АНКАРА – У Турској је званично отворена кампања за председничке изборе. У случају победе садашњег премијера Реџепа Тајипа Ердогана, та земља би се нашла на преласку у председнички систем владавине
Мехмет Али Сахин, потпредседник Ердоганове владајуће странке АКП, обзнанио је кандидатуру Ердогана на председничким изборима који се одржавају 10. августа. Уколико садашњи премијер освоји више од 50 одсто гласова, уселиће се у председничку палату у Анкари као први директно изабрани шеф државе. У супротном, мораће у други круг избора 24. августа. А управо је то оно што желе његова два противкандидата – Екмеледин Исханоглу из опозиционе странке ЦХП и Салахатин Демирташ из курдске странке ХДП. Званичне анкете показују да је Ердоган у предности, али према истраживанима истанбулског демоскопа Мурата Гезичија, премијер је испод границе од 50 одсто.
Ердоган хоће победу у првом кругу
Ако Ердоган победи у првом кругу, могао би да вољом бирача оправда нека нова председничка овлашћења. Турска је, према уставу, парламентарна демократија. Али, Ердоган не би хтео да се као председник ограничи само на репрезентативне задатке. Према актуелном уставу Турске, та земља је парламентарна демократија. Но, председник, поред церемонијалних, има и нека практична овлашћења која Ердоган жели да користи. У то спада и право да води седнице владе – а он хоће управо то.
Кандидат опозиционе ЦХП Екмеледин Исханоглу
Председник Ердоган би тако у политичкој свакодневици постао врховни шеф владе. Директан избор председника знатно јача његову финкцију, написао је колумниста Мехмет Метинер у листу „Јени сафак“ блиском влади. То значи да би функција премијера – која је до сада била одлучујућа – изгубила на значају.
Победа Ердогана би за Турску значила померање ка председничком систему, нагласио је Метинер. Критичари виде у томе опасност. Јер, таква промена би довела до губљења аспекта председничке контроле владине политике – последица би била пораст моћи за Ердогана без истовременог јачања контролних механизама. Додуше, Ердоган би у том случају морао да се одкрене функције шефа АКП. Актуелни председник Турске Абдулах Гул у почетку је одбацивао могућност замене функција по примеру Русије, али сада више не искључује ту могућност.
Брига за странку
Сахин Алпај, политолог на истанбулском универзитету Бахчешехир, каже да Ердоган врло озбиљно приступа питању како да АКП без њега остане хомогена. Ако на чело АКП дође политичар као што је Гул, Ердоган ће изгубити директну контролу над странком, каже Алпај за ДW. А ако се Ердоган одлучи да на чело партије постави неког другог, политички слабијег, наследника, мораће да се суочи са чињеницом да тај човек можда неће бити довољно снажан да обузда различита струјања у странци.
Зато има и сумњи у погледу резултата АКП на парламентарним изборима који се одржавају следеће године, каже Алпај. У Анкари се шушка да је чак и Ердоганова породица скептична када је реч о његовој предсендичкој кандидатури – због бриге о АКП.
Рачун без крчмара?
Таква размишљања, додуше, свакако значе прављење рачуна без крчмара, јер она полазе од убедљиве победе Ердогана у првом кругу председничких избора 10. августа. И док Алпај сматра да Ердоган има велике шансе за такву победу, демоскоп Гезичи ствар не види тако. По његовом мишљењу. личност Ихсаноглуа, бившег генералног секретара Исламске светске организације ОИЦ, онемогућава Ердогана да игра на „исламску карту“ као што је то чинио раније. Исханоглу би могао да се допадне конзервативним бирачима, при чему би и курдски кандидат Демирташ могао да добије више од 7 одсто гласова. А баш то су гласови који би Ердогану могли недостајати за победу у првом кругу.
Оставите коментар на Ердоган у тежњи ка неограниченој власти
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.