Fijasko NATO tribine u Baru

Politika evroatlanskih integracija koju vodi Vlade Crne Gore, na tribini koju je preksinoć u Baru organizovao vladin Komunikacioni tim Saveta za članstvo u NATO, doživela je potpuni fijasko. Zasluge za takav epilog pripadaju Nebojši Strugaru, članu Mirovnog pokreta ”Ne u rat – Ne u NATO” i Dejanu Đuroviću, odborniku Nove srpske demokratije, a posredno i mađarskom ambasadoru Kristijanu Poši i njegovom kolegi iz mađarskog Ministarstva spoljnih poslova – Ištvanu Balogu.

Strugar je, pošto je izašao za govornicu sale lokalnog parlamenta u kojoj se skup održavao, najpre zamerio organizatorima što se tribina organizuje u tajnosti, bez najavnih plakata u gradu i u medijima, i što su na njoj, kako je rekao, izuzev troje ljudi koji su slučajno saznali za događaj, prisutni isključivo članovi opštinskih odbora partija na vlasti.

On se zahvalio mađarskim diplomatama Koši i Balogu koji su pre njega nedvosmisleno saopštili da građani najbolje znaju da li Crna Gora treba da bude članica NATO-a ili ne.

”Hvala gospodi iz Mađarske na tome. Narod Crne Gore je prema svim pokazateljima u velikoj većini protiv NATO-a, a crnogorska vlast upravo zato izbegava po svaku cenu da se odluka o eventualnom članstvu Crne Gore u alijansi donese na referendumu” – kazao je Strugar, koji je optužio organizatore da su pokušali ovom tribinom da simuliraju dijalog, što im, kako je konstatovao, nije pošlo za rukom.

Strugar, koji je više puta prekidan burnim negodovanjem prisutnih aktivista i funkcionera DPS-a, SDP-a i Socijaldemokrata, poručio je da je jasno da NATO, koji je sinonim za rušenje bolnica, škola, mostova, masovne zločine i ubistva dece i civila, postoji da bi u pogodnom trenutku napao Rusiju i oteo joj Sibir i njegova rudna bogatstva.

Član Mirovnog pokreta je istakao i da velika većina prisutnih članova vladajućih partija verovatno intimno o NATO-u misli isto što i on, ali da to ne smeju da ispolje od svojih stranačkih šefova. Nakon bure negodovanja iz publike zbog te konstatacije, Strugar se ”ispravio” sledećom rečenicom:” Izvinjavam se, oni uopšte ne misle”.

Dejan Đurović je, podsetivši prisutnu ministarku odbrane Milicu Pejanović- Đurišić da sedi na mestu njegovih predaka vojvode Ilije Plamenca i generala Iva Đurovića, kazao da ljudi koji su prisutni na tribini nisu tu svojom voljom, već im je naređeno da dođu, kao što je, kako je naglasio, to slučaj sa jednim brojem radnika Opštine Bar. On je zahvalio prisutnom slovačkom ambasadoru Františeku Lipki što njegova zemlja nije priznala lažnu ”državu Kosovo”, koja je ”produkt zločinačke NATO agresije i ratne i osvajačke politike”.

Panelisti, među kojima su pored vojne ministarke, mađarskih diplomata i Lipke, bili i barski gradonačelnik Zoran Srzentić, savetnik predsednika Slovačke Martin Butora, bivši slovenački ministar odbrane Roman Jakič i pukovnik Tadeuš Kživda iz poljskog Ministarstva spoljnih poslova, nisu imali odgovor na Đurovićevo pitanje – da li treba abolirati NATO za 78 dana stravične agresije na SR Jugoslaviju, izvršene bez odluke SB UN, tokom koje je korišćeno 12.000 letilica i izvršeno preko 35 hiljada napada, pri čemu su počinjeni brojni zločini prema civilnim stanovništvom i objektima.

”Kolektivna bezbednost ne postoji, a to dokazuje i činjenica da NATO nije mogao da odbrani Njujork 2000. godine, ni Pentagon, kao ni Madrid 2004. i godinu dana kasnije London” – saopštio je Đurović, koji je u veoma nelagodnu situaciju doveo prisutnog NATO pilota Tadeuš Kživda – pitanjem da li je upravljao nekim od aviona koji su izvršili agresiju na Srbiju i Crnu Goru, ubijajući decu i civile. Pukovnik Kvižd je, vidno uznemiren pokušao da objasni svoju ulogu u tom zločinu: ”Ja sam vojnik, moje je da slušam naređenja” – za šta je dobio frenetični aplauz aktivista i lokalnih funkcionera vladajućih partija (za Riplija, prim. red).

Nije tačno da je NATO vojna organizacija. Reč je o odbrambenom kolektivnom sistemu koji nema svoju ofanzivnu ulogu, i nije je nikad imao. S tom retorikom dolazimo u opasnost da dođemo u situaciju kao pre neko veče u Podgorici – odgovorila je ministarka Pejanović- Đurišić, na opaske Strugara i Đurovića.

Na dopunsko pitanje Đurovića da li je možda projektil iz njegovog aviona ubio četvorogodišnju Milicu koju je majka kupala u tom trenutku, NATO pukovnik je ponovio – ”Moje je da slušam naredbe pretpostavljenih”.

Na Đurovićevo zgražavanje, usledio je aplauz za zločinca, zbog čega se, kako je kasnije konstatovao funkcioner NOVE, za trenutak postidela i vojna ministarka, spustivši glavu.

”Aplaudirati zločincu je isto što i počiniti zločin, ako ne i gore od toga, posebno kada znamo da je kao u konkretnom slučaju on počinjen prema narodu onih koji aplaudiraju” – kazao je Đurović.

Izvor: IN4S

Komentari

Jedan komentar na Fijasko NATO tribine u Baru