На данашњи дан, пре тачно две деценије, након низа спорних покушаја међународне заједнице да се реши косовска криза, из базе у Авијану полетели су први авиони.

Авиони су наредних 78 дана бацали бомбе по војним и цивилним циљевима широм земље.

Истовремено, из команде НАТО-а из дана у дан стизала су „објашњења“ да је свака људска жртва, уништена болница, школа, мост, медијска кућа… само – колатерална штета.

Војна интервенција на СРЈ почела је 24. марта око 19:30, по наређењу тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, а влада у Београду исте ноћи је прогласила ратно стање.

Првих дана, земљу је надлетало 70 борбених авиона, а њихов број се временом повећавао тако да је било и до 400 полетања дневно.

Према подацима стручњака из Србије, до 10. јуна забележено је 18.168 авио полетања, из НАТО базе наводили су да их је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејства, док су остало била извиђања, летови танкера, авакса …

Напади на СРЈ вршени су са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а неке операције извршавали су и бомбардери који су полетали из база у Западној Европи, па и из САД.

За све ове године, од појединих званичника могло чути да изражавају жаљење због колатералих жртава, али не и извињење, јер се интервенција алијансе и даље карактерише као оправдана.

Бројни званичници, међу којима је и стални представник Русије у ОЕБС-у Александар Лукашевич упозоравају да је уз последице које је СРЈ поретпела највећи проблем тај што поука није извучена, што и даље постоји пракса примене „двоструких стандарда“ и једностраног и селективног тумачења норми међународног права.

Одлуком о тој војној интервенцији на СРЈ, сматрају бројни критачари одлуке која је донета без сагласности УН, успостављен је модел за интервенције и у Авганистану, Либији, Сирији, Ираку, Сомалији, Јемену, Малију и што је још горе, крај се не види – најављују се нове у Венецулели, Никарагви, Куби, Ирану…

Према наводима дипломата, интервенција је допинела и порасту нуклеарног науоружања, јер су се мале и средње земље уплашиле да такође могу постати жртве.

Обарањањем Ф 117, РВ и ПВО СРЈ су у првих пет дана НАТО агресије, током које је бачено или лансирано 19.000 тона бомби и ракета, изненадили америчко ратно ваздухопловство.

„Невидљива“ летелица Ф 117, коју радари не могу да примете и која је симбол моћи и неуништвиости америчке технологије, завршила је у њиви код Буђановаца.

Према проценама војних стручњака, из 2016. године, бомбардовање СРЈ, без сагласности Савета безбедности УН, коштало је НАТО око 43 милијарде долара и била је једна од пет најскупљих интервенција, међу којима су и рат против тероризма, уследио након 11. септембра, и онај у Вјетнаму.

Током тих 78 дана уништено је око 50 одсто производних капацитета земље, углавном у Србији.

Британски стручњаци су укупну штету проценили на милијарду долара, а домаћи на 30 и више милијарди.

Према домаћим подацима страдало је више од 2.500 људи, а рањено пет пута више.

Хјуман рајтс воч наводи да је број жртава био између 488 и 527, и то у Србији 201, на КиМ између 278 и 317, а у Црној Гори осморо, док Фонд за хуманитарно право, наводи да је убијено 454 цивила и 300 припадника оружаних снага.

Покушају да се избегне бомбардовање и реши косовска криза претходила су три скупа и три неискене понуде међународне заједнице.

Били су то процес у Рамбујеу, конференција у Паризу и јасан разговор Холбрука и Милошевића – којим је председнику СРЈ поручено да, ако не прихвати папир који се стави пред њега, Солана ће дати знак и авиони полетети из Авијана.

Лествица захтева, како је рекла и Медлин Олбрајт, подизана је свакодневно, што је био и циљ такозване „међународне заједнице“, како сведоче учесници ових преговора у име српске стране, да би се Милошевић оптужио да није прихватио споразум.

Према наводима Владислава Јовановића, амбасадора СРЈ при УН, идеја о бомбардовању већ тада је била је стара десетак година, и датирала је од времена када је амерички сенатор Боб Дол у Приштини обећао независност.

Први човек САД Бил Клинтон делегацији америчких Срба рекао је да оно што је дато Милошевићу ни он не би потписао, али и то да би прекид напада довео у питање кредибилитет НАТО-а, САД и његов.

Слично је поновио и Хенри Кисинџер.

Годину дана касније стигла је нова потврда из Стејт Департмента од портпарола и једног од главних сарадника Медлин Олбрајт, Џејмса Рубина, да је одлука бомбардовању већ раније донета.

