 2008. није усвојена.

Говорио је грчки, руски и немачки језик.

Патријарси Кирил и Иринеј служили помен патријарху Павлу

Патријарх московски и све Русије Кирил и патријарх српски Иринеј служили су помен у манастиру Раковица гдје су сахрањени патријарси Димитрије и Павле.

Долазак два патријарха обиљежила су звона цркве, а грађани су се тискали да их уживо виде, сликају и узму њихов благосов.

 

 

Служењу помена присуствовао је велики број грађана, а патријарси Иринеј и Кирил указали су на значај патријарха Димитрија и Павла који су, како су навели, оставили дубок траг у цркви.

Патријарх Иринеј је у разговору са патријархом Кирилом напоменуо да млађи нису запамтили патријарха Димитрија, али да су сазнали и чули за његове житије и бригу за цркву.

Он је истакао и да се патријарх Павле као монах, епископ, а затим и патријарх, није много разликовао јер је живио као монах и у погледу мишљења и у погледу владања.

Према његовим ријечима, патријарх Павле имао је велики углед и народ је у њега гледао као у икону.

Патријарху Кирилу уручена је икона Белог анђела и портрет патријарха Павла, који је преминуо на данашњи дан прије пет година.

Краљевски ред Витезова одржао мочитвени спомен патријарху Павлу

БЕОГРАД – Молитвени спомен поводом пете годишњице упокојења патријарха српског господина Павла одржан је синоћ у крипти Цркве Светог Марка у Београду, а организатор догађаја је био Краљевски Ред Витезова у сарадњи са Српском православном црквом.

Путем видео записа гости су се подсетити на речи и дела српског патријарха, а о њему су говорили и учесници програма.

Јован Јањић, аутор књига „Будимо људи“,“Будимо људи 2″ и „Живот и дело Патријарха Павла“, испричао је неке занимљиве детаље из живота патријарха, од његовог рођења под световним именом Гојко Стојчевић, преко тога како је постао први српски патријарх изабран апостолском методом, па до Павловог упокојења.

– Пошто се замонашио, добио је ново име Павле и то није било случајно. Он је следио пут апостола Павла, а како је био духовит човек, њега су остали монаси звали и Шавле.

Он је навео и како је Павле био један од 12 свештеника и монаха који су случајним избором били изабрани из масе у Јерусалиму, да им васељенски патријарх опере ноге – по обичају, као што је Христ опрао ноге апостолима. И тај догађај је указао на будућег српског патријарха.

– На последњем испраћају патријарха Павла било је више од милион људи, упркос упозорењима у медијима да се не треба окупљати због грипа који је наводно харао. Те бројке су у медијима умањене, али из политичких разлога, како не би испало да су неки политички лидери имали мање људи на испраћају. Сигуран сам да је било више од милион људи, и то што је Павле окупио, није пошло за руком никоме ни раније, а тешко да ће и у будућности – истакао је Јањић.

Фотограф Рајко Каришић, аутор књиге светлописа „Патријарх Павле“, имао је ту част и благослов цркве да бележи фотографијом лик Патријарха Павла.

– Када сам сликао патријарха он је био савршено смирен. Рекао ми је „Реците како треба, ја ћу се наместити“, одговорио сам му да нема потребе и да је све мој посао – казао је Каришић.

Након што се патријарх упокојио, звали су га из цркве да слика његово тело и масе људи које су се данима сливале да целивају руку патријарха Павла.

– Потом, на дан последњег испраћаја, имао сам положај са висине са ког сам могао да сликам масе људи које су се сливале испред Храма Светог Саве. Све је било мирно и тихо тога дана. Када сам узео такси да стигнем до манастира Раковица, у ком је требало да се обави сахрана, таксиста ми је рекао: „Да ли је могуће да је ово онај исти народ“. И то говори о патријарху Павлу – закључио је Каришић.

Хаџи Зоран Мрђеновић, водитељ програма, рекао је да је „реч Патријарха Павла била блага, а његови докази јаки“.

– Шта више, најјачи доказ истинитости његове речи био је управо његов живот. Патријарх Павле никоме не суди, он само расуђује, поштујући слободу свакога. Трезвеумни зналац људске природе, он никада не повлађује ни својим ни туђим страстима, заблудама и самољубљу. Читавог живота се трудио да не буде никоме на терету. Све што је био и што је имао – давао је другоме, на природан ненаметљив начин, ништа за себе не тражећи… – казао је Мрђеновић и наставио:

– Својим несебичним и ненаметљивим живљењем међу нама, више него ли својим речима, овај Свети Старац и целосни Човек Цркве Божје Христове, пробудио је скривену доброту, човечност и богољубље и братољубље у хиљадама душа.
Р5К 4369 Краљевски ред витезова одржао молитвени спомен Патријарху Павлу

Хаџи Душан Каличанин, члан уређивачког одбора Краљевског Реда Витезова, говорио је о издавачкој секцији ове организације и издањима која су отишла у Русију, а сва су практично била о патријарху Павлу или су садржала и нешто о њему.

– Ова издања о животу и делу патријарха Павла су се јако брзо продала у Русији, што је занимљиво. Ми смо сада у сарадњи са руским издавачим изнели и једно дело о руско-српском сликарству књигу „„Россиское Искуство“, а у њему се нашао и портрет патријарха Павла. Ова књига је проглашена за најлепшу књигу године у руском издаваштву, а била је у конкуренцији и за најлепшу књигу Београдског сајма – казао је Каличанин.

Програм су песмом употпунили Анастасија Мрђеновић и оперска дива Тања Андрејић, као и отац Небојша који је отпевао тропар Св.Марка.

Домаћин програма је био протојереј Небојша Тополић, парох храма Св. Марка, иначе, дугогодишњи шеф кабинета Његове Светости блаженопочившег Патријарха Павла.

Извор: Б-92, Н1, Правда