cvijetin-milivojevicХвала штованом комшији са последње стране, што ме, ево, у ових пет и по година мога колумновања по „Данасу“, оплео и по други пут, и изазвао промптну акцију својих верних, али и љутих интернет заптија, мислим ботова, осталих болида и нововучићевских копирајтера онлајн „одјека и реаговања“, „крика и јаука“ и сличних „рекла-казала“ штива.

А све зато што сам, овакав наиван, каквим ме је Бог дао, признао да појма немам ко је „Главни Паликућа“, иако мој Сусед, кајмакам виртуелног „коментаторлука“, изричито тврди да то „сви знају“ – „и Цвијетин и кадилук и новинџилук, знају то и сви српски врапци.“ Сусед који је, после апсолвираног Паркинса, у међувремену, изгледа изградио и солидну научну каријеру у области медицине, па сада спрема докторат из „психопатологије ендоокупације“ – а ја сам о томе, очигледно, необавештен – куца на отворена врата.

Ја лепо написао како озбиљно морају да се истраже догађаји из фебруара 2008, али и они из 1999. године, те именују кривци, а Сусед – о Коштуници.

Ја констатовао како су Коштуница, Ђинђић и остали постпетооктобарски властодршци брзо позаборављали оне ретке медијске наивчине и ентузијасте који су их, на вештачким плућима, одржавали за Милошевићева вакта – Сусед о „Главном Паликући“.

Ја рекао и нисам порекао како, од почетка деведесетих наовамо, Србију мори каста дежурних јавних полтрона, преобраћеника и превереника, међу којима нисам поменуо Суседа – бивши Слобини ликови од поверења, Мирине улизице, Коштуничини обожаваоци, Ђинђићеви увлакачи, Тадићеви пајтоси, Дачићеве пришипетље, „Алекови људи од реформи“ – а Сусед о свом бившем партијском вођи.

Ја, помало инфантилно, упитао је ли нека спаљена зграда важнија од десетине хиљада живота или од 15 одсто државне територије Србије, а Сусед „Еурека“ већ на трагу епохалног открића „извршилаца агресије на сопствену земљу“!

Ја већ био намерио да питам је ли већа одговорност оног несрећног Драгољуба Милановића који није евакуисао људе из зграде „ТВ Бастиље“ или је већа кривица оних који су бомбардовали зграду у Абердаревој, али – више ништа не смем да питам. А тек кад бих написао како је, приликом посете делегације ондашње Суседове партије Босанској крајини, 1993. године, кудикамо „ратнохушкачкији“ говор одржао покојни Владан Батић него ли председник му Коштуница“ – Сусед би се, вероватно, начисто попишманио. Зато нећу о томе.

Па ћу, као умерени подржавалац Вучићевих економских реформи и огорчени противник политике насилног свенародног преумљења, на много бенигнији начин, да истестирам Суседов праг „прореформске“ толеранције. Личи ли му исувише Вучићева викенд визита фарми крава музара породице Мужлаи, на оно Слобино, дечје искрено, питање сељаку а пропо краве: „Колико даје млека, мислим, по глави?“ Или, можда, на Ђинђићево тапшање крава у изборној кампањи крајем 1993?

Мени је, у сва три примера, зафалило још само оно лажно одушевљење Травничана везировим слоном: „Машалах! Машалах! Лијепа хајвана! Не буди му урока! Ја, ја, божје давање!“

И, збиља, Суседе, како се, на крају, зове тај што је „запалио жито“? Ти то, као инсајдер, сигурно најбоље знаш…


Извор: Данас

Оставите коментар

Оставите коментар на Фама о паликућама

* Обавезна поља