Дипломатскa академија и партијски кадрови

Није први пут да се у нашој јавности може чути тврдња да у српској дипломатији царују непотизам, некомпетентност, кумовске и партијске везе. Још је наш знаменити писац Милош Црњански писао у „Ембахадама” да у нашој дипломатији главну реч воде стрине, тетке и бабе. То се најбоље може видети када се објави списак полазника Дипломатске академије нашег Министарства спољних послова. И након прошлогодишњег великог скандала када су на истом конкурсу биле изабране као полазнице старлете и тзв. јавне личности са естраде, и ове године се понавља иста пракса отвореног намештања овог конкурса за подобне кандидате из државних и партијских структура и јавних предузећа, а нису били занемарљиви ни лични и родбински односи. Како се може видети у новинским написима, од око 50 полазника примљених на конкурсу за Дипломатску академију најмање половина је ту захваљујући непотизму, партијском чланству или кумовским везама. На списку предлагача кандидата могу се наћи заиста занимљиви примери који говоре о томе да је дипломатија само део нашег укупног политичког живота у коме се одавно не цене знање, професионалност и посвећеност послу. Могућност да се јаве као предлагачи полазника искористиле су и следеће државне установе и јавна предузећа: Служба за управљање кадровима, министарства за просвету, за рад и запошљавање, одбрану, кабинет министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику, безбедносне институције, Управа за заједничке послове републичких органа, Републичка дирекција за имовину, Привредна комора Србије, секретаријат покрајинске владе, кабинет градоначелника Новог Сада, Градска управа Београда – Секретаријат за спорт и омладину, Аеродром ,,Никола Тесла“, Електропривреда Србије, НИС и Телеком.

На списку је и ћерка Ивице Тончева, новопостављеног државног секретара у МСП, који има по свему судећи огромно дипломатско искуство, али зато није пропустио прилику да изјави да је његова ћерка најбољи могући кандидат (она је већ у дипломатској служби). Она се придружила сину Вељка Одаловића који је као проверени кадар СПС-а постао генерални секретар МСП (такође са значајним дипломатским искуством). Ово је само једно у низу сведочанстава о томе до које мере је ова власт огрезла у бахатости , ароганцији и лицемерству јер наставља не само у овој области да безобзирно крши основне професионалне и моралне принципе знајући добро да њихова моћ није ничим ограничена и условљена. Зато они немају никакву бојазан и зазор да ће имати било какве озбиљне последице због оваквог дугогодишњег понашања јер они ће само и даље напредовати у постојећој партијској и државној номенклатури. То је сасвим очекивано, јер је политичка пракса не само ове владајуће коалиције и даље заснована на непотизму, непрофесионализму и партијским везама и утицајима.

Занимљиво је да на списку могућих предлагача нема института који се баве спољном политиком, међународним односима и историјом, факултета и невладиних организација. Индикативан је податак да је од педесет полазника нове генерације Дипломатске академије само седам представника Министарства спољних послова.

Међутим, када се сагледа оваква неприхватљива пракса у избору полазника Дипломатске академије сасвим се оправдано поставља питање зашто се Факултет политичких наука у Београду, који има смер на коме се проучавају међународни односи и дипломатија, не огласи и доведе у питање овакав начин регрутовања полазника Дипломатске академије. Јер ако у њој нису заступљени и најбољи студенти основних и мастер студија са овог смера зашто онда наша држава улаже средства за школовање 180 студената (30 студената на државном буџету и 150 самофинансирајућих) на овом студијском програму. Вероватно нема нико валидан податак колико студената овог смера са ФПН (а да нису партијски кадрови) ради данас у МСП. Показало би се да се ради о још једној неадекватној и пропалој државној инвестицији која има веома озбиљне последице јер код младих људи само ствара илузију да ће моћи да раде оно за шта су напорно учили. Јер очигледно је да они веома тешко улазе у професионални ангажман у нашој дипломатској служби, за шта су се иначе и школовали. Зар онда није целисходније да ФПН затвори овај смер или драстично ограничи број студената јер дипломатски кадар се формира мимо не само ове академске установе. То је још један од примера како се понижавају и дисквалификују наш универзитет и постојећа интелектуална заједница. Често се вајкамо да веома лако губимо дипломатске битке, али то није случајно јер немамо јасно профилисан систем стварања професионалне и кредибилне дипломатске службе која неће бити успутно ухлебљење за „заслужне“ партијске кадрове.

Извор: Политика