Дени Ноивак о Хрватима и усташтву

Дени Новак, Јеврејин из САД, о снимању филма о стратишту на Пагу у Хрватској: Уколико су заиста католички верници, треба да прочитају десет божјих заповести, посебно ону која каже: “Не убиј!”

Спремао сам се да говорим на месту страдања моје породице, када сам видео да нам се приближава човек са дететом. Држао сам слике мајке и тетке у рукама, а он је почео да виче: “Овде се ништа није догодило! Одлазите! Идите сместа!”

Овако о својим помешаним осећањима за “Новости” прича Дени Новак, пензионисани професор математике на Итака колеџу, по повратку из Хрватске, у чијем главном граду је зачет пре 67 година. Иако је на свет дошао у Израелу, где је три године служио војску, а од 26. године са супругом Хајом и двоје деце живи у Америци, проговорио је прво хрватски, како су говорили и његови родитељи када су се 1948. године преселили у Хаифу. Тим језиком говорили су и бројни чланови његове породице, страдали у четири усташка логора – Јасеновцу, Јадовном, Метајни и Сланом.

Новак је прешао Атлантик да би на острву Пагу, као један од актера израелског ТВ документарца о страдањима Јевреја у Југославији, говорио о мајци и тетки које су силоване и убијене у Метајни. Дочекали су га гнев мештана и полиција.

– Паркирали смо кола испред куће у Метајни, и нас седморо смо почели да износимо опрему, када нам је пришао човек са дететом и почео да нам говори да се склонимо и да се овде ништа није догодило. И ја сам подигао глас, говорио да није истина да се ту ништа није десило. Створила се напетост. У првом тренутку ме обузео гнев, а онда сам покушао да схватим шта ми говори. Говорио је да има дете, да не жели да оно одраста оптерећено… А онда се догодио невероватан тренутак. Погледао сам га у очи, и он мене. Видео сам нешто у тим очима. Онда смо се руковали.

* И наставили сте снимање?

– Отишли смо и одлучили да снимамо на другом месту. Када смо дошли у Слано, зауставила нас је полиција и тражила нам документа. Питали су нас да ли имамо дозволу за снимање, што нисмо имали. Узели су нам документе и неко време смо возили иза њих. Онда су нас пустили, уз упозорење да не снимамо и да одемо у хотел. Када смо стигли у хотел, дошла је поново полиција. Извинили су се и питали да ли намеравамо да некога тужимо. Питали су да ли желимо да се вратимо и снимамо. Рекли смо да желимо и наредног дана смо рано снимили све – и кућу, и места око Сланог. Снимали смо три-четири сата.

* Више нисте имали никаквих проблема?

– Овог пута не, јер полиција је стајала уз нас. Пратили су нас све док нисмо напустили острво.

Новак са супругом Хајом, поред једне од јама у које су бацане жртве

* Шта сте осећали тих дана, сати?

– У филму говоре преживели логораши, или њихова деца. Моја мајка је једина преживела од целе породице у Загребу. Изгубила је у логору оца, мајку и сестру, а мој отац већи део фамилије. Мајчина мајка и сестра, Елза и Мира Штајнер, умрле су у Метајни. Отац Фриц Брихта и његов брат Ханс су одведени у Слано. Мој деда је одведен у Госпић, па у Јасеновац. Моја тетка која живи у Београду у мемоарима је написала да је мој стриц погинуо у Јадовну. Моја мајка је написала књигу о томе како се спасла. Мој отац је био ратни заробљеник у Немачкој. Ходао је из Немачке до Загреба, до куће. Није могао да уђе, јер је његова прва супруга убијена 1945. Као адвокат се са мајком упознао помажући јој да поврати имовину коју су јој узели комунисти. Комунисти су затворили и мог оца. Ипак, мој циљ није да говорим само о трагедији своје породице, већ да оставим сведочење да се овакве ствари више не понове.

* Да ли сад страхујете да би, ипак, могле и да се понове?

– Могу да се понове, и управо зато сам дошао. Нисам дошао да направим мали споменик за баку. У Хрватској постоји облак мешавине незнања и страха. Када сам у разговору са неким људима у центру Загреба употребио реч усташа, брзо су ме упозорили: “Тише, не говори то, не говори то овде”. Закључио сам да постоји бојазан да около има усташа. На другом месту сам разговарао са учитељицом, католикињом, и електричарем, православцем, који су желели да се венчају. Тужни део приче је да је она без посла, јер нема деце. А деце нема јер су разорене куће које су припадале Србима…Усташе и екстремисти желе раздвајање.

* Шта мислите о онима који себе данас називају усташама?

– То је зло које мора бити сасечено без милости. Уколико су усташе заиста католички верници, треба да прочитају 10 божјих заповести, посебно ону: “Не убиј!”

ЗАХВАЛНОСТ

* Са којим осећањима сте се вратили из Хрватске?

– Главно осећање је захвалност. Никада нисам ни сањао шта ће се догодити у Метајни. Добро је то што се десило, јер оно што је било скривено, избило је на површину. Волео бих да се вратим и подучавам људе. Имам доста пријатеља у Хрватској.

ЈЕВРЕЈИ

* Поново се појављује и нетрпељивост према Јеврејима?

– И међу Јеврејима постоје они који нису етични и добри, али они који оптужују све Јевреје су људи племенске свести, какав је био Хитлер.

Дани Новак, Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”, и Новакова супруга Хаја током обиласка Пага 2006. године

Амерички професор проноси истину о пашким логорима смрти

Дани Новак имао је непуне две године када се из Загреба одселио у Израел, а потом у САД. Ипак, није заборавио страдања чланова своје породице у усташким логорима на острву Паг.

Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција спречила je израелскo-америчку филмску екипу, с којом је био на Пагу, да сними делове овог острва, где се током 1941. године налазио усташки концентрациони логор.

Ко је њујоршки професор који се тренутно налази у родном Загребу и зашто је његов долазак са израелским и америчким сниматељима изазвао такву узбуну на Метајни, где се налазио логор смрти за српску, јеврејску и ромску жене и децу?

Председник Удружења „Јадовно 1941” Душан Басташић је пријатељ професора Новака и посетио га је јуче у Загребу. За „Политику” објашњава како је упознао Данија Новака и откривашта се заиста догодило протеклог викенда.

– Новаку су у логору на Метајни убијени тетка и бака. Оне су биле логорашице на простору где се данас налази основна школа. Новак ми је говорио да је детињство провео уз мајку потресену том породичном трагедијом. Када му је мајка умрла, он је почео да истражује шта се догодило на самом почетку Другог светског рата са његовим блиским рођацима – каже Басташић.

Њујоршког професора и Басташића је нераскидиво повезала пашка трагедија. Басташићу су у каменој ували Слано усташе убиле и деду по оцу и деду по мајци, затим и њихову рођену браћу. У логору смрти, који подсећа на површину Месеца, убијен је и Басташићев рођени стриц. Имао је 18 година.

– Они су били међу 487 Срба из Грубишиног Поља, побијених у комплексу логора Госпић–Јадовно–Паг. Ја сам живео у Хрватској 33 године и нисам никада отишао на Паг. Некако смо и ми Срби прећуткивали шта се догодило са нашим најмилијима. Ваљда да наше породице не би доживљавале додатне непријатности у Хрватској. Међутим,2005. године, професор Новак је слетео први пут у Загреб, узео рентакар и отишао да тражи Јадовно. Након тога отишао је на Паг. Обишао је Метајну и Слано. Ја сам га упознао преко интернета, па смо 2006. године заједно прошли исти пут. Тако се догодио својеврсни парадокс. Заправо ме професор Новак инспирисао да истражујем до тада мало познату и добро скривану истину о систему логора смрти Госпић–Јадовно–Паг, којим је режим Анте Павелића започео спровођење плана о истребљењу Срба, Јевреја и Рома у Хрватској – прича Басташић.

Дани Новак је имао непуне две године када се са мајком одселио у Израел, а потом у Америку. Објавио је књигу на енглеском и хрватском језику, на основу записа своје мајке, о породичној трагедији под називом „Кад се небо срушило”.

Током протеклог викенда професор Новак се уверио да није добродошао на Паг. Са израелском и америчком екипом коју је предводила позната продуценткиња Ница Гонен, допутовали су на острво како би снимили места где су се некада налазили логори смрти. Сматрали су како им за то не треба никаква посебна дозвола. Када су почели да распремају опрему за снимање на Метајни, око њих су се окупили мештани.

– Атмосфера је била све ужаренија. Професору Новаку и сниматељима мештани су почели да говоре да није дозвољено снимати зграду школе. Посебно су наглашавали да приче о логору на Метајни нису истините. Почели су да им прете да ће им целу опрему бацити у море. Свесни да не могу да обаве снимање, чланови екипе су се повукли. Када су кренули ка колима, зауставило их је полицијско возило. Полицајац им је рекао да им је потребна дозвола министарства образовања за снимање. Потом је полицајац одузео пасоше Израелцима и Американцима. На њихов захтев да позову шефа полиције, и он им је одговорио исто. Да не смеју да снимају и да морају да предају пасоше – преноси Басташић непријатно искуство које је доживела израелско-америчка филмска екипа.

Потом су, без пасоша, Израелци и Американци отишли у хотел у месту Новаља, на чијем подручју су се налазили логори Слано и Метајна.

Куриозитет је, истиче Басташић, да је 2011. године, у центру Новаље, подигнут споменик израелско-хрватском пријатељству. У хотелу, недалеко од тог споменика, одсела је екипа непожељна за хрватске власти. Међу њима је био и професор Новак.

– Чланови екипе су ступили у контакт са властима у Израелу и веома брзо у хотел су стигла два хрватска полицајца који су љубазно поручили да сутрадан могу све да снимају, али уз полицијску заштиту. Заиста, екипа је сутрадан снимала у Метајни. Одатле су, уз пратњу полиције, напустили Паг. Оно што је, међутим, посебно заболело Денија Новака јесте тренутак када му је пришао човек са синчићем и рекао му да не може да прихвати чињеницу да његов син одраста са таквим лажима о наводном постојању логора смрти на острву Паг – преноси Басташић атмосферу која је владала у Метајни.

Филмској екипи враћени су пасоши. Ипак, нису снимили све што су желели. Није им дозвољено да снимају увалу Слано, где се налазио логор смрти за Србе и Јевреје.

Православни крст у спомен на жртве

Иза пашке плаве лагуне, пејзажа као створеног за разгледнице, некада је постојала усташка мануфактура смрти. Крајем јуна чланови Удружења „Јадовно 1941” поставили су православни крст освештан у Бањалуци, на узвишици која је раздвајала српски од јеврејског логора.

Истога дана обишли су Паг под заштитом полиције. На Метајни хрватска полиција упозорила је да ходочасници и телевизијске екипе обаве посао што пре. Плашили су се инцидента са мештанима.

Извор: Вечерње Новости, Политика