Арапско пролеће” почело је у децембру 2010. године у Тунису, а почетком 2011. захатило је Блиски исток и Северну Африку. Сирија је платила високу цену. Погинуло је око пола милиона људи, повређено више од милион. Папа Фрања каже да је грађански рат у Сирији, 10 година од избијања, једна од најгорих хуманитарних криза овог времена.

На сваком квадратном километру земље с историјом дужом од пет хиљада година, били су трагови неке цивилизације. Ту су се обликовале или постизале свој зенит грчка, римска, византијска, османска и исламска традиција.

Била је колевка цивилизације, бисер Блиског истока, Земља јасмина. Тамо је настао и Угарит, први алфабет. Постала је средиште уметности и културе 3.000 година пре Христа.

Сиријска Арапска Република била је мултикултурна држава мира, просперитета, туризма и стабилног привредног раста. Вековима у миру и слози живели су римокатолици, православци, протестанти, сунити, шиити, алавити, Јевреји и друге верске и етничке заједнице.

Тако је било до половине марта 2011. године. Почеле су антивладине демонстрације, побуњеници су провалили у војна и полицијска складишта. Почеле су жестоке борбе. Умешали су се Иран, Израел, Турска, Русија, Сједињене Америчке Државе, Саудијска Арабија.

“Ми желимо политичко решење. Али, нема политичког решења са онима који узимају оружје и убијају. Надамо се да ће се војска вратити у касарне”, поручио је председник Сирије Башар ел Асад у јуну 2011. године.

Борба око нафтних поља

Сирија се борила против међународне коалиције “која је бомбардовањем и оружјем доносила демократију”, али и против унутрашњих исламистичких, екстремистичких, терористичких организација и најгором фунадаменталистичком – Исламском државом, која је прогласила Калифат.

Уништавана је земља, привреда, инфраструктура. Разарани су градови, села, убијани цивили, паљени извори нафте и гаса. А нафта је важан део сукоба. Сиријске опозиционе, курдске снаге и “савезничка племена” контролисали су 70 одсто нафте и гаса на северу. Та поља су знатно оштећена у америчким ваздушним ударима којима су ИСИС-у укинути највећи извори прихода.

Сирија пре (слике горе) и после (слике доле) ратних дејстава – Фото извор: Н1-БиХ/Сиријско наслеђе

Русија од 2015. помаже сиријској влади да поврати контролу над земљом и производњом нафте. У међувремену, због Курда и нафте, укључила се Турска.

“Питао сам господина Путина. Шта радите тамо? Ако желите да направите базу урадите то, али се склоните са нашег пута. Оставите нас. Ми ћемо се обрачунати са сиријским режимом”, навео је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган 29. фебруара 2020. године.

Исламска држава поражена 2017.

Из Сирије су годинама стизале слике трагедија из Алепа, Хаме, Хомса, Раке, Дер ел Зора, Идлиба, Багуза. После много борби, напада, екплозија, смрти, мучења, крви и избеглиштва, 2017. поражен је Калифат а две године касније, почело је повлачење америчке војске.

“Управо смо преузели, као што сте вероватно чули, око 90 одсто до 92 одсто калифата у Сирији. Дакле, то је добро. То смо учинили за веома кратко време”, рекао је председник САД Доналд Трамп фебруара 2019. године.

У међувремену, Сиријцима су многи обећавали мир. Договори, закључци и резолуције о прекиду ватре из Беча, Женеве, Сочија, Астане… Али, само на папиру. И поред санкција, почела је и обнова главних путева, аеродрома, болница, школа…

Половина од 22 милиона предратног становништва је расељена. Пет милиона је у Јордану, Либану и Турској. Неки су балканском рутом стигли до Европе, ретки до Америке, а многи су мигрирали у својој земљи.

“Ми не можемо да помогнемо у решавању проблема миграција на штету борбе против тероризма. То нам предлажу неки европски политичари”, поручио је Сергеј Лавров, министар спољних послова Русије.

Рат у Сирији, од пролећа 2011. променио је земљу, Блиски исток али и свет. Сирије какву памтимо, посебно Палмире – скоро да нема. Познаваоци кажу да је то изгубљени рај – који је пре десет година постао пакао.

Ако би сутра почела обнова – за њу би било потребно бар 30 година. Тренутно више од 90 одсто земље контролише сиријска војска, а 13 милиона становника нема воду, ни струју а нужна им је помоћ и у лековима и храни.


Извор: Р Т С

Оставите коментар

Оставите коментар на Десет година ратовања у Сирији

* Обавезна поља