Grčka na raskršću

ATINA – Premijer Grčke Aleksis Cipras poručio je danas hiljadama svojih pristalica okupljenih u Atini da na referendumu u nedelju zaokruže „ne“, da bi „dostojanstveno živeli u Evropi“.

AFP je procenio da se na Trgu Sintagma, ispred zgrade Parlameta, okupilo 25.000 premijerovih pristalica, a Rojters da ih je bilo najmanje 50.000.

Cipras je odbacio upozorenja lidera EU da bi „ne“ na referendumu značilo izlazak Grčke iz evrozone.

„U nedelju ne odlučujemo samo o tome da li ćemo ostati u Evropi – odlučujemo o tome da u Evropi živimo dostojanstveno“, rekao je Cipras.

„Pozivam vas da kažete „ne“ ultimatumima i okrenete leđa onima koji će vas terorisati“, dodao je grčki premijer.

„Šta god da se desi u ponedeljak, biće to pobeda demokratije“, poručio je Cipras ističući da je Grčka spremna da „uzme stvar u svoje ruke“.

U Atini u toku dva skupa – za i protiv kreditorske ponude na nedeljnom referendumu

Oko 15. 000 ljudi okupilo se večeras u centru Atine, protivnika kreditorske ponude za nastavak finansijske pomoći Grčkoj na nedeljnom referendumu, dok se na kontra-mitingu okupilo 12.000 ljudi, saopštila je atinska policija a prenose svetske agencije.

Na trgu Sintagma kod grčkog parlamenta nalaze se pristalice referendumskog „ne“, navela je policija i dodala da demonstranti i dalje stižu.

Sa njima je i premijer Aleksis Cipras koji je rekao a će grčko „Ne“ na referendumu u nedelju, 5. jula predstavljati izbor „dostojanstvenog života u Evropi“.

On je zatražio od Grka da ponosno kažu „ne“ ultimatumima i onima koji terorišu grčki narod.

Manje od jednog kilometra od tog skupa, oko 12.000 ljudi se nalazi na mitingu za referendumsko „da“, odnosno za kreditorske predloge i nastavak pregovora s poveriocima o nastavku novčane pomoći zemlji, kojoj prete bankrot i izlazak iz evrozone.

Neposredno pred početak oba skupa izbili su sukobi između grupe mladih i policije kod trga Sintagma.

Policija je odmah reagovala i rasterala tu grupu mladih kako bi skup bio održan

Atina: 25.000 ljudi na skupu „ne“, 20.000 na skupu „za“

ATINA – Dva rivalska skupa u centru Atine okupili su oko 25.000 protivnika programa međunarodnih kreditora za spas Grčke i oko 20.000 onih koji će na predstojećem referendumu u nedelju glasati za te mere.

Okupljenima na skupu podrške glasu „ne“, na trgu Sintagma ispred parlamenta, kasnije će se obratiti grčki premijer Aleksis Cipras, prenela je agencija AFP.

Demonstranti koji podržavaju program kreditora, koji su se okupili ispred stadiona „Panatinaikosa“, samo 800 metara udaljenom od trga Sintagma, uzvikuju proevropske slogane, upozoravajući da bi posle referenduma Grčka mogla da napusti evrozonu.

Atina: Sukobi policije i protivnika sporazuma sa kreditorima, bačene i šok bombe; Demonstranti opustošili radnju i podelili hranu

Nekoliko desetina antivladinih demonstranata danas je provalilo u jednu prodavnicu u predgrađu Atine, opustošilo je i podelilo hranu građanima, objavili su danas grčki mediji.

Do incidenta je došlo u predgrađu Vironas, u istočnoj Atini, kad je oko 30 demonstranata ušlo u prodavnicu, uzelo hranu sa polica, a zatim u radnji i oko nje pobacalo pamflete. Policija navodi da u incidentu niko nije povređen.

Grčka policija sukobila se sa demonstrantima na skupu u centru Atine, gde su se okupili protivnici sporazuma sa međunarodnim kreditorima, a u jednom trenutku su policajci bacili i šok bombe, objavili su grčki mediji.

Sa policijom se na trgu Sintagma sukobilo nekoliko desetina demonstranata, koji su uglavnom bili obučeni u crno i nosili su kacige, ali su se sukobi ubrzo smirili, preneo je Rojters.

Sa druge strane, britanski list „Gardijan“ dovodi u pitanje da li je na trgu Sintagma zaista bilo sukoba policije i anarhista, pozivajući se na izveštaje ljudi sa lica mesta, koji na društvenim mrežama objavljuju da se skup odvija mirno.

