Godišnjica pogroma na Kosmetu

KOSOVSKA MITROVICA, BEOGRAD – U svim škola u Srbiji danas je održan školski čas koji je bio posvećen pogromu Srba na Kosovu i Metohiji 17. marta 2004. godine, a ministar za rad Aleksandar Vulin poručio je da se paljenja i ubistva nisu desila slučajno i bez organizacije.

„Pogrom je počeo i prestao na komandu i vreme je da saznamo ko je tu komandu izdao“, rekao je Vulin tokom posete OŠ „Banović Strahinja“ u Beogradu.

Srbi se sećaju martovskog pogroma, kaže on, i ono što je urađeno našem narodu ne sme da se desi nikome i nigde više.

Nakon što su pogledali film o dešavanjima na KiM 2004. godine, učenici OŠ „Banović Strahinja“ imali su brojna pitanja kao što su: „Da li je neko odgovarao za ono što se desilo?“, „Koliko se Srba vratilo?“, „Da li je nešto obnovljeno?“, „Šta su rekle velike sile na ta dešavanja?“

Ministar Vulin im je o povratku Srba najslikovitije objasnio time što u Prizrenu živi samo jedna devojčica sa majkom i da nikada nisu stvoreni uslovi za povratak, da su sva dešavanja te 2004. godine počela jednom velikom laži da su Srbi naterali svojim psima albanske dečake u reku i da su se oni udavili.

Direktorka škole „Banović Strahinja“ Tatjana Novosel rekla je da većina učenika te škole nije bila rođena kada se sve to dešavalo i da je na prosvetnim radnicima da se sećaju i da prenose deci.

Školu je sa ministrom za rad posetila i državna sekretarka ministarstva prosvete Zorana Lužanin koja je rekla da je škola mesto koja treba da obezbedi da budućnost svih nas bude lepša i da decu nauče prave vrednosti i da na tome rade celog života.

„Zato nam je drago što se uči iz prošlosti zarad lepše i sigurnije budućnosti“, zaključila je Lužanin.

Kosovska Mitrovica: Ne smemo i nećemo zaboraviti naše žrtve

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev poručio je danas u Kosovskoj Mitrovici da „ne smemo i nećemo zaboraviti naše žrtve jer su one pale da bi mi danas živeli“.

Predstavnici Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica i članovi porodica položili su vence na spomen ploče tragično nastradalim Mitrovčanima – Borivoju Spasojeviću i Jani Tučev, kao i na „Spomenik Istine“ kod glavnog ibarskog mosta.

„Oni kojih se danas sećamo poručuju nam da je naša dužnost, obaveza, da je njihov zavet nama da budemo dobri ljudi i da ovu decu koja su nam najveće bogatstvo i budućnost vaspitavamo tako, kao dobre i poštene ljude, kao ljude koji treba novu svetlost srpskog naroda na ovim tradicionalno tragičnim prostorima da naslede, da budu bolji, da nas bude više i da ne traže previše – samo normalno, dostojanstveno i mirno da žive kao ljudi na našoj zemlji“, rekao je Kozarev.

Predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica Aleksandar Spirić je podvukao da 17. mart ne sme nikada i nigde da se ponovi.

„17. mart je ostavio neizbrisiv i bolan trag, ne samo za Kosovsku Mitrovicu, nego za čitav srpski narod u celini, ma gde se on nalazio. 17. mart ne sme nikada i nigde da se ponovi, a po dvanaesti put mi sa ovog mesta tražimo od međunarodne zajednice pravdu za stradale, proterane i one koji su urušavali naše svetinje“, naglasio je Spirić.

On je rekao da smo odlučni da ostanemo na svojim ognjištima, da smo se borili i borićemo se i ubuduće uz sve ono što se zove demokratija – pre svega razgovori i dogovori, kao što to čine Vlada Srbije i Kancelarija za KiM.

„Naš glavni cilj je da se ujedinimo, da gradimo život, jer lako ga je razgraditi. Činimo da budemo jedinstveni, ako se mnogima čini da to nije moguće, moguće je jer mi najbolje znamo šta je jedinstvo kada su u pitanju teški dani i sukobi. Vratimo se jedinstvu i slozi i budimo istrajni i strpljivi i verujmo da će doći bolji dani“, rekao je Spirić.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić rekao je da i nakon 12 godina ostaje pitanje za međunarodnu zajednicu – kada će nalogodavci martovskog pogroma biti izvedeni pred lice pravde.

„Na današnji dan pre tačno 12 godina desio se martovski pogrom u kome su ljudi izgubili svoje domove, porodice, slobodu i živote. A stradali su samo zato što su Srbi, što su verovali svojim komšijama, međunarodnoj zajednici, što su verovali u pravdu. Zato je naše pitanje upućeno međunarodnoj zajednici uvek isto – kada će nalogodavci ovog pogroma biti izvedeni pred lice pravde? Naše pitanje uvek isto – i juče, i danas, i sutra“, rekao je Rakić.

Svim stradalima na Kosovu i Metohiji kod „Spomenika Istine“, služen je parastos.

Uz prigodan kulturno umetnički program crkvenog hora „Branislav Nušić“ iz Kosovske Mitrovice, studentkinja Fakulteta umetnosti Ivona Momirović govorila je „Vidovdansku besedu“ vladike Nikolaja Velimirovića.

Ubijeno 19 osoba, proterano 4.012 Srba, porušeno 800 kuća i zapaljeno 35 verskih objekata

U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji tada je ubijeno 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca stradalo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti.

Danas se navršava 12 godina od kada je sa Kosova i Metohije proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.

Povređeno je najmanje 170 Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu. Porušeno je oko 800 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

Taj hram, jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjovekovne Srbije, episkopsko središte srpske crkve u srednjem veku, monumentalni oblik dobio je u vreme Kralja Milutina (1282-1321), mada je i ranije bio arhijerejsko središte prizrenskog episkopa srpske crkve. Crkva je unekoliko obnovljena, prva liturgija u njoj služena je šest godina kasnije, ali tragovi devastacije i požara nisu otklonjeni. To zdanje je 2006. stavljeno na listu spomenika pod zaštitom UNESKO-a. Najpre je bio pod zaštitom Kfora, a sada ga čuvaju pripadnici Kosovske policijske službe.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci, što nije bilo tačno.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su „preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela“.

Martovske događaje na KiM osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

Đurić – Cilj pogroma etničko čišćenje

BEOGRAD – Martovski pogrom 2004. trebalo je da bude poslednja etapa u realizaciji albanskog velikodržavnog programa apsolutne etničke dominacije, a cilj organizatora i inspiratora martovskog pogroma bio je potpuno etničko čišćenje, izjavio je danas direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

Izvor: R T V