др Винко Перић одговара магазину „Истина“

Након текста у „Пресс“-у који га је ставио у контекст наводног оснивања женске масонске ложе у Републици Српској, недавно је и бијељински магазин Истина (http://www.magazinistina.com/) објавио чланак о проф. др Винку Перићу, оснивачу пројекта „Српски пијемонт – западни Балкан“, у негативном контексту.

Будући да смо након Пресс-овог написа затражили и добили интервју проф. Перића о његовим активностима у Слободном зидарству, чији је други део недавно изашао и у коме се помиње и деманти „Истини“, преносимо Вам његов ауторски текст „Слободни интелектуалац у окупираним временима“ у коме он одговара на наводе недељника „Истина“, будући да Вам то може олакшати праћење интервјуа за наш портал.

СЛОБОДНИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ У ОКУПИРАНИМ ВРЕМЕНИМА

У размаку од свега неколико дана моја маленкост добила је ненадану, и у својој скромности морам истаћи, незаслужену пажњу два релативно утицајна штампана медија у Републици Српској. Почело је текстом „У Српској оснивају женску масонску ложу?!“ (1), у коме ме је бањалучки дневни лист „Пресс“, приказао као доконог квази-масона који хода уоколо и прича глупости са мирисом теорија завере како би се представио важнијим него што јесте. Интригантност теме, обезбедила је овом тексту знатну пажњу читалаца. Иако је показала завидно незнање о, иначе занимљивој, теми коју је узела у обраду, ауторка тог текста, Бранкица Спасенић, демонстрирала је још завиднију спремност да ми, без имало скурпула, припише нешто што никада нисам имао ни у примислима, а камоли изговорио у кратком приватном разговору који смо водили на њену иницијативу, па се логично наметало питање правих мотива за овакав приступ. Случајност? Недовољна обавештеност о „осетљивој“ теми? Лични анимозитет? Задатак?

На одговор се није морало дуго чекати, наметнуо се сам по себи неколико дана касније. Још док сам писао ауторски текст којим сам указао на бројне недоследности и бесмислице изнете у Пресс-у (2), бијељински недељник „Истина“ почаствовао ме је текстом „Академик, масон, медијски могул“ (3) у коме је мој живот и рад сажео у сатиричну причицу, која би се могла назвати својеврсном карикатуром моје биографије, на коју сам иначе веома поносан.

Будући да поменути текст углавном „крцка“ детаље којих нема у првом (Пресс-овом) чланку, видљиво је да се ради о суплементима, односно о намери да се дејством другог појача, продужи и заокружи дејство првог текста. Ако овоме додамо њихову временску и тематску подударност, која свакако не може бити случајна, можемо закључити следеће:

• оба текста креирана су и истој спин-кухињи, односно имају истог наручиоца
• новинари и новине, у овом случају, само реализују постављени задатак негативног „лобирања“, односно пишу на „задату тему“.
• „Задата тема“ је Проф. др Винко Перић.

Самим тим логично је поставити питање коме и зашто смета Винко Перић, човек потпуно самосталан у послу, независтан од политике, увек иновативан и напредан у свему, а посебно у приступу транзиционим проблемима?! Коме заправо може стајати на путу универзитетски професор који није део политичких и финансијских кланова, менаџер који не користи државне и партијске привилегије у бизнису, патриота који не тргује својим патриотизмом?

Одговоре на ова питања, чији смисао свакако надилази значај Винка Перића као појединца, можда можемо потражити кроз анализу тврдњи изнетих у чланку бијељинског недељника. Па, кренимо редом, прво од смисла самог текста и његовог значења.

Ниподаштавање као техника манипулације јавног мњења

Једна од чињеница која указује да се ради о синхронизованом медијском деловању јесте да оба текста (и онај у „Пресс“-у и онај у „Истини“) ради остваривања постављеног циља користе исту манипулативну технику обраде јавног мњења (једну од варијанти тзв. „технике порицања“), коју можемо представити као поништавање позитивних вредности кроз њихово ниподаштавање, подсмех и обесмишљавање, а која се иначе користи када се код „циља напада“ не могу пронаћи негативности на којима би се засновала убедљива негативна кампања (попут политичких, финансијских или сексуалних афера, неморалних или кривичних дела и сл.).

