Диктатура докторатуре – примаријус др. Небојша

Својевремено је Вјерица Радета, поносни члан Централне враџбинске управе, открила мале тајне радикалског свеучилишта – доктор Небојша Стефановић, написала је она, одустао је од студирања на два државна факултета, да би касније дипломирао на приватном.

Најпре је студирао медицину, међутим, није дао ниједан испит, иначе би гарантовано специјализирао оториноларингологију, а данас би се бавио секрецијом из носа и другим стварима због које се иде код оториноларинголога. Колеге на Клиници за ОРЛ од милоште би га звале Неша Секреција, а за њега нико у Србији не би знао, осим оних који имају проблеме на линији ухо – грло – нос.

И уместо да постане стручњак за ухо, грло, нос, доктор Стефановић специјализирао се за ухо – грло – ДОС. Схватио је кроз каријеру да болести носа нису ништа страшно према болестима ДОС-а, па се целим бићем посветио тој пошасти савременог човечанства.

Кад је пропао на медицини, доктор Небојша Стефановић уписао је права, а одмах пошто је пропао на правима, уписао је Мегатренд, факултет за незбринуте студенте, који се сада зове Универзитет „Џон Незбит“, што је вероватно скраћеница од Џон Незб(р)и(ну)т(и). На крају је сплетом околности и докторирао, што може свакоме да се деси у животу, али се њему баш десило, па о томе новину пишу у наставцима. Те није ни чудо да доктор Небојша Стефановић чим чује за студенте, посебно за студенте у већим количинама, реагује бурно.

-Шефе, студенти, много студената, шетају по улицама? Протест против диктатуре! – јавили су му пре неки дан са лица места.

-Какав тест против докторатуре? Па ја сам одавно докторирао, шта сад има да ме тестирају!? И то они који још нису ни дипломирали. Џабалебароши! – викнуо је бесно доктор Небојша Стефановић.

-Нисте добро чули! Протест против диктатуре! – драо се онај полицијски оперативац, који се случајно затекао у граду.

-Аман, човече, какав тест против докторатуре! То мора да је нешто ново! Распитај ми се молим те, која су питања на тесту? – питао је доктор Стефановић за сваки случај, јер ко зна шта све ново има да се полаже „по Болоњи“ кад докторираш.

-Али министре, не разумете ме, није никакав тест, нема никаквог тестирања, него протест! Против диктатуре! – објашањавао је оперативац.

-Протест против диктатуре??? Студенти протестују против диктата! Мора да сутра имају неки диктат из енглеског! Јави тамо Шарчевићу да одложи све диктате из енглеског заказане за сутра, само ми фале још студенти који се буне због диктата из енглеског… Ко да је то најважнија ствар у овој земљи!

-Ама, министре, није диктат из енглеског… Они се буне против диктата Вучића! – урлао је онај оперативац окружен све већом масом студената.

Доктор Небојша Стефановић онда се лупио прстом по челу. По ко зна који пут је помислио како би много боље прошао у животу да је специјализирао оториноларингологију. Окренуо је телефоном премијера.

-Ало, Алек! Јеси ти заказао неки диктат ових дана! Имамо неке студенте по улицама, протестују против диктата! – рекао је доктор Стефановић.

-Диктата!? Да није диктат из енглеског? – питао је Алек.

-Није из енглеског, распитао сам се више пута, кажу да је твој диктат…

-Небојша, бре, па ја сам сад председник, председници не заказују диктате… Да није можда диктат из српског? – питао је Алек знатижељно.

Онда је доктор Стефановић поново позвао оног оперативца.

-Ало, распитај ми се молим те ко им је тачно заказао диктат и из ког предмета! – викао је Стефановић, јер оног оперативца ништа није чуо од бубњева и пиштаљки из чега је закључио да највише има студената са Факултета музичких уметности.

После неколико минута јавио се оперативац.

-Шефе, знате шта кажу: није никакав диктат из енглеског, а није ни диктат из српског! Него диктатура, кажу да је то кад се један човек за све пита? – казао је оперативац.

-Мислиш, кад један човек пита из свих предмета? Па ко је тај човек!? Како може један човек да пита из свих предмета? – питао је доктор Стефановић оперативца, а онда поново позвао Алека да га пита шта да ради.

-Алек, слушај, они протестују против диктатуре! То ти је нешто као кад један човек пита из свих предмета. Ја не знам, стварно, шта је оном Шарчевићу, ми јесмо на Влади договорили око рационализације у просвети, али не може један човек да пита из свих предмета! Он није нормалан! – објашњавао је доктор Стефановић суштину проблема.

Са друге стране телефонске линије чуо се мук.

-Небојша, који си ти примаријус! – узвикнуо је одједном премијер.

-Хвала, Алек, на комплименту, ја сам одувек желео да једног дана постанем примаријус, али сам баталио медицину и отишао на онај Факултет за незбринуте студенте! – био је поносан доктор Стефановић.

-Ма, бре, Стефановићу – премијеров глас добијао је на тоналитету – ти си примаријус јер се примаш ко баба на пензију! Па они протестују против мене! Растурај то! – викнуо је премијер.

Онда је доктор Стефановић опет звао оног оперативца.

-Слушај, сад сам питао премијера, колико сам га схватио: он тражи да студентима обећаш пензије, нарочито ако међу студентима приметиш неку бабу… – објаснио је примаријус доктор Стефановић, укратко, план за растурање студентских демонстрација.

Тек сутрадан доктор Стефановић схватио је да су Београдски, Нишки и Новосадски универзитет, звани БУ, НУ и НУ много интелигентнији од Свеучилишта Незбринутих Студената, званог СНС, јер се студенти БУ, НУ и НУ никако нису разилазили.

За то време премијер је обавио консултације са својим саветником за најглупље светске завере, Вучићевић Драганом, који му је открио ко стоји иза студентских протеста – Џорџ Сорос, главом и брадом.

-Ало, Стефановићу, сад сам сазнао ко је крив за ову ситуацију! – позвао је премијер доктора Стефановића.

-Ко?! – био је знатижељан доктор Стефановић.

-Погађај! Прво слово је Џ! – покушао је премијер да му олакша.

-Знам тачан одговор! – викнуо је доктор Стефановић: „Крив је Џон Незбит!“

Извор: Н - 1