Грчка неће кредите по цену штедње

АТИНА – Атина одбија притиске Брисела и поручује да неће узети кредитну рату од 7,2 милијарде евра уколико је прате нови меморандум и нове мере штедње. Грчка влада сматра да је реч о новом покушају уцене у тренутку када је земља пред озбиљним проблемом како да измири доспеле обавезе према кредиторима.

„Траншу кредита нећемо узети ако је цена за њу наставак мера штедње”, порука је министра финансија Јаниса Варуфакиса који подсећа да договор са Еврогрупом није био „испуните реформе или нећете добити кредит”, већ да је договорено да се спроведу приоритетне мере штедње и реформе и да затим буде оцењено да ли су испуњени услови за финансијску помоћ. Свако даље настављање мера штедње било би, каже Варуфакис, супротно ономе за шта је народ гласао.

Реч је о неисплаћеном делу кредита из претходног периода, који је Ципрасова влада дуго одбијала да прихвати, али је, када се суочила са празном благајном и уздрманом ликвидношћу банака, била приморана да се у последњем тренутку сагласи са финансијском помоћи. Према споразуму са Еврогрупом, ова транша од 7,2 милијарде евра требало би да буде исплаћена по истеку четворомесечног рока и процене поверилаца како су и у којој мери спроведене реформе које је Атина сама изабрала као своје приоритете.

Међутим, председник Еврогрупе Јерун Дејселблум поручио је да Атина, будући да не зна како да плати доспеле дугове, може и раније да добије овај кредит уколико прво спроведе све мере штедње.

„Моја порука Грцима гласи: покушајте да активирате програм помоћи и пре рока, учините нешто одмах и већ у марту могли бисте да добијете прву уплату. Али то подразумева конкретне кораке, прогрес, а не само добре намере”, поручио је Дејселблум.

Европски комесар за финансије Пјер Московици објашњава да ће еврозона у наредном периоду размотрити све могућности како би помогла Грчкој да се избори са дугом и после јуна, када истекне четворомесечни програм финансијске помоћи. По његовим речима, још није јасно да ли ће Атини требати трећи кредитни програм или само нека кредитна линија, некакав обострано прихватљив аранжман.

Министар финансија Грчке, опет, има своје предлоге и позива кредиторе на, како је рекао, „паметно” реструктурисање грчког дуга. Јасно му је да је у овом тренутку отпис дуга неприхватљив за међународне кредиторе и мисли да би, можда, могао да претвори у обвезнице део зајма из Европског фонда за финансирање стабилности, с тим што би камате на те обвезнице, као и сама отплата, биле повезане са привредним растом Грчке.

Није нам потребно гомилање нових дугова и зато споразум који са повериоцима желимо да постигнемо после јуна и истека четворомесечног програма финансијске помоћи мора да буде споразум за раст заснован на инвестицијама приватног сектора”, каже Варуфакис и подвлачи да уколико се покрене привредни раст и уз то направи паметно реструктурисање дуга, без промене номиналног дуга, онда има наде за решавање дужничког проблема.

Подсетимо, до лета доспева на наплату 21,8 милијарди евра дуга које грчка влада у овом тренутку не зна како да обезбеди. Исплата 1,5 милијарди према ММФ-у у марту ће бити приоритет грчке владе, док када је реч о Европској централној банци Атина покушава да отпочне разговоре о одлагању дуга.

Међутим, чињеница је да у самој влади и, нарочито, у најужем саставу водеће Сиризе, нема јединства око приоритетних реформи које треба спровести, као ни сагласности око усвојеног споразума са Еврогрупом о четворомесечном продужавању финансијске помоћи. Многи угледни чланови партије, међу којима има и министара, сматрају да је споразум са Еврогрупом удаљавање од фундаменталних принципа и програма који је партија предочила нацији.

Анализирајући најављене мере штедње и реформе око којих ставови нису увек уједначени, лист „Екатимерини” у свом коментару закључује да Сириза није била спремна да се у пракси ухвати у коштац са проблемима, да једноставно – није била спремна да влада.

Извор: Политика