Смисао ове технике медијске манипулације јесте да, користећи се полу-истинама или комадићима истине истргнутим из контекста, које аутор саопштава кроз иронију или сарказам, карикира људе и догађаје до те мере да јавности изгледају потпуно апсурдно.

Наравно, могло би се о овој техници рећи још доста тога, али и напред речено сасвим је довољно да се схвати прави смисао текста „Академик, масон, медијски могул“ којим бијељинска „Истина“ представља мој лик и дело.

Након кратког увода, у поменутом тексту следе четири тематске целине.

Прва, названа „Биографија“, без реда и хронологије „чупка“ детаље нацрта моје Биографије у електронској форми и усмерава их у бесмислену тврдњу да сам заправо најпознатији по оснивању ВИКОМ ТВ и осмишљавању женског оркестра „Викомице“. Дакле, класичан пример наведене манипулативне технике на делу – истргнути истинити детаљи спојени у апсурдни закључак. Викомице јесу биле сјајна идеја која је оргиналношћу обележила шоу-бизнис на овим просторима крајем деведесетих прошлог вјека, али ако универзитетском професору, доктору наука, који има више од 40 верификованих и изложених научних радова, на десетине друштвених и пословних признања, као највећи успех у каријери спочитате оснивање женског оркестра, од пре скоро две деценије, то свакако не чините са добром намјером. Узгред, и веома је дилетантски приступ „теми“!

У делу под називом „Академик“ аутор овог (иначе непотписаног!) текста и не крије своје намјере, па на баналан, да не кажем примитиван, начин третира моје академско напредовање настављајући да делиће познатих чињеница меша у простору и времену, како би их преспојио у архетипску слику квази-интелектуалца који у рукама стеже докторску диплому док му ножни прсти вире из пробушеног опанка. Тако ме, ваљда, виде стварни господари „Истине“ због тога што не кријем, већ поносно истичем своје корене и порекло, као и народ коме припадам. А то је, чини се, по новокомпонованим европејцима највећи грех“

Карикирање чињеница наставља се и у трећем делу текста који носи поднаслов „Највећи мајстор“, а који се, неизбежно, бави мојим активностима као слободног зидара (масона). Тенденциозно вадећи речи из контекста и очигледно се наслањајући на поменути текст из „Пресс“-а аутор наставља своју наручену карикатуру. Будући да сам о свом односу према масонерији опширно говорио у одговору Пресс-у (2.) не бих се овде понављао, већ бих само истакао да за разлику од оснивања свакаквих новина у РС, оснивање масонске ложе подлеже строгим правилима и процедурама Реда које искључују импровизације.

У последњем делу текста „Није политика за мене“ аутор користећи једну моју изјаву, дату у одређеном тренутку и контексту, иронише на тему мојих политичких ангажмана. Уклапа му се, ваљда, то у карикатуру. Волшебно спајајући сва моја политичка ангажовања за која је чуо под једну капу, као да време и друштвено-политичке околности не постоје или ништа не значе, аутор прави сатиричну папазјанију од Странке Југословена из 1990, оснивања Српске Радикалне Странке РС 1993. и формирања Српске Напредне Странке РС 1997., помагања рада Нове Снаге Српске 2006., и Партије економске и социјалне правде 2014. Као зачин тој својој папазјанији аутор неизбежно додаје државну безбједност, помињање Вучића и Николића, моје бракове, нелегално забрањени предизборни спот са глумцем који је личио на Драгана Дабића (Радована Караџића) 2008., настојећи дати крешчендо својим напорима да начини моју карикатуру по вољи својих наручиоца.

Политика, каква се данас нажалост води на овим просторима, заиста није за мене. Но, колико год зазирем од политике, толико ме зове жеља да помогнем својој земљи и народу у овим тешким, транзиционим, временима, имајући увек на првом месту интерес будућих поколења. И то сам чинио када год сам и колико могао. Сви моји повремени излети у политику, који нису били случајни, били су у том смјеру и на линији покушаја да се спречи или ублажи катастрофа која се надвила над нама. Колико грађана то може и жели разумети? Мало, посебно док нам јавно мњење креирају разни плаћеници, заступници туђих интереса, квази интелектуалци, меритори итд.

