Ердоган, Куран и мерцедес

Турски политичари покушавају да бирачима уочи парламентарних избора 7. јуна приуште „миришљаву кампању”, али беспоштедна борба за гласове у оштром је контрасту са 40 милиона цветова које намеравају да поделе на митинзима.

Док лидер владајуће Партије правде и развоја (АКП) Ахмет Давутоглу и вођа највеће опозиционе Републиканске народне партије (ЋП) Кемал Киличдароглу бираче у складу са новом традицијом засипају цвећем, председник државе своју офанзиву гради на сасвим другим темељима.

Реџеп Тајип Ердоган, бивши лидер АКП који је три пута предводио владу пре него што је прошле године постао председник, у кампању уноси елементе ауторитарности и ислама. Не осврће се што га оптужују да отвореном агитацијом крши устав.

Критичари власти, који сматрају да Ердоган контролише судство и покушава да спречи медијску опозицију, налазе најновију потврду својих ставова у одлуци суда у Анкари по којој је познати колумниста листа „Хуријет” Мехмет Јилмаз осуђен да Ердогану плати одштету због „напада на лична права”.

Јилмаз је две недеље после Ердоганове прошлогодишње победе на председничким изборима опширно писао о корупцији у врховима власти, укључујући и председниковог сина, али су истраге убрзо стопиране масовним променама у судству и полицији

Аферу је приписао кампањи коју из САД води исламски проповедник Фетулах Гулен, његов бивши савезник кога председник оптужује да активностима свог покрета Хизмет покушава да организује паралелне структуре власти.

Биће ипак да је „Хуријет” кажњен због недавног писања о смртној пресуди бившем египатском председнику Мухамеду Мурсију, симпатизеру Муслиманске браће кога Ердоган брани по идеолошкој блискости пројекту политичког ислама. „Смртна казна са 52 процента”, гласио је наслов у једном од најтиражнијих турских листова, алудирајући на број којим је победио први слободно изабрани председник Египта. Ердоган је то прочитао као алузију на 52 процента гласова које је он добио прошлог августа, али и као поруку да би могао да подели судбину Мурсија кога је војска оборила у удару јула 2013.

Армија у Турској деценијама је сматрана чуваром секуларних вредности републике успостављених још у време Кемала Ататурка, али многи и данас оцењују да је великим чисткама војске Ердоган прокрчио пут све видљивијој исламизацији земље.

Нервоза уочи избора који би могли да буду највећи изазов владајућој странци  протекле деценије се увећава. Иако се очекује да АКП и без харизматичног Ердогана победи, последња испитивања јавног мњења агенције Конда указују да је подршка АКП пала на 40,5 процената, знатно испод 49,8 одсто колико је странка остварила на последњим општим изборима 2011. Више од 10 одсто гласова, колики је цензус, по том испитивању однела би прокурдска Народна демократска партија која први пут излази на изборе.

То значи да би АКП морао да иде у коалицију или да задржи мањинску владу, али без двотрећинске већине која је неопходну да би Ердоган променио устав и увођењем председничког система легализовао своју апсолутистичку контролу власти.

Да би спречио осипање гласова од АКП-а, Ердоган је посегао за – Кураном. Док планира да на азијској страни Босфора подигне највећу џамију откако је Турска 1923. постала секуларна република, Ердоган се одлучио да ислам убаци у кампању.

На једном митингу на курдском југоистоку земље злоупотребио је религију: махао је исламском светом књигом. Гест политичара коме је исламизација Турске део агенде откако је 2002. био међу оснивачима АКП-а ипак је запрепастио многе. „Турска никада није видела председника који изборну кампању води са копијом Курана у руци”, каже агенцији АФП професор Илтер Туран са истанбулског универзитета Билги.

Кемал Киличдароглу оптужио је председника да користи политичку тактику Кенана Еврена, генерала који је предводио државни удар 1980. и касније био председник. Еврен је, промовишући конзервативне вредности, волео да рецитује Куран на јавним местима.„Да ли је Куран нешто што може да се користи као инструмент?”, упитао је лидер ЋП да би одмах добио одговор Ердогана, посвећеног муслимана који је својевремено због стихова у којима минарете пореди са бајонетима лежао у затвору: „Господине Киличдароглу, одрастао сам уз Куран и живим са Кураном.”

Ердоганова отворена исламизација Турске и планови о подизању стотина нових џамија постављају Анкару на курс колизије не само са либералним и секуларним делом становништва, већ изазивају забринутост Запада и савезника у НАТО-у.

Буму градње џамија једно време доприносила је миграција у градове па данас само 30 одсто становништва живи по селима. Потом је кренула све већа исламизација: са око 60.000 џамија 1987, број се повећавао на 84.684 овог априла (3.190 у Истанбулу).

Владе АКП-а укључиле су курсеве Курана у обавезно школско градиво, а број верских школа се са 376 у 1987. попео на близу 2.100 прошле године. Још 2005. „Хуријет” је упозоравао да АКП од првог дана има за циљ да „универзитете републике претвори у медресе”.

Један недавни извештај из САД наводи да је Ердоган узурпирао устав и да успоставља све већу контролу док покушава да угуши сваки сегмент цивилног друштва који се не подвргава његовој „кратковидој вољи”. „Турска, иако технички демократија”, суштински је данас једнопартијска држава”, каже извештај који је само нешто оштрији од замерки које Турској упућује Европска унија.

Ердоган се на критике не осврће. Симпатије верника наставља да прикупља одлуком да његов уред купи „мерцедес” врховном исламском ауторитету Турске. Мехмет Гормез, шеф владиног тела које регулише верске послове, вратио је „мерцедес” после критика у медијима да је на кола потрошио 384.000 долара.

Извор: Политика