Na današnji dan, pre tačno dve decenije, nakon niza spornih pokušaja međunarodne zajednice da se reši kosovska kriza, iz baze u Avijanu poleteli su prvi avioni.
Avioni su narednih 78 dana bacali bombe po vojnim i civilnim ciljevima širom zemlje.
Istovremeno, iz komande NATO-a iz dana u dan stizala su „objašnjenja“ da je svaka ljudska žrtva, uništena bolnica, škola, most, medijska kuća… samo – kolateralna šteta.
Vojna intervencija na SRJ počela je 24. marta oko 19:30, po naređenju tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a vlada u Beogradu iste noći je proglasila ratno stanje.
Prvih dana, zemlju je nadletalo 70 borbenih aviona, a njihov broj se vremenom povećavao tako da je bilo i do 400 poletanja dnevno.
Prema podacima stručnjaka iz Srbije, do 10. juna zabeleženo je 18.168 avio poletanja, iz NATO baze navodili su da ih je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja, letovi tankera, avaksa …
Napadi na SRJ vršeni su sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a neke operacije izvršavali su i bombarderi koji su poletali iz baza u Zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.
Za sve ove godine, od pojedinih zvaničnika moglo čuti da izražavaju žaljenje zbog kolateralih žrtava, ali ne i izvinjenje, jer se intervencija alijanse i dalje karakteriše kao opravdana.
Brojni zvaničnici, među kojima je i stalni predstavnik Rusije u OEBS-u Aleksandar Lukaševič upozoravaju da je uz posledice koje je SRJ poretpela najveći problem taj što pouka nije izvučena, što i dalje postoji praksa primene „dvostrukih standarda“ i jednostranog i selektivnog tumačenja normi međunarodnog prava.
Odlukom o toj vojnoj intervenciji na SRJ, smatraju brojni kritačari odluke koja je doneta bez saglasnosti UN, uspostavljen je model za intervencije i u Avganistanu, Libiji, Siriji, Iraku, Somaliji, Jemenu, Maliju i što je još gore, kraj se ne vidi – najavljuju se nove u Veneculeli, Nikaragvi, Kubi, Iranu…
Prema navodima diplomata, intervencija je dopinela i porastu nuklearnog nauoružanja, jer su se male i srednje zemlje uplašile da takođe mogu postati žrtve.
Obaranjanjem F 117, RV i PVO SRJ su u prvih pet dana NATO agresije, tokom koje je bačeno ili lansirano 19.000 tona bombi i raketa, iznenadili američko ratno vazduhoplovstvo.
„Nevidljiva“ letelica F 117, koju radari ne mogu da primete i koja je simbol moći i neuništviosti američke tehnologije, završila je u njivi kod Buđanovaca.
Prema procenama vojnih stručnjaka, iz 2016. godine, bombardovanje SRJ, bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, koštalo je NATO oko 43 milijarde dolara i bila je jedna od pet najskupljih intervencija, među kojima su i rat protiv terorizma, usledio nakon 11. septembra, i onaj u Vjetnamu.
Tokom tih 78 dana uništeno je oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta zemlje, uglavnom u Srbiji.
Britanski stručnjaci su ukupnu štetu procenili na milijardu dolara, a domaći na 30 i više milijardi.
Prema domaćim podacima stradalo je više od 2.500 ljudi, a ranjeno pet puta više.
Hjuman rajts voč navodi da je broj žrtava bio između 488 i 527, i to u Srbiji 201, na KiM između 278 i 317, a u Crnoj Gori osmoro, dok Fond za humanitarno pravo, navodi da je ubijeno 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga.
Pokušaju da se izbegne bombardovanje i reši kosovska kriza prethodila su tri skupa i tri neiskene ponude međunarodne zajednice.
Bili su to proces u Rambujeu, konferencija u Parizu i jasan razgovor Holbruka i Miloševića – kojim je predsedniku SRJ poručeno da, ako ne prihvati papir koji se stavi pred njega, Solana će dati znak i avioni poleteti iz Avijana.
Lestvica zahteva, kako je rekla i Medlin Olbrajt, podizana je svakodnevno, što je bio i cilj takozvane „međunarodne zajednice“, kako svedoče učesnici ovih pregovora u ime srpske strane, da bi se Milošević optužio da nije prihvatio sporazum.
Prema navodima Vladislava Jovanovića, ambasadora SRJ pri UN, ideja o bombardovanju već tada je bila je stara desetak godina, i datirala je od vremena kada je američki senator Bob Dol u Prištini obećao nezavisnost.
Prvi čovek SAD Bil Klinton delegaciji američkih Srba rekao je da ono što je dato Miloševiću ni on ne bi potpisao, ali i to da bi prekid napada doveo u pitanje kredibilitet NATO-a, SAD i njegov.
Slično je ponovio i Henri Kisindžer.
Godinu dana kasnije stigla je nova potvrda iz Stejt Departmenta od portparola i jednog od glavnih saradnika Medlin Olbrajt, Džejmsa Rubina, da je odluka bombardovanju već ranije doneta.
