Grčka izmirila dospelu ratu i dobila ultimatum

ATINA – Grčka je uplatila 448 miliona dospelog duga MMF-u. Tako su prekinute spekulacije da je zemlja pred bankrotom i da će zarad socijalnog mira isplatiti plate i penzije, a plaćanje duga odložiti. Nekako istovremeno, evrozona je dala rok Grčkoj od svega šest radnih dana da dostavi izmenjenu listu reformi kako bi se postigao dogovor o novom paketu pomoći. Da je Grčkoj postavljen ultimatum, objavio je grčki list „Katimerini”, a najveće nade se polažu u samit Evrogrupe, koja okuplja ministre finansija evrozone, 24. aprila, kada bi evropski poverioci mogli da donesu pozitivnu odluku o finansiranju.

Diplomatski izvori u Briselu izražavaju optimizam posle dvodnevnog sastanka radnog sastava Evrogrupe, na kome je istaknut napredak i konstatovano da je grčka strana prihvatila sugestije i unela ih u predloženi paket reformi. Prema tim izvorima, navodno, ostala je smo još dorada detalja, pa prema tome, treba očekivati pozitivnu odluku o preko potrebnom kreditu od 7,2 milijarde evra.

Posle sastanka Putina i Ciprasa u Moskvi, nervoza u EU se smiruje jer nisu direktno ugrožene evropske pozicije i jedinstvo EU, s obzirom na to da su oba lidera pokazala spremnost da se problemi rešavaju u okviru evropske porodice. Predsednik Putin je vrlo jasno poručio da mu nije namera da „bilo koju evropsku zemlju koristi za svoje interese jer je želja Rusije da sarađuje sa celom, ujedinjenom Evropom.”

Premijer Cipras nije od Moskve tražio kredite, pauzirao je donošenje odluke o punoj podršci gasovodu „Turski tok” i naglasio da će se konsultovati sa evropskim partnerima… Nije insistirao na nižoj ceni gasa, ali je opomenuo zapadne partnere da Grčka samostalno donosi odluke o spoljnopolitičkoj saradnji i ekonomskim vezama koje joj mogu pomoći da izađe iz krize. Ali, ukoliko neko pokuša da „Grčku sa zajedničkog evropskog broda gurne u more, stradaće i svi ostali koji su na palubi”, slikovito je objasnio premijer Cipras.

Ruska strana se zadržala na obećanjima, piše ovdašnja štampa. Predsednik Putin nije, kako se očekivalo u Atini, ali strahovalo u Briselu, skinuo embargo s izvoza grčkih poljoprivrednih proizvoda, koji je uveden kao protivmera na sankcije Rusiji zbog eskalacije krize u Ukrajini.

Činjenica je, međutim, kako se komentariše u Atini, da će između dve zemlje vrlo brzo biti nađeni načini da se posledice embarga ublaže. Jedan od njih je otvaranje zajedničkih poljoprivrednih preduzeća, rusko učešće na međunarodnim tenderima, investiranje u velike infrastrukturne projekte. Energetska saradnja bi Atini, ukoliko podrži  izgradnju gasovoda „Turski tok” (Cipras insistira da se zove „Grčki tok”), kojim bi ruski gas preko Turske, Grčke i Srbije putovao u zapadnu Evropu, mogla da donese milione evra samo od transporta gasa preko grčke teritorije i istovremeno ojača njenu geopolitičku poziciju.

Izvor: Politika