Али, ја заиста нисам политичар, нити ћу то икада бити у смислу занимања! Никада се политиком нисам бавио ради личне користи, никада од ње ништа лично нисам тражио, нити добио. Никада нисам мењао, нити, издао своја патриотска уверења. Тешко да то може разумети аутор оваквог текста и његових новина. Никада моја ВИКОМ телевизија, не би рушила актуелног Председника, на начин на који то чини „Истина“, нити би водила „прљаве кампање“ против опозиције шта год о њој мислила. Народ то препознаје и цени. И зато Винко Перић и његови пројекти трају и трајаће упркос оваквим, нарученим, текстовима.

Указаћу и на чињеницу да је текст непотписан, а како би се то „покрило“ сврстан је у категорију „Интервју“ иако се из самог текста јасно види да није било контакта између мене и аутора. То јасно потврђује манипулативну намјеру и суштину текста. Такође, да би читаоцу онемогућио да се сам увери у обим и степен манипулација којима се користи, аутор нигде не наводи изворе на којима базира своје тврдње (изузев скице моје Биографије у електронској форми, која свакако не може бити основ некаквог „итервјуа“).

Надам се да је напред изнето, просечном читаоцу, довољно да разобличи смисао и сврху писања бијељинске „Истине“, као и део манипулативне методологије коју користе поједини медији. Примењена варијанта „технике порицања“ је таква да можете од одабраних делића Мерлин Монро сложити Квазимода, па шта се тражи и колико се плати. Али ко, и зашто, плаћа?

Време је да се позабавимо и питањем коме, заправо, смета Винко Перић, човек који једе свој хлеб, уредно измирује све своје обавезе друштву, никога не прозива, нити било коме шта дугује. Једноставно, иде својим путем, ради и прича своју причу.

Трећи поглед и слободан интелектуалац у окупираним временима

Почећемо од просте чињенице да се ни „Истина“ ни „Пресс“ не би бавили Винком Перићем да је заиста онакав каквим га приказују. Јер, зашто би се тако озбиљни медији и на такав начин бавили таквом особом, у временима озбиљних превирања и политичких престројавања у Српској и њеном окружењу? Зар нема пречих и ударнијих тема, пре свега патриотских?

Иако нисам политичар, нити имам политичких амбиција, одговоре свакако треба потражити у сфери политике која је постала узурпатор свих сфера људског бивствовања на овим просторима. Сва је прилика да неко процењује како је политички утицај Винка Перића и електронских медија Компаније Виком довољно велики да може засметати планираним сумњивим политичким процесима, манипулацијама, еутаназији Републике Српске, као и ширим процесима у региону. Зашто?

Зато што Винко Перић ништа што је направио у животу не дугује политици, нити људима из сенке који заправо лобирају политичке процесе и политичаре! Иза мене не стоје сумњиве приватизације, невраћени кредити, неплаћени порези, нити повлашћени послови и дилови са државом и политичарима. Зато, никада нисам трговао својим политичким ставовима, а линија мог политичког кретања, након разбијања Југославије, увек је била јасна и транспарентна – очување Републике Српске у дејтонској форми и јачање српско-српских (пословних, политичких, верских и других) веза у региону, кроз постојеће легалне могућности. Помагао сам, у границама својих интелектуалних и материјалних потенцијала, све политичке опције које су ишле у овом смеру, а то ћу и даље чинити, без обзира којим бојама то сликали наручени текстови.

На крају, моје вишегодишње залагање за јачање патриотског НВО сектора у свим српским земљама и његово повезивање у асоцијацију “Српски пијемонт – Западни Балкан“, сигурно смета намесницима глобалистичких процеса на овим просторима, а они не седе само у опозицији Републике Српске.

Дакле, моји ставови и пројекти, као патриотског интелектуалца и универзитетског професора, засновани на мултидисциплинарном изучавању друштвених појава и кретања, представљају неку врсту „трећег погледа“ у односу на официјалне ставове власти и опозиције у Српској, а то је оно што господари политике не воле пред велике догађаје. Ни они који се виде, а камоли они који се не виде. Једноставно, слободан интелектуалац није драги гост у окупираним временима. Али, аутори текстова, попут оних у „Пресс“-у и „Истини“ засигурно јесу.

__________________________________

Одреднице:
(1) – http://pressrs.ba/info/press-nedelje/u-srpskoj-osnivaju-zensku-masonsku-lozu-15-08-2015
(2) – https://www.youtube.com/watch?v=Hp1nq5UEzT4
(3) – http://www.magazinistina.com/akademik-mason-medijski-mogul/

Извор: Виком ТВ