„Stvarna namera SAD bila je da započne rat u koji će uvući Evropu, rukovodeći se ciljem da se delegacija SRJ dovede u položaj da prosto ne može da potpiše dokument… da se Srbi moraju učiniti odgovornim kako bi se prešlo u vojnu akciju“, rekao je Rubin.
Bombardovanje je završeno 10. juna.
Dan ranije, predstavnici VJ i NATO potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
Te prve trupe, koje je činio 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, ušle su na KiM 12. juna.
Pod bombama 55 dana i noći
NIŠ – Previše je u proleće 1999. godine u gradu na Nišavi bilo jauka, bola i tuge, mnogo je suza proliveno. Nekoliko meseci su građani Niša neprestano živeli u strahu i iščekivanju šta će se strašnije od strašnog i već doživljenog i preživljenog dogoditi. Zato će se sutra, tačno u 19.45 časova, kada ponovo, ovoga puta simbolično, budu uključene sirene za uzbunu i kada počne obeležavanje 24. marta, dana početka agresije NATO-a na SR Jugoslaviju i Srbiju, svi stanovnici Niša stariji od 20 godine bez izuzetaka vratiti u prošlost koja nema zaborava, u krvavo proleće 1999. godine. Stradala je pre dve decenije Jugoslavija, koje više nema, stradala je cela naša Srbija i svaki njen grad, svaka varoš i svako selo, ali bez dilema, Niš najviše i najtragičnije.
Za 78 dana agresije zločinačke Severne alijanse Niš je čak 55 dana i noći bio pod neprekidnom uzbunom zbog vazdušnih napada. Od prvih bombi bačenih na grad 25. marta 1999. godine uveče, do potpisivanja Kumanovskog sporazuma, na grad je palo na hiljade raketa, bombi, granata i drugih projektila. U Nišu je u proleće pre dve decenije život izgubilo 60 stanovnika – civila, a preko 300 Nišlija je teško ranjeno i povređeno. Mnogi od njih ostali su doživotni invalidi.
Svi su, i ubijeni i ranjeni, bili „kolateralna šteta”. Svi su bili žrtve „milosrdnog anđela”, kao i srušeni brojni privredni i industrijski objekti, uništena postrojenja i skladišta „Energogasa” i „Jugopetrola”, radni pogoni i proizvodnja u Duvanskoj industriji Niš, glavne gradske i prilazne saobraćajnice i magistralni putevi…
U više navrata grafitnim bombama uništavan je kompletan elektrodistributivni sistem, srušeni su mostovi na rekama, u ruševine su pretvoreni objekti zdravstvene zaštite, naučni instituti, škole i fakulteti, sportski objekti, kulturna i istorijska zdanja, nebrojeno mnogo porodičnih kuća i stambenih zgrada…
Niš se obnavljao i gradio, iz kataklizmičnih ruševina iznikao je novi i moderan grad. Pripremajući se za večerašnju komemorativnu manifestaciju „Dan sećanja”, gradonačelnik Niša Darko Bulatović za „Politiku” je rekao:
– Ponosni na herojstvo i patriotizam naših sugrađana, a svakako i na junaštvo pripadnika naše vojske i policije, setićemo se svakog nevinog stradalog i ponovo izraziti čvrstu veru da se tragično proleće 1999. godine nikada i nigde ne sme ponoviti. Setićemo se večeras bombardovanja putničkog voza u Grdeličkoj klisuri i stradanja obližnjeg Aleksinca, koji je pre dve decenije u pravom smislu bio „Srpska Hirošima”, ali i na trogodišnju Milicu Rakić, ubijenu u bombardovanju Batajnice, stradalih u zgradi RTS-a, ubijenih i povređenih u bolnici „Dragiša Mišović” u Beogradu, na Surdulicu gde je živote izgubilo i mnogo dece, na granatiranu kolonu kod sela Madan… Evociraćemo uspomene na stradanje našeg Niša i posebno na dan kada su prvi put tokom agresije NATO-a bačene kasetne bombe. Taj 7. maj 1999. godine je najtragičniji dan u novijoj istoriji našeg carskog grada – samo u jednom satu život od „narandžastih ubica” izgubilo je 17 naših sugrađana, među njima i mlada dvadesetšestogodišnja žena i njena nerođena beba. Ta naša sugrađanka ubijena je u devetom mesecu trudnoće. Poklonićemo se senima svih stradalih i obavezati se da čuvamo mir i slobodu.
„Dan sećanja” počinje sutra u 19.45 časova na Trgu kralja Milana u centru Niša i njoj će prisustvovati državni vrh naše zemlje s predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, predstavnici Vojske Srbije, MUP-a, brojnih udruženja koja neguju oslobodilačke tradicije i građana iz Niša i cele naše zemlje.
Patrijarh Irinej – Kosovo je naša sveta zemlja
Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Irinej izjavio je danas da je Kosovo „naš srpski Jerusalim, naša sveta i matična zemlja koje se ne možemo nikad odreći” i da očekuje da će Rusija, kao i uvek u teškim vremenima, pomoći Srbiji da sačuva Kosovo.