„Стварна намера САД била је да започне рат у који ће увући Европу, руководећи се циљем да се делегација СРЈ доведе у положај да просто не може да потпише документ… да се Срби морају учинити одговорним како би се прешло у војну акцију“, рекао је Рубин.

Бомбардовање је завршено 10. јуна.

Дан раније, представници ВЈ и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа.

Те прве трупе, које је чинио 37.200 војника Кфора из 36 земаља, ушле су на КиМ 12. јуна.

Под бомбама 55 дана и ноћи

НИШ – Превише је у пролеће 1999. године у граду на Нишави било јаука, бола и туге, много је суза проливено. Неколико месеци су грађани Ниша непрестано живели у страху и ишчекивању шта ће се страшније од страшног и већ доживљеног и преживљеног догодити. Зато ће се сутра, тачно у 19.45 часова, када поново, овога пута симболично, буду укључене сирене за узбуну и када почне обележавање 24. марта, дана почетка агресије НАТО-а на СР Југославију и Србију, сви становници Ниша старији од 20 године без изузетака вратити у прошлост која нема заборава, у крваво пролеће 1999. године. Страдала је пре две деценије Југославија, које више нема, страдала је цела наша Србија и сваки њен град, свака варош и свако село, али без дилема, Ниш највише и најтрагичније.

За 78 дана агресије злочиначке Северне алијансе Ниш је чак 55 дана и ноћи био под непрекидном узбуном због ваздушних напада. Од првих бомби бачених на град 25. марта 1999. године увече, до потписивања Кумановског споразума, на град је пало на хиљаде ракета, бомби, граната и других пројектила. У Нишу је у пролеће пре две деценије живот изгубило 60 становника – цивила, а преко 300 Нишлија је тешко рањено и повређено. Многи од њих остали су доживотни инвалиди.

Сви су, и убијени и рањени, били „колатерална штета”. Сви су били жртве „милосрдног анђела”, као и срушени бројни привредни и индустријски објекти, уништена постројења и складишта „Енергогаса” и „Југопетрола”, радни погони и производња у Дуванској индустрији Ниш, главне градске и прилазне саобраћајнице и магистрални путеви…

У више наврата графитним бомбама уништаван је комплетан електродистрибутивни систем, срушени су мостови на рекама, у рушевине су претворени објекти здравствене заштите, научни институти, школе и факултети, спортски објекти, културна и историјска здања, небројено много породичних кућа и стамбених зграда…

Ниш се обнављао и градио, из катаклизмичних рушевина изникао је нови и модеран град. Припремајући се за вечерашњу комеморативну манифестацију „Дан сећања”, градоначелник Ниша Дарко Булатовић за „Политику” је рекао:

– Поносни на херојство и патриотизам наших суграђана, а свакако и на јунаштво припадника наше војске и полиције, сетићемо се сваког невиног страдалог и поново изразити чврсту веру да се трагично пролеће 1999. године никада и нигде не сме поновити. Сетићемо се вечерас бомбардовања путничког воза у Грделичкој клисури и страдања оближњег Алексинца, који је пре две деценије у правом смислу био „Српска Хирошима”, али и на трогодишњу Милицу Ракић, убијену у бомбардовању Батајнице, страдалих у згради РТС-а, убијених и повређених у болници „Драгиша Мишовић” у Београду, на Сурдулицу где је животе изгубило и много деце, на гранатирану колону код села Мадан… Евоцираћемо успомене на страдање нашег Ниша и посебно на дан када су први пут током агресије НАТО-а бачене касетне бомбе. Тај 7. мај 1999. године је најтрагичнији дан у новијој историји нашег царског града – само у једном сату живот од „наранџастих убица” изгубило је 17 наших суграђана, међу њима и млада двадесетшестогодишња жена и њена нерођена беба. Та наша суграђанка убијена је у деветом месецу трудноће. Поклонићемо се сенима свих страдалих и обавезати се да чувамо мир и слободу.

„Дан сећања” почиње сутра у 19.45 часова на Тргу краља Милана у центру Ниша и њој ће присуствовати државни врх наше земље с председником Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић, представници Војске Србије, МУП-а, бројних удружења која негују ослободилачке традиције и грађана из Ниша и целе наше земље.

Патријарх Иринеј – Косово је наша света земља

Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Иринеј изјавио је данас да је Косово „наш српски Јерусалим, наша света и матична земља које се не можемо никад одрећи” и да очекује да ће Русија, као и увек у тешким временима, помоћи Србији да сачува Косово.