Dva dana pred referendum na kojem Grci treba da se izjasne o predlogu stranih poverilaca za izvlačenje zemlje iz finansijskih nedaća, danas će se u Atini u isto vreme, na odvojenim protestima, okupiti oni koji su za pozitivan odgovor i oni koji nameravaju da u nedelju zaokruže „ne“, kako preporučuje grčka vlada.

Skupovi dva protivnička tabora biće održani večeras, 800 metara jedan od drugog u centru grčke prestonice – pristalice pozitivnog odgovora okupiće se na nekadašnjem stadionu Panatenaikosa, dok će se oni koji se zalažu za „ne“ okupiti na trgu Sintagma ispred parlamenta, gde će im se obratiti Cipras.

Time će se privesti kraju petodnevne rivalske kampanje pred jedno od najznačajnijih glasanja u modernoj istoriji Grčke, pri čemu mnogi Grci još ne znaju kako će glasati.

Grčki premijer Aleksis Cipras obećao je zabrinutim glasačima da će u roku od 48 sati posle referenduma biti postignut sporazum.

„Ljudi ne treba da brinu jer ćemo imati sporazum 48 sati nakon referenduma. Ili sporazum koji neće biti održiv ako ljudi glasaju sa „da“, ili, ako ljudi glasaju sa „ne“, u ponedeljak ću biti u Briselu da potpišem sporazum“, rekao je Cipras sinoć na grčkoj televiziji ANT1, prenosi „EU Observer“.

Varufakis: Ono što rade sa Grčkom ima ime – terorizam

BERLIN- Grčki ministar finansija Janis Varufakis izjavio je da očekuje sporazum sa međunarodnim kreditorima u ponedeljak, bez obzira na ishod referenduma u Grčkoj dan ranije.

„Očekujem da ćemo imati sporazum u ponedeljak. I on neće zavisiti od toga da li većina glasa „da“ ili „ne“ na refrendumu“, rekao je Varufakis za nemački list „Frankfurter alemajne sontagscajtung“.

„Ne slušajte one koji kažu da je ponuda sklonjena sa stola – naravno da je ona i dalje tamo, jer to je ono što oni žele“, kazao je Varufakis, a preneo Rojters.

Grčki ministar finansija je, takođe, kritikovao svog nemačkog kolegu Volfganga Šojblea.

„Gospodin Šojble je jasno stavio do znanja 2012. da bi više voleo „Gregzit“ (izlazak Grčke iz evrozone)“, dodao je Varufakis.

Grčka će se sutra izjašnjavati o prihvatanju ili odbijanju uslova međunarodnih kreditora, a premijer Aleksis Cipras pozvao je građane da zaokruže „ne“ u cilju postizanja boljeg sporazuma.

Cipras je rekao da su kreditori dali „bolje ponude“ onda kada je saopšteno da će biti održan referendum.

(Tanjug)

„Ono što kreditori rade sa Grčkom ima ime – terorizam“

MADRID – Grčki ministar finansija Janis Varufakis optužio je grčke kreditore za „terorizam“, dan uoči referenduma na kojima će se građani Grčke izjašnjavati o predlozima poverilaca za rešavanje dužničke krize.

„Ono što rade sa Grčkom ima ime – terorizam“, rekao je Varufakis za španski dnevnik „Mundo“ (El Mundo).

„Ono što Brisel i Trojka žele danas je da pobedi „da“, kako bi mogli da ponižavaju Grke“, kazao je grčki ministar finansija a prenosi AFP.

ATINA – Grčki ministar finansija Janis Varufakis odbacio je danas pisanje „Fajnenšel tajmsa“, prema kome će štedište u Grčkoj ostati bez 30 odsto svojih štednih uloga kako bi se spasile banke, nazvavši ga „zlobnim glasinama“.

Tvrdnje „Fajnenšel tajmsa“, napisao je Varufakis na Tviteru, „zlobne su glasine koje je jutros opovrgao i predsednik Udruženja grčkih banaka“.

Janis Varufakis, fajnePrema pisanju britanskog lista koji se poziva na anonimne bankare i poslovne ljude, Grci koji na bankovnim računima imaju više od 8.000 evra, mogli bi ostati bez 30 odsto svog novca koji bi se zatim iskoristio za stabilizovanje finansijskog sektora.

Većina grčkih banaka zatvorena je od ponedeljka do sledećeg utorka u okviru akcije kontrole kapitala.

Grci u nedelju izlaze na referendum o novim mera koje međunarodni kreditori Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond traže u zamenu za paket pomoći Grčkoj.