„Rusi su velik i moćan narod, mi smo mali, ali na sreću uvek smo svoj čamac vezivali za veliki ruski brod”, rekao je patrijarh Irinej, prilikom potpisivanja sporazuma sa kompanijom Gasprom njeft, koja će nastaviti da donacijama pomaže radove na Hramu Svetog Save, prenosi Beta.
Patrijarh Irinej je istakao da je Srbija danas u „dosta teškom” položaju, ali da je „ruski presto” uvek kroz istoriju imao razumevanja za srpski narod, podsetivši da je tokom Prvog svetskog rata „sveti car Nikolaj Drugi učinio da se sačuva srpska država i narod”.
Prema rečima patrijarha Irineja, „onda kad Rusija možda nije mogla pomoći koliko smo očekivali, nije nam nikada odmogla, za razliku od naših drugih saveznika i nazovi prijatelja”.
On je „sa velikom tugom u srcu” rekao da su ti nekadašnji prijatelji i saveznici „danas zaboravili prijateljstvo i savezništvo iz vremena kada su bili u teškim prilikama”, već „pokazuju neko drugo svoje lice”.
„Taj njihov interes nije ni u pravdi ni istini, niti će ostati kao nešto vredno i trajno u istoriji”, rekao je patrijarh Irinej na svečanosti u Ruskom domu u Beogradu.
Ministar Popović položio venac na grob Milice Rakić
Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović položio je danas na Tašmajdanu venac na spomenik Milici Rakić, devojčici koja je poginula u bombardovanju SRJ 1999. godine, i izjavio da je glavni cilj NATO agresije bio samo jedan — da odvoji KiM od Srbije, a da u tome nisu uspeli i neće nikad uspeti.
„Kosovo je bilo i uvek će biti srpsko, dokle god imamo Ustav Srbije i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN“, poručio je Popović.
On je istakao da je veoma važno da Srbiju u tome podržavaju prijatelji, pre svega Rusija i predsednik Vladimir Putin, koji su nekoliko puta sprečili ukidanje te rezolucije.
Popović je poručio da treba svaki dan da se sećamo svih žrtava.
„U budućnosti ćemo nastaviti borbu da očuvamo Kosovo i Metohiju kao neotuđivi deo Srbije, čuvajući Ustav i Rezoluciju 1244“, istakao je ministar.
Popović je naveo da je više od 10.000 žrtava bilo u zločinačkoj agresiji NATO, da je uništena praktično sva srpska privreda, kao i da šteta naneta zemlji iznosi desetine i desetine milijardi evra, ali da plan Alijanse, ipak, nije uspeo.
„Kosovo nije članica UN, Uneska, niti Interpola, niti će ikada biti“, podvukao je Popović.
Ministar je napomenuo da taj zločin ne sme da prođe nekažnjeno, te podsetio da je nedavno gornji dom ruskog parlamenta usvojio rezoluciju kojom se NATO zločin najoštrije osuđuje, jer je to, prvi put posle 1945. godine, bilo rušenje međunarodnog prava i Povelje UN.
On je dodao da je to bio nelegalan, nezakonit akt i da Rusija podržava stav da zločinci moraju da odgovaraju.
„Srbija ne sme da se zaustavi na ovome. Moramo da insistiramo da zločinci budu kažnjeni. Svuda u svetu se zločinci kažnjavaju i ne postoji nijedan razlog da se ovaj zločin zaboravi. Ali, pre svega, moramo da insistiramo na tome da se nađu zločinci i da se adekvatno kazne“, rekao je Popović.
Zaharova o NATO agresiji
Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da je zapadna propaganda bila presudna u donošenju odluke da se SR Jugoslavija bombarduje 1999. godine.
Kako je rekla Zaharova, u medijima se mnogo meseci vrtela histerična kampanja o navodnim masovnim represijama nad Albancima, dok se prećutkivalo o terorističkim aktivnostima kosovskih boraca i njihovim zločinima, uključujući i kidnapovanje ljudi sa ciljem nezakonite trgovine organima.
„Nijedan triler ne može da se uporedi sa užasima koji su se dešavali na tim prostorima“, istakla je ona.
Zaharova je rekla da je povod za bombardovanje bilo ubistvo civila u Račku, što su preneli svi mogući zapadni mediji i sve strukture NATO-a i EU, iako se potom ispostavilo da to uopšte nisu bili civili, već preobučeni kosovski borci.
„Rezultat propagandne kampanje — oružana agresija protiv evropske države i faktičko otuđivanje dela teritorije upotrebom vojne sile. Upravo je te 1999. godine NATO sahranio međunarodno pravo u Evropi“, naglasila je Zaharova.
Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije je dodala da se nakon tih dešavanja svaka tvrdnja zapadnih zemalja da se negde koristi propaganda ili ne poštuje sloboda reči može smatrati neskrivenim licemerjem.
Ikonografija NATO agresije