„Руси су велик и моћан народ, ми смо мали, али на срећу увек смо свој чамац везивали за велики руски брод”, рекао је патријарх Иринеј, приликом потписивања споразума са компанијом Гаспром њефт, која ће наставити да донацијама помаже радове на Храму Светог Саве, преноси Бета.

Патријарх Иринеј је истакао да је Србија данас у „доста тешком” положају, али да је „руски престо” увек кроз историју имао разумевања за српски народ, подсетивши да је током Првог светског рата „свети цар Николај Други учинио да се сачува српска држава и народ”.

Према речима патријарха Иринеја, „онда кад Русија можда није могла помоћи колико смо очекивали, није нам никада одмогла, за разлику од наших других савезника и назови пријатеља”.

Он је „са великом тугом у срцу” рекао да су ти некадашњи пријатељи и савезници „данас заборавили пријатељство и савезништво из времена када су били у тешким приликама”, већ „показују неко друго своје лице”.

„Тај њихов интерес није ни у правди ни истини, нити ће остати као нешто вредно и трајно у историји”, рекао је патријарх Иринеј на свечаности у Руском дому у Београду.

Министар Поповић положио венац на гроб Милице Ракић

Министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић положио је данас на Ташмајдану венац на споменик Милици Ракић, девојчици која је погинула у бомбардовању СРЈ 1999. године, и изјавио да је главни циљ НАТО агресије био само један — да одвоји КиМ од Србије, а да у томе нису успели и неће никад успети.

„Косово је било и увек ће бити српско, докле год имамо Устав Србије и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН“, поручио је Поповић.

Он је истакао да је веома важно да Србију у томе подржавају пријатељи, пре свега Русија и председник Владимир Путин, који су неколико пута спречили укидање те резолуције.

Поповић је поручио да треба сваки дан да се сећамо свих жртава.

„У будућности ћемо наставити борбу да очувамо Косово и Метохију као неотуђиви део Србије, чувајући Устав и Резолуцију 1244“, истакао је министар.

Поповић је навео да је више од 10.000 жртава било у злочиначкој агресији НАТО, да је уништена практично сва српска привреда, као и да штета нанета земљи износи десетине и десетине милијарди евра, али да план Алијансе, ипак, није успео.

„Косово није чланица УН, Унеска, нити Интерпола, нити ће икада бити“, подвукао је Поповић.

Министар је напоменуо да тај злочин не сме да прође некажњено, те подсетио да је недавно горњи дом руског парламента усвојио резолуцију којом се НАТО злочин најоштрије осуђује, јер је то, први пут после 1945. године, било рушење међународног права и Повеље УН.

Он је додао да је то био нелегалан, незаконит акт и да Русија подржава став да злочинци морају да одговарају.

„Србија не сме да се заустави на овоме. Морамо да инсистирамо да злочинци буду кажњени. Свуда у свету се злочинци кажњавају и не постоји ниједан разлог да се овај злочин заборави. Али, пре свега, морамо да инсистирамо на томе да се нађу злочинци и да се адекватно казне“, рекао је Поповић.

Захарова о НАТО агресији

Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова изјавила је да је западна пропаганда била пресудна у доношењу одлуке да се СР Југославија бомбардује 1999. године.

Како је рекла Захарова, у медијима се много месеци вртела хистерична кампања о наводним масовним репресијама над Албанцима, док се прећуткивало о терористичким активностима косовских бораца и њиховим злочинима, укључујући и киднаповање људи са циљем незаконите трговине органима.

„Ниједан трилер не може да се упореди са ужасима који су се дешавали на тим просторима“, истакла је она.

Захарова је рекла да је повод за бомбардовање било убиство цивила у Рачку, што су пренели сви могући западни медији и све структуре НАТО-а и ЕУ, иако се потом испоставило да то уопште нису били цивили, већ преобучени косовски борци.

„Резултат пропагандне кампање — оружана агресија против европске државе и фактичко отуђивање дела територије употребом војне силе. Управо је те 1999. године НАТО сахранио међународно право у Европи“, нагласила је Захарова.

Портпаролка Министарства иностраних послова Русије је додала да се након тих дешавања свака тврдња западних земаља да се негде користи пропаганда или не поштује слобода речи може сматрати нескривеним лицемерјем.

Иконографија НАТО агресије

 

 


Извор: Агенције, ЦЕОПОМ-Истина

Оставите коментар

Оставите коментар на Двадесет година од НАТО агресије

* Обавезна поља