Директан пренос лешинарења

Вероватно нећете веровати у првом тренутку, поготово због тога што је данас први април, али следеће две изјаве заиста је дала једна те иста особа, јуче, у једној те истој емисији, у размаку од свега неколико минута. Обе изјаве се, иначе, тичу Војислава Шешеља и најављеног захтева да се он врати у Хашки трибунал.

Прва изјава: „Он наравно може да одбије да оде у Хаг, он је и најављивао то још од јула прошле године, када је Претресно веће имало ту прву идеју да Војислава Шешеља пусти на привремену слободу до изрицања пресуде.“

Друга изјава: „Нова чињеница је да је Војислав Шешељ одмах по изласку из притвора почео да говори о томе да се он никада неће више вратити у Хашки трибунал.“

Још једном, оба исказа дало је истоветно лице, које дакле тврди да нешто што је Шешељ рекао у новембру представља нову чињеницу, иако је Шешељ то исто рекао и четири месеца раније! И да, дотично лице је обе тврдње изнело у истој емисији, у „Вестима“ телевизије Б92 од уторка, последњег дана марта.

Лице се зове Сандра Орловић и наступа у име „Фонда за хуманитарно право“, наводно невладине организације најпознатије по оснивачу Наташи Кандић и њеном прегорном противсрпском деловању. Са Сандром Орловић, у емисији је гостовао и Немања Шаровић из Српске радикалне странке, који је саговорници био принуђен да одржи предавање о припремљености за појављивање на телевизији. У једном часу, наиме, Шаровић је рекао: „Ја сам потпуно сигуран да госпођа или госпођица Орловић није ни прочитала уопште ту одлуку и да прича по систему шта је баби мило то јој се и снило“, мислећи, наравно, на захтев Жалбеног већа Хашког трибунала. Пошто се Сандра Орловић на ову његову примедбу правила Енглез, мало касније је уследила следећа размена између ње и Шаровића:

Шаровић: „Одговорите ви пре свега једну ствар, да ли сте уопште прочитали ту одлуку?“

Орловић: „Наравно!“

Шаровићево: „Колико ју је судија донело?“

Орловић: „Три напрема два“.

Шаровић: „Немате појма, нити сте је прочитали.“

На то се Сандра Орловић само кисело и немоћно осмехнула. Шта је друго па и могла, кад по свој прилици збиља није прочитала одлуку о којој је потрчала да расправља на телевизији!

Додуше, можда за читање напросто није имала времена, пошто је пре гостовања на Б92 истог дана давала изјаву за вести „Прве“. Такође по питању – Хага и Шешеља. Ни тамо јој, ето, није сметало да се јавно оглашава о теми са којом је недовољно упозната и о којој није била прочитала ни најосновније штиво, тј. последњу одлуку Жалбеног већа.

И ево, то је главна невоља данашње Србије. То је разлог због којег Србија не може ни да се макне ка некаквом опоравку. Сандра Орловић. Она и њој сличне појаве, које без икакве гриже савести грабе сваку и једну прилику да на телевизијама са националном фреквенцијом или по најтиражнијим дневним новинама дају изјаве по питањима о којима појма благог немају.

Како да, поред таквих, у српском друштву да не влада хаос?! Како да се у Србији поведе разумна и садржајна расправа о било чему, када се пред очима целокупне јавности и по најбитнијим питањима реч даје таквим незналицама и злонамерним шарлатанима?

Дабоме, Сандра Орловић није усамљена. Таквих, који унижавају јавну реч у Србији и сваку расправу претворе у приземно политичко лешинарење, има још. Међу њих свакако спада и Милан Антонијевић из „Јукома“, још једне „невладине организације“ која се дичи наводном борбом за право, иако јој до истог није нимало стало. Ево шта је Антонијевић рекао на исту тему, такође у главној информативној емисији „Прве“:

„У овом случају ради се о враћању због изјава, његових изјава, које су биле неприкладне и које су говориле о његовом непоштовању суда, непоштовању саме процедуре.“

Пазите, дакле: Милан Антонијевић, вајни правник, тврди да су Шешељеве „неприкладне“ изјаве некакав доказ његовог „непоштовања саме процедуре“! Како то, Антонијевићу, било чије изјаве дате ван суднице могу да доказују „непоштовање саме процедуре“, поготово ако се има у виду да та процедура о којој говорите још није ни покренута?! Једина неприкладна изјава, Антонијевићу, јесте управо та коју сте ви дали за „Прву“, пошто говори о вашем темељном непознавању права и недостатку било каквог занимања за право или правду. Да имате имало прикладности, одбили бисте да уопште иступате јавно о хашком захтеву у погледу Шешеља, уместо што, као и Сандра Орловић, дајете нетачне, политички злонамерне изјаве о теми у коју се очигледно не разумете.

Иначе, кад смо већ код „Прве“, ево како је новинарка Жаклина Таталовић, после изјава Сандре Орловић и Милана Антонијевића, завршила прилог о хашком захтеву:

„Тражењем да се Шешељ врати у Хаг, Трибунал потврђује да је првобитно направио грешку у његовом пуштању, али и то да за 12 година, колико је лидер радикала био у Шевенингену, нису схватили да он своје ставове о суду неће мењати.“

Значи, грешка је било пуштање Шешеља на слободу после 12 година? Не то што су га 12 година држали иза решетака без пресуде, него што су се коначно смиловали да признају да у ствари немају оправдање да га тамниче? И то тврди новинарка телевизије са националном фреквенцијом?!

Убрзо пошто се био вратио у Србију, Шешељ је изјавио да је изненађен тиме што је, за време његовог робијања у Хагу, видно опао ниво интелигенције људи који се баве политиком. Напред описане изјаве и прилози сведоче да то не важи само за политичаре, већ, мање-више, за целокупну овдашњу јавност. И то је негде и логично. У неслободи, ништа не успева тако добро као јавашлук.

Извор: Фонд Стратешке Културе