Katimerini – Dva odgovora a četri scenarija

Dva moguća odgovora na sutrašnjem referendumu u Grčkoj – o prihvatanju ili odbijanju sporazuma države s poveriocima, vode u četiri moguća scenarija, piše danas u analizi na sajtu konzervativnog atinskog dnevnika „Katimerini“.

„Da“ na referendumu vodi ka sporazumu s poveriocima i bržoj normalizaciji privrede Grčke, dok „Ne“ vodi ka ispadanju Grčke iz zone evra, a možda i iz Evropske unije.

U oba slučaja, put kojim će Grčka krenuti već od ponedeljka „odlučujuće zavisi“ i od „brze promene sastava vlade, bez gubljenja vremena na nove izbore, a zavisi i od tolerancije kreditora“.

Novi ključni datum je sada 20. jul, kada Grčka treba da Centralnoj evropskoj banci isplati 3,5 milijarde evra za grčke državne obveznice koje je ta banka ranije kupila od nje. Međutim, grčka država nema novca za to, te, da ne bi bankrotirala kod Centralne evropske banke, mora da postigne sporazum s poveriocima do tada, piše list.

1. „DA“ UZ IZBEGAVANJE BANKROTA

Prvi od četiri moguća scenarija je „Da“ na sutrašnjem referendumu, uz izbegavanje bankrota, tako što bi vlada odmah počela pregovore s poveriocima i pre 20. jula dobila nov zajam kojim bi isplatila julsku ratu Centralnoj evropskoj banci. Ali, ;za to je potrebna „brza promena u sastavu vlade“, ukazuje list.

Novi sporazum, ako bi bio postignut u tom slučaju, obuhvatio bi normalizaciju likvidnosti privrede Grčke ubacivanjem 25 milijardi evra – koliko iznose kratkoročne domaće obaveze države, banke bi se ponovo otvorile i počela bi da im, kao i ranije, stiže pomoć Centralne evropske banke za očuvanje dnevne likvidnosti.

Uz to bi Međunarodni monetarni fond mogao s Grčkom u roku od naknadnih mesec dana – što predviđa njegov statut, postići sporazum o isplati junske rate duga koju je Grčka propustila da plati.

Po tom najpovoljnijem scenariju, privreda Grčke bi se normalizovala za šest do 12 meseci, piše list.

2. „DA“ UZ BANKROT

Drugi scenario je „Da“ na sutrašnjem referendumu, ali uz bankrot grčke države prema MMF-u i Centralnoj evropskoj banci, ako ne postigne sporazum s poveriocima do 20. jula.

U tom slučaju bi Evropski fond za stabilnost morao da odluči da li će Grčkoj smesta dati već predviđeni zajam od 130,9 milijardi evra, a i pred privatnim kreditorima Grčke – komercijalnim bankama bi bila odluka o tome da li će joj dati nove zajmove.

Uz to bi bila nužna dokapitalizacija grčkih banaka, uz „šišanje“ uloga u bankama i ograničenje raspolaganja ulozima na dve godine, kao u ranijem slučaju Kipra.

Po tom, drugom scenariju, privreda Grčke bi se normalizovala za 18 do 24 meseca, piše list.

3. „NE“ UZ ORGANIZOVANI BANKROT

Treći scenario je „Ne“ na sutrašnjem referendumu uz „organizovani bankrot“, tako što bi vlada odbila da plati dugove, ali bi smesta počela pregovore s poveriocima o otpisu dela duga.

Iako bi i u tom slučaju grčka država bankrotirala prema MMF-u i Centralnoj evropskoj banci, ipak bi Evropski fond za stabilnost morao da odluči da li će Grčkoj smesta dati već predviđeni zajam, dok je vrlo verovatno da bi bar pojedini privatni kreditori Grčke – komercijalne banke, zahtevali da im ona smesta isplati sav dug.

4. „NE“ UZ NEKONTROLISANI BANKROT

Četvrti scenario je „Ne“ na referendumu uz „nekontrolisani bankrot“, tako što bi propala mogućnost pregovora vlade s poveriocima koji bi „Ne“ grčkih glasača protumačili kao glas za izlazak Grčke iz zone evra i zahtevali naplatu svih njenih dugova Evropskoj centralnoj banci, MMF-u i Evropskom fondu za stabilnost.

U tom, najgorem slučaju, Grčka ne bi imala pristup međunarodni finansijskim istitucijama, poslovni i kreditni aranžmani sa ustanovama van Grčke ne bi više važili, grčke banke bi smesta bile proglašene nelikvidnim, te više ne bi uživale ni pomoć Evropske centralne banke za dnevnu likvidnost, a ta banka bi čak mogla da zahteva da joj se vrati pomoć koju im je do sada isplatila.

U tom slučaju grčke banke bi do kapitala mogle da dođu samo plenidbom uloga svojih štediša.

Vlada Grčke bi, ako se ostvari taj četvrti scenario, morala da razmotri napuštanje i zone evra i EU za šta bi bila potrebna dugotrajna procedura tokom koje bi Grčka bila izolovana, piše list.

Promena valute

Podjednako dugotrajna procedura, upozorava „Katimerini“ na kraju analize, bila bi i promena valute – ponovno uvođenje drahme, i Grčka bi bar jedno vreme koristila dve valute: drahmu za domaće potrebe, a evro za plaćanja u inostranstvu.

Po tom, najgorem scenariju, domaća tražnja bi se srušila, inflacija skokovito rasla, nova drahma bi smesta devalvirala, privreda bi propadala i „Grčka bi otišla iz Evrope“, zaključuje „Katimerini“.

Guardijan – Evropska elita želi promenu režima u Grčkoj

LONDON – Evropska elita želi promenu režima u Grčkoj i nije joj dovoljno da Siriza samo poklekne, piše danas u autorskom tekstu britanski „Gardijan“.

Urednik „Gardijana“ Seumas Milne u komentaru navodi da je „izvan svake sumnje“ da nemačka kancelarka Angela Merkel i trojka koju čine međunarodni kreditori želi da ukloni izabranu vladu u Atini.

„Oni žele promenu režima. Naravno, ne vojnom silom, ovom operacijom upravljaju Berlin i Brisel, a ne Vašington“, piše britanski list.

Sve što su učinili proteklih sedmica u vezi sa administracijom levičarske Sirize, izabrane da prekine politiku štednje, čini se osmišljenim da podeli ili diskredituje vladu grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, navodi „Gardijan“.

Autor kao primer takvog pokušaja navodi ponudu Ciprasa „koja je izgledala kao skoro potpuno prihvatanje paketa mera štednje o kome je za nedelju zakazao referendum“, ali je Merkel odbacila mogućnost razgovora, sve dok se ne vidi rezultat glasanja.

„Naznaka iskrenog kompromisa nema. Cilj je očigledno da se Ciprasova vlada ponizi i u toku su pripreme za njenu privremenu zamenu administracijom koja će biti poslušnija“, navodi „Gardijan“.

Prema najoptimističnijem scenariju, iz dokumenata MMF-a, mere štednje u Grčkoj trajaće bar do 2030, navodi britanski list.

„Ukoliko uspeju da Ciprasa svrgnu sa mesta premijera, onda bi se manje destruktivan paket mogao ponuditi nekom poslušnijem grčkom lideru koji će ga zameniti“, navodi „Gardijan“.

Zato je ECB odlučila da ukine hitno finansiranje grčkih banaka nakon što je Cipras raspisao referendum o merama štednje, što je rezultiralo zatvaranjem banaka i kontrolom kapitala, smatra „Gardijan“.

Britanski list navodi da je, po raspisivanju referenduma, „jedan evropski lider za drugim upozoravao Grke da se ne obaziru na vladu i glasaju ‘za’, jer će u suprotnom biti izbačeni iz evrozone, sa drastičnim posledicama“.

Strah Berlina i Brisela leži u tome da će građani zemalja poput Španije i Portugala, koji su podneli najveći teret štednje u evrozoni, želeti da se i njima dugovi otpišu i da se politika štednje prekine, navodi „Gardijan“.

„Oni to nazivaju ‘moralnim rizikom’. Ali to nema nikakve veze sa moralom, već je isključiva posledica disfunkcionalne monetarne unije, jednog destruktivnog neoliberalnog ekonomskog modela nametnutog sporazumom i politike štednje koja se sprovodi kako bi se osigurao profit korporacija“, piše „Gardijan“.

Prema pisanju „Gardijana“, prava opasnost za Evropu je zapravo to da, ukoliko Siriza popusti ili se raspadne, ta propast izazove pad popularnosti pokreta poput Podemosa u Španiji, što bi onda ostavilo brisani prostor za desničarske populiste.

„U svakom slučaju, bilo koji dogovor Grčke i Evrope kojim dug ne bi bio otpisan, a štednja okončana – samo će odložiti krizu. Ako Sirizina vlada preživi, moraće da promeni pravac. Njena sudbina i njen haotični sukob sa vladarima evrozone oblikovaće budućnost Evrope“, zaključuje „Gardijan“.

Izvor: